Da li imate preko 18 godina?

Gastarbajterski gipsani lavovi: Na pragu između simbola i predmeta

Dekorativni predmet koji na granici između javnog i privatnog progovara o identitetu ljudi bez stalnog usidrenja, na relaciji Balkan-Zapad.

7
0

Gipsani lav je predmet koji je u popularnom diskursu na Balkanu vezan za gastarbajtere i njihove dekorativne prakse u zemlji porekla. Ova statua odražava kompleksnost pozicije gastarbajtera i nije slučajno pretvorena u njegov emblem i aspiraciju. Međutim, odnos javnog mnjenja prema ovom predmetu može da ukaže i na kontradiktornosti koje u širem smislu prate balkanski identitet.

Gastarbajteri predstavljaju klasu ekonomskih emigranata koja je nastala pri stvaranju ekonomske saradnje između Jugoslavije i zapadnih evropskih zemalja šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Sama reč gastarbajter (Gastarbeiter) na nemačkom znači gost-radnik i pretpostavlja kratkotrajan ostanak u zemlji domaćina i eventualan povratak u zemlju porekla. Međutim, retki su slučajevi radnika koji su ostali samo na privremenom radu, vrlo češće su ostajali i gradili život u inostranstvu. U ovom trenutku, ovaj termin se kolokvijalno koristi za bilo koga ko emigrira, mada u kontekstu kontra-kulture gastarbajtera koja nosi određenu ikonografiju i običaje, ipak se najviše vezuje za ruralnu radničku klasu na Balkanu i u Srbiji.

Jugoslovenski gastarbajteri na radu u Nemačkoj

Ikonografija koja pripada gastarbajteru u zemlji porekla velikim delom podrazumeva razne predmete – od nemačkih kola do eklektičnih vila. Razlog za to leži u činjenici da su gastarbajteri unosili novine u konzumerističke prakse u Jugoslaviji, odnosno da su donosili i predmete i potrošačke navike sa Zapada koji u tom trenutku nisu bili naročito zastupljeni na području Balkana. Jedan od tih predmeta, koji je vremenom postao gotovo ekskluzivni simbol gastarbajtera, predstavlja statua gipsanog lava na kapiji ili ispred kuće. Statue lavova ne moraju nužno biti od gipsa, zastupljeni su primerci od betona i drugih materijala, ali je sintaksa ’gipsani lav’ najčešća pri opisu ovih predmeta i njihovoj povezanosti sa gastarbajterom – zato je u tekstu korišćen upravo ovaj pridev.

Printskrin: Vukajlija.com

Prolazak pored neke od kuća koje ispred sebe poseduju ove predmete bi većini ljudi signaliziralo (bez obzira na to da li je to istina ili ne) da ona pripada emigrantu-gastarbajteru. Čak i oni pripadnici ovog podneblja koji se ne nalaze fizički često pored gipsanih lavova će bez ikakvog napora i preteranog razmišljanja povezati ova dva pojma u jednu celinu (što se ipak ne dešava sa ostalim predmetima koji takođe mogu da označavaju gastarbajtera).

Prvi od razloga koji leže iza tako čvrstog vezivanja gipsanog lava za figuru gastarbajtera je upravo njihovo postavljanje na kapije kao praksa koju su zaista gastarbajteri prvi doneli na ove prostore. Mileta Prodanović u svojoj knjizi Tranziciona galanterija poredi gipsane lavove sa baštenskim patuljcima koji su zastupljeni u dekoraciji dvorišta u srednjoj i Zapadnoj Evropi. Prvi lavovi su bili uvoženi iz drugih zemalja, da bi se posle razvila i lokalna proizvodnja. Lavovi predstavljaju završne detalje na već vrlo velikim i ekscentričnim kućama koje gastarbajteri  grade u zemlji porekla. Ulaganje u dom ’kući’ predstavlja težnju gastarbajtera da se vrati (ili da na neki način nikad zaista ni ne ode), mada su u realnosti ti domovi većinu godine prazni.

Važnost predmeta u životima migranata ogleda se u njihovoj funkciji – da otelotvore veze koje migranti imaju sa zemljom domaćina ili porekla, i da proizvedu određen kontinuitet u njihovim (vremenski i prostorno) isprekidanim životima. Ovi predmeti, a naročito dekorativni – bez ikakve utilitarne svrhe – služe i da simbolizuju socijalni status i/ili čežnju za njim.

Pozicija gipsanog lava na kapiji, iako pripada kući i domenu privatnog, ipak se nalazi delom u javnom prostoru koji je vidljiv i pristupačan bilo kome. Smešten tu, lav služi da obavesti prolaznike o socio-ekonomsko-geografskom položaju svog vlasnika. Imajući u vidu da gastarbajter tokom većeg dela ne naseljava taj dom, može se reći i da gipsani lav zamenjuje njegovo prisustvo. Svojom stamenošću i nepokretnošću lav simbolički ’usidruje’ gastarbajtera u zemlji porekla – iako je u realnosti on u stanju kontinuiranog dolaska i odlaska iz/u zemlje emigracije i domovine.

izvor: Mileta Prodanović, “Trancitiona galanterija” (2011)

Mesto ovog predmeta u prostoru ne samo da gipsanog lava uzdiže u domen znaka i signala, već reflektuje i tranzitornu prirodu gastarbajterskog života. Postavljen je na liniju kuća/ulica čime podseća na razne granice koje označavaju gastarbajtersko iskustvo (aerodromski gejtovi, državne granice, kao i granice jezika i identiteta koje se stalno prelaze). Kapija ili alternativno – ulaz u kuću, jeste granično mesto, prag (treshold) koji odvaja privatno od javnog, unutra i spolja. Kao takvo, simbolizuje međuprostor: ni ovde ni tamo. Ukoliko uzmemo u obzir gastarbajterske težnje ka povratku kući – koje ih smeštaju u stanje čekanja i nepotpunosti – lav na kapiji bukvalizuje i eksternalizuje tu među-poziciju.

Interesantno je i pomenuti da transnacionalni karakter gipsane statue lava ukazuje na transnacionalnost gastarbajtera. Naime, statue lavova za kućnu upotrebu se trenutno koriste širom sveta i kratka pretraga na Google-u nas može odvesti do američkih proizvođača ovih predmeta koji simuliraju italijanski stil.

Međutim, kao što lav simbolično zamenjuje i usidruje gastarbajtera, tako i gastarbajterska kultura usidruje lava kao znak u balkanski kontekst vezujući ga manje-više isključivo za sebe i ne dopuštajući mu da predstavlja druge stvari.
Uzimajući u obzir upravo ekonomske razloge migracije, nije čudno da jedan predmet koji teži da predstavlja prestiž, moć i ponos bude vezan za figuru gastarbajtera.

Gipsani lav može da bude shvaćen kao način obračunavanja sa osećajem drugosti koji gastarbajter ima u obe zemlje. U zemlji boravka na Zapadu on je shvaćen kao stranac i nekad percipiran kao agresivan i nekultivisan. Zanimljivo je istaći da zbog toga dekorativne prakse gastarbajtera u novoj zemlji boravka nose sa sobom želju za uklapanjem u novu sredinu, te se tamo izbegavaju bilo kakvi neobični stilski izbori. S druge strane, gastarbajter samim činom odlaska postaje stranac i u zemlji porekla. Nakon odabira drugog mesta za život uklapanje u domovinu više nije opcija, a dok se paralelno represija originalnog kulturnog identiteta dešava na Zapadu, isticanje kroz  figuru lava može se shvatiti kao prisvajanje sopstvene drugosti. Takvo simbolično isticanje svoje pozicije balansira između ranjivosti (u kojoj postoji mogućnost stalnog nadzora/preispitivanja od strane drugih), i ponosa (tj. prihvatanja sopstvenog mesta u društvu).

Izvor: Njuz.net

Gastarbajteri su tokom decenija privukli i negativnu pažnju kroz dekorisanje kapije statuom lava: ova figura je stilski kontroverzna urbanom srednjeklasnom ukusu, te su često šale na račun gastarbajtera usmerene i prema ovom objektu. Gastarbajter je već u socijalističkom režimu bio odgovoran za ’uvoz’ kapitalističkih konzumerističkih praksi sa Zapada u Jugoslaviju i često zbog toga bio shvatan kao uzurpator socijalističkih vrednosti. Korišćenje lavova kao ukrasa na kapijama da bi se istaklo materijalno bogatstvo i nadmoć bilo je neprimereno poretku koji se bazira na ekonomskoj jednakosti svih njenih članova. Mileta Prodanović u svojoj knjizi ističe da se naročita popularnost ovih predmeta desila baš sa raspadom Jugoslavije i tranzicijom, te razloge za to nalazi u smeni estetskih režima koji su pratili smenu socio-političkog uređenja.

Zbog čega su onda lavovi i dalje predmet osude i podsmeha? Elitni ukus je u dvadesetom veku, sa pojavom moderne, napravio otklon ka ukrasima i prisvojio minimalistički, jednostavan stil. Ornamenti počeli da se vezuju za noveau riche radničku klasu i otklon prema ukrasima je nosio moralizatorsku dimenziju protiv ’lošeg ukusa’ – a ova distanca je prvenstveno ukorenjena u klasnoj distinkciji. Kao što je već pri početku teksta rečeno, upotreba prideva gipsani dominira pri opisu ovih figura iako u realnosti to nije jedini materijal koji se koristi. Naime, upravo isticanje da su lavovi gipsani odražava tendenciju ukazivanja na jeftin materijal od kojih su napravljeni, koji ne istrajava i na neki način tek simulira nešto što je autentično.

 

Labudovi, lavovi
gipsani radovi
silikoni, džipovi
spotovi, klipovi
armatura, cimenat
kvadratura, objekat
pravi je momenat
da se ugradi procenat
– Rambo Amadeus, Urbano samo urbano

Arhitektonska rešenja u Beogradu su na početku dvadesetog veka, pri ’evropeizaciji’ prestonice, uključivale integrisanje statua lavova u javne prostore, što znači da je ovaj predmet imao i druga shvatanja tj. primene na ovim prostorima. Gastarbajtersko korišćenje lavova kao ukrasa na kapijama se može shvatiti i kao pokušaj evropeizacije doma, međutim ona je u ovom slučaju realizovana neinstitucionalnim, kontra-putevima koji tu evropeizaciju ’iskrivljuju’ i čine da ona bude neprivlačna dominantnom građanskom ukusu. I u socijalističkom kontekstu gde je isticanje materijalnog bogatstva i nadmoći neprimereno, i u demokratsko-kapitalističkom uređenju u kom se gipsani ornamenti shvataju kao oličenje neukusa, drugost gastajbatera prelomljena kroz negativan odnos prema gipsanim lavovima istrajava.

Gipsani lav predstavlja slojeviti znak koji sažima kompleksno iskustvo gastarbajtera u jedan dekorativni predmet na ulazu u (drugi) dom.

S jedne strane on odražava narativ selidbe, nostalgije za domom, prenošenja objekata, značenja, kao i nestabilnih identiteta i osećaja ponosa i stida koji figuriraju kroz život gastarbajtera. S druge strane, način na koji se taj objekat tretira u javnom govoru ukazuje na autsajderski karakter gastarbajtera kao posledice odlaska iz zemlje, ali i njegove ekonomske pozicije koja je izazvala taj odlazak.

U isto vreme predstavljajući averziju i prema bogatom Zapadu i siromašnom Balkanu koje gipsani lav spaja i otelovljuje, on je uzet kao simbol te kontradiktorne pozicije koja na kraju dana se ne vezuje samo za gastarbajtera, već za čitavo jedno podneblje u tranziciji. Projektujući problem nekritičkog usvajanja stranih uticaja i domaće kulturne inferiornosti na gastarbajtera i njegovu vezu sa gipsanim lavom, šira javnost izbegava da se suoči sa sopstvenim osećajem nemoći koja dolazi od bivanja na političko-ekonomskoj margini Evrope.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: