Da li imate preko 18 godina?

Kraj srpske košarkaške bajke

Aleksandar Saša Đorđević je nesumnjivo velika igračka legenda, ali kao selektor, u Kini, ispit nije položio.

San košarkaša Srbije, a i svih nas koji podržavamo ove momke, da se može  i do zlatne medalje na Svetskom prvenstvu u Kini završen je posle poraza od Argentine u četvrtfinala. Gorak ukus, velika žal, i mnogo pitanja na koje možda odgovore znaju samo selektor Aleksandar Đorđević i igrači nacionalnog tima.

Lično, ne volim veliku euforiju koju umemo da stvorimo pred neko veliko takmičenje na koje odlazimo kao jedni od favorita. A euforija je itekako bila prisutna. Opravdano, sa jedne strane, uzimajući u obzir individualni kvalitet naših košarkaša, ali i uspehe na prethodnim takmičenjima, međutim, na momente je delovalo kao da smo zaboravili da i drugi umeju da igraju košarku. A novinar RTS-a je umeo da kritikuje Vladu Đurovića zbog njegove ozbiljnosti i na momente zabrinutosti zbog igre našeg tima. Nije to bilo bez razloga.

Finale sa Amerikancima je bilo unapred zakazano, iako bi, da smo prošli Argentinu, igrali sa njima u polufinalu. Sjajno odigrane pripremne utakmice, pobede nad Litvancima i Grcima, samo su doprinele još većem broju komentara da smo uz ekipu SAD-a najveći favoriti za zlatnu medalju. Ali…i to veliko ALI.

Bez Miloša Teodosića i Dragana Milosavljevića zbog povreda, Nikole Kalinića i Nemanje Nedovića zbog odluke selektora, i još od pre nekoliko godina precrtanog Vladimira Micova, otputovali smo u Kinu, kao što sam i prethodno napisao, kao jedni od favorita. Utakmice protiv Angole, Filipina i Portorika ne bih preterano komentarisao, jer je razlika u kvalitetu očigledna. Italijane smo savladali po treći put u kratkom vremenskom periodu, i pored njihove prljave igre, guranja i udaranja. I sve je delovalo kako treba, do meča protiv Španije i borbe za prvo mesto u grupi.

Istina jeste da su nam Španci neugodni rival još od vremena kada je generacija Pau Gasola i Huana Karlosa Navara stasala za seniorski tim, i da protiv njih nikada nije bilo lako. Ali, takođe je istina da su taktički bolje pripremili meč od nas. Sjajna igra i šut koji im je išao od ruke, naročito u prvom poluvremenu, pogotovo za tri poena. Srbija je na celom meču pogodila samo tri trojke iz 19 pokušaja.

Agresivna odbrana donela je razultate, pa je vođstvo Španaca u jednom momentu iznosilo i 21 poen razlike. Isključenje Nikole Jokića samo je dodatno otežalo stvari po naš tim, iako je jasno da je sudijska odluka kojom je dosuđena mrtva lopta bila pogrešna. Inače, mnogo je loših sudijskih odluka na ovom šampionatu, ali to može da bude posebna tema za pisanje.

U poslednjoj četvrtini imali smo svoje šanse. Spustili smo prednost na jednocifrenu razliku, Miroslav Raduljica i Vladimir Lučić promašili zicere kojima bi se dodatno približili svojim rivalima, a tu je i napad Španije koji je na nekih pet minuta do kraja meča trajao nešto više od minuta, zahvaljujući ofanzivnim skokovima i loptama koje su kupili po našem reketu.

„Bogdan Bogdanović je neverovatan. Ovaj momak je imao 75 odsto – 78 odsto za dva, 40 za tri poena, 100 sa slobodnih bacanja, 10 skokova, šest asistencija. On je neverovatan igrač“, izjavio je Serđo Skariolo posle ovog meča.

Ali, Bogdan nije mogao sam, a to pokazuje i statistika, koja kaže da je bio naš najbolji strelac, skakač i asistent na ovom meču. Nemanja Bjelica je podbacio, Boban Marjanović igrao samo minut i po. Posle isključenja Jokića, mišljenja sam da je morao da dobije više minuta. Ali, ako je poraz morao da se desi, neka se desio u tom momentu, bio je moj komentar dok sam sa društvom gledao ovaj meč. Možda će delovati otrežnjujuće. Da se vidi da nismo nepobedivi. Porazom od Španije saznali smo i svog rivala u 1/4 finala, a to je Argentina.

I sada dolazimo do dela oko euforije sa početka ove priče. Mišljenja košarkaških stručnjaka su bila da mi jesmo kvalitetniji od Argentine i da ako odigramo na nivou na kojem je potrebno, “gaučosi“ ne bi trebali da nam predstavljaju preveliki problem. I opet to ALI…

Argentinci raspoloženi u šutu, Kampaco koji je radio šta je hteo, vremešni Skola koji se sa lakoćom nosio sa daleko mlađim protivnicima u reketu i opet problemi koji su se pojavili u meču protiv Španije. Istini za volju, na ovom meču pogodili smo osam trojki, ali i to pada u drugi plan kada se pogleda učinak našeg protivnika koji  je šutirao 12/27 i na trenutke delovao kao da igrači u plavo-belim dresovima mogu da pogode iz koje god pozicije da šutnu.

Bogdanović je i ovaj put bio naš najefikasniji igrač, podršku je imao u Jokiću i Bjelici, ali centarska linija, koja je trebala da bude dominantna na ovom šampionatu nije dovoljno iskorišćena. I uprkos činjenici da je „Beli“ postigao 18 poena, šutirao je samo 29% iz igre i imao tri izgubljene lopte. U nekim momentima, kada je mogao da smiri igru, nepotrebno je srljao pod koš, pokušavajući da završi napad, a i sam je posle utakmice otvorio dušu i rekao da je igrao kao g*vno. Može Nemanja mnogo bolje, svi to znamo, ali kada je bilo najpotrebnije nije pružio svoj maksimum.

Lako je sada biti selektor, ali se od i nekih činjenica ne može pobeći i ponoviću opet, centarska linija nije bila dovoljno iskorišćena. Raduljica, Milutinov i Marjanović su na ovom meču zajedno odigrali tek nešto više od devet minuta i postigli sve skupa NULA poena. Zašto povesti četiri centra na šampionat, ako im se ne daje dovoljno minuta? Marjanović je u duelima sa Španijom i Argentinom proveo ukupno nešto više od pet minuta na parketu. I sada sebi postavljam pitanje, da li je moguće da nam 39-godišnji Skola postigne 20 poena, uz svo dužno poštovanje ove igračke legende…ALI…

Utakmice 1/4 finala, po pravilu, i jesu najteže za igranje zbog ogromnog značaja koje imaju i pritiska koje nose. Ili jesi, ili nisi….Ne može se reći da naši momci nisu iskusni i da ne znaju da se sa pritiskom nose. Ali, na stručnom štabu je da ekipu pripremi i mentalno i taktički za ovakav meč. To se danas nije dogodilo. Ako je poraz protiv Španije bio manje bolan, ovaj nije. Ovaj poraz boli i donosi sa sobom mnoga pitanja.

Gubili smo i jurili minus, da bi uspeli i da preokrenemo rezultat u našu korsit posle trojke Gudurića. „Evo ga, to je to, naši su sada“, pomislio sam, međutim serijom od 19:6 u poslednjoj deonici Argentinci su uspeli da naprave razliku koju naši momci nisu mogli da stignu. Prišli smo na minus šest, posle trojke Bogdanovića, i verujem da su mnogi mislili da se može ponoviti onaj scenario iz 2002. godine kada smo majstorijama Bodiroge izborili produžetak, pa posle i došli do trijumfa nad istim rivalom.

ALI.. Tu je i naših 16 izgubljenih lopti. Toliko grešaka. Na kraju je na semaforu pisalo 97:87 za Argentinu. Kraj srpske košarkaške bajke. Od toliko željenog finala nema ništa i sada nam sledi borba od 5. do 8. mesta.

Ostaje da se vidi da li će Đorđević biti naš selektor i posle ovog šampionata, uprkos komentarima koji se mogu pročitati na mnogim portalima da je potrebna promena na klupi reprezentacije. Nesumnjivo velika igračka legenda, ali kao selektor, u Kini, ispit nije položio.

„Boli, ovo je težak poraz. Mentalni pritisak je bio ogroman. Euforija u našoj zemlji, svi su nas zvali, jedva čekali da nas gledaju, pisali da smo favoriti, da ćemo osvojiti. Nikada to nije pomoglo. Sada vidim na kakvom je igraču poput Nemanje Bjelice bio pritisak. Nekada mislimo da su čvrsti, iskusni, lideri, ali onda vidite šta im sve prolazi kroz glavu“, izjavio je selektor Đorđević posle meča.

Koliko bi ekipa drugačije izgledala da povrede nisu sprečile Teodosića i Milosavljevića da krenu put Kine? Da li su Kalinić i Nedović morali da budu deo ovog tima?  Da li će na klupi nacionalne selekcije ostati Saša Đorđević? Da li je ovo tim koji je prerastao njega kao našeg selektora? U slučaju odlaska, koga umesto njega? Detaljne analize tek se očekuju, međutim sada je neophodno privesti ovaj turnir kraju i pobediti u preostale dve utakmice. Moglo je, i moralo mnogo bolje…ALI…

*Fotografije: FIBA

Lajkuj:

Komentari:

  1. Marko says:

    Pa naravno da nije položio ispit kod profesora doktora Vladimira Jankovića, proslavljenog trenera, košarkaškog maga i osvajača gomile zlatnih medalja sa reprezentacijom.
    Sale nema pojma klasicna botina..kupio diplomu trenera. Nema dan rada u struci niti ima bilo kakvog iskustva sa kosarkom. Pitanje je da li se uopste bavio nekim sportm kao mlad.
    Jasno je da je ovde u komentarima svako sposobniji od njega bar duplo. Da ne pričam koliko se prikrivenih stručnjaka krije u ostatku zemlje samo ne dobijaju pravu šansu da povedu nacionalni tim do zlata na olimpijadi.
    Pitam se samo KO ga stiti i na osnovu KOJIH rezultata je on uopste dosao u situaciju da ove godine vodi tim u kinu?!

Ostavite komentar:

Slični članci: