Pokušaj da se katalogizuje i objedini flora velelepnih i manje grandioznih enterijera. Istovremeno, pokušaj da se ove biljne vrste poetizuju u onoj meri u kojoj to zaslužuju.
Na You Tube-u je nemoguće naći snimke njegovih majstorija. Jedan od najbojih košarkaša srpskih parketa devedesetih godina. Nikada nije zaigrao za Partizan ili Zvezdu. Njegovo ime je Mijailo Mikan Grušanović.
Snažan, opor miris koji stvara automatsku zavisnost, Blamage predstavlja zapravo najbolju moguću grešku zbog koje sigurno nećete zažaliti.
Kratak ogled o tome šta smo videli, a znamo da drugi znaju da smo videli.
Mnogi u Argentini će vam reći da grad Rozario ima pet velikana: Ernesta Če Gevaru, Luisa Menotija, Lea Mesija, Tomasa Karloviča i Marsela Bijelsu.
Razdvojiti relevantne i irelevantne izvore. To je baza i početak svakog ozbiljnog učenja.
Aleksandar Saša Đorđević je nesumnjivo velika igračka legenda, ali kao selektor, u Kini, ispit nije položio.
Vodimo vas kroz ne tako vidljive puteve prestonice: od Tašmajdanske pećine do Rimskog bunara; od najstarije kuće na Dorćolu do Botaničke bašte.
Predstavljamo vam "One More Time With a Feeling" - film o snimanju poslednjeg albuma Nika Kejva, koji će biti premijerno prikazan na ovogodišnjem Beldocs festivalu.
Dejan Radonjić nas je naučio da su strpljenje i podrška neophodni kako bi se dogodila alhemija.
Kao neko ko je odlučio da stupi u brak i organizuje svadbetinu za 200 ljudi nakon rečenice “ja nikad ne želim da se udam, to je horor” oduševljena sam koliko je naše venčanje proteklo bez stresa i grešaka i najvažnije - stvarno bilo najlepši dan u našim životima.
Postoji jedan album koji u osnovi nema nikakve veze sa morem, a svaki put kada krenem na letovanje, prvi je kog spakujem: remek-delo „Histoire de Melody Nelson“ iz 1971. godine.
Godinu 1998. ne pamtimo samo po zlatnoj medalji jugoslovenske reprezentacije na Svetskom prvenstvu, već i po odličnim klupskim rezultatima.
Kako je momak rođen u Španiji za tri godine prešao put od zlatnog dečka srpskog fudbala do najomraženijeg člana reprezentacije Srbije.
Partizan je 1998 godine igrao F4 Evrolige. Koliko će navijači Partizana čekati na novu priliku niko ne zna.
Šta slavimo, čemu se radujemo? Boljem znam, ali bolje se ne stvara magično u ponoć kad zamisliš želju. Moraš nešto i da učiniš.
Kad već usvajaš pravila što se tiče odevnih predmeta neka ona budu "Ne kupuj plagijat, ne blamiraj se" jer stvarno nije sramota nemati para, sramota je pretvarati se da ih imaš.
Ritualno osporavanje velikog književnog priznanja dovelo je do toga da zaboravimo kako nagrade postoje zbog književnosti, a ne obrnuto.
I dalje se postavlja pitanje da li bi "plavi" mogli da dobiju SAD da je Zoran Savić bio spreman za finale, i da Vlade Divac nije dobio petu ličnu u 25. minutu. Ali ovo je jedno od onih srebra koja sijaju zlatnim sjajem.
Od Zagreba, preko Beograda, do Budimpešte: utisci sa sva tri koncerta koje je ovaj veliki bend održao proteklog vikenda.
Začinski i drvenasti akordi, udruženi sa oporošću narandžine kore, za ljude čiji čulni užici predstavljaju prioritet i u najgorim vremenima.
Medalja u mlađim kategorijama zaista ne garantuje mnogo toga, ako se na nju momentalno ne nastavi dalji kvalitetni rad kako u klubu, tako i individualno.
Poklonite nam pobedu nad Žalgirisom, pa da svi proslavimo kako treba. Neka umesto badnjaka gore mrežice u "zelenoj šumi".
