Neobičan slučaj Sergeja Milinkovića Savića

Tokom celog leta (a i ranije) mogli ste da čitate kako se ime jednog momka na „ić“ povezuje sa milionskim ciframa koje su često išle i sa tri brojke. „Juve sprema 80 miliona evra za Sergeja“, „Žoze ’poludeo’ za Srbinom“, „Real nudi 130 miiona evra“ su naslovi koji su se neprestano iz dana u dan smenjivali na udarnim vestima velikog broja internet portala i štampanih medija ne samo kod nas, već i u svetu. Sergej Milinković Savić je nesumnjivo najtraženiji srpski fudbaler. Mnogi ga porede sa Polom Pogbom i ocenjuju ga kao „kompletnog vezistu“, ali veliki je broj njih koji tvrde da je on ipak precenjen i da vredi mnogo manje od sume kojom ga sele u brojne evropske velikane.

„Sergej je uvek voleo fudbal, i fudbal je prva stvar koja mi padne na pamet kada ga neko spomene. Međutim, igrači njegovog tipa ponekad pokušavaju da izbegnu trening i trčanje, što je i on radio takođe. Tokom priprema u zimskom periodu, dok svi ostali igrači trče oko terena, on je uspevao da se sakrije iza drveta i onda se priključi grupi nakon dva-tri kruga. Bio je vrlo snalažljiv i to je i danas njegova najveća karakteristika“, ispričao je jednom prilikom Miša Kosanović, možda i trener koji najbolje zna karakteristike nekadašnjeg fudbalera Vojvodine.

Dovoljno je reći da je za tri godine prešao put od rezerve u kadetskoj ekipi Novosađana do prvaka Evrope i sveta sa reprezentacijom i fudbalera Serije A. Toliko je bilo potrebno da se njegov talenat prepozna i na internacionalnoj sceni.

👀🏃👬⚽️

A post shared by Sergej Milinkovic Savic (@sergej___21) on Aug 11, 2016 at 1:06pm PDT

Tokom čitave svoje karijere igrao je poziciji centralnog veziste kao nešto povučeniji nego što je to uobičajeno. Takva je uloga bila namenjena Andrei Pirlu u Juventusu – povučeni plejmejker bez naročitih defanzivnih zadataka ili se oni barem nisu odrađivali kako je planirano. Tek je u Laciju postao praktično drugi napadač uz Ćiru Imobilea, ali je zadržao slobodu da kreira koju mu je dao Simone Inzagi.

„Jednom sam ga odveo na testiranje za opažanje prostora, gde se meri ko prvi vidi neke stvari. Postavio je najbolji rezultat ikada u sportovima sa loptom jer vidi prostor sekundu pre prosečnog sportiste, bolje nego što se inače vidi. A sekund u fudbalu toliko znači. Zato su njegove asistencije takve, uz kreativnost sa sjajnim fizičkim predispozicijama“, otkrio je Kosanović.

Oktobra 2012. godine, posle tek nekoliko meseci ozbiljnog fudbala u svojoj uzrasnoj kategoriji, Sergej je postao član reprezentacije za koju će nastupiti u svim daljim kategorijama. Već naredne godine postaće U19 šampion Evrope sa starijom generacijom od sebe (1994 i mlađi), da bi 2015. godine ostao upisan u fudbalsku istoriju Srbije kao omladinski prvak sveta. Tada je već bilo jasno da je prerastao ne samo domaći fudbal, već i Genk u kojem je nastupao već godinu dana. Tog leta prešao je u Lacio za cifru od 18 miliona evra što je velika retkost za igrače u belgijskom šampionatu.

Već u prvoj sezoni odigrao je većinu utakmica za Rimljane, a od 2016. godine postaje možda i najbitniji šraf „Lacijala“ i „zlatna koka“ predsednika Klaudija Lotita. A zna se kako to ide kod jednog od najkontroverznijih predsednika u Italiji (a to je zaista, zaista teško). U pitanju je čovek koji je odbio ponudu od 50 miliona evra od Mančester junajteda za, u to vreme, najboljeg igrača kluba Felipea Andersona samo da bi ga ovog leta prodao u Vest Hem za tri puta manju sumu. Ukoliko su ponude na adresu Sergeja Milinkovića Savića zaista stizale u veikom broju ovog leta, može se reći da je isti princip primenio i u njegovom slučaju.

U jeku „pumpanja“ cene Srbinu od strane Lotita, dela italijanske, pa i domaće javnosti, desio se čuveni sukob sa tadašnjim selektorom Srbije Slavoljubom Muslinom. Sergej je bio pozvan za prve prijateljske utakmice pod novim selektorom u maju 2016. godine, ali kako je prve dve od tri presedeo na klupi, odlučio je da u dogovoru sa selektorom napusti kamp reprezentacije i vrati se u Rim. Mnogi su bili začuđeni ovakvim raspletom, a sam Muslin je prokomentarisao da se „igrač ne uklapa u njegovu formaciju“. Javna je tajna da je vezista bio nezadovoljan zbog toga, pa se pročulo da čak i ne želi da igra za reprezentaciju dok se ne promeni selektor. Muslinu to nije puno smetalo s obzirom na to da je uspeo da odvede „Orlove“ na Mundijal u Rusiju, ali ga je upravo ova odluka koštala „glave“ pošto je Fudbalski savez Srbije smenio selektora zbog „defanzivnog pristupa igri“. Bilo je jasno da je u pitanju bilo nešto drugo pošto su vrata reprezentacije Milinković Saviću bila širom otvorena postavljanjem Mladena Krstajića ne mesto selektora.

Pokušavao je dotadašnji član stručnog štaba da uklopi ofanzivne karakteristike momka rođenog u Ljeidi u svoj koncept, ali nije uspeo da „pronađe žicu“ igraču za kojim je „poludelo pola Evrope“. Bilo je vidljivo da Sergej nema toliku slobodu kao u Laciju, a legitimno je postaviti pitanje da li ju je i zasluživao u tim momentima uzevši u obzir sve okolnosti i činjenicu da je Nemanja Matić možda i najbitniji deo čitave koncepcije. Onda je došlo Svetsko prvenstvo u Rusiji gde smo svi (potajno) očekivali prolaz u nokaut fazu takmičenja. U svim utakmicama delovao je van ritma i pozicije, previše ofanzivan, pa se stalno činilo da igramo sa dva klasična „target man-a“.

On u Laciju praktično nema poziciju u fazi napada jer se konstantno nalazi između linija tima i traži ubacivanje u prostor kao drugi napadač. Ovde je bio samo meta za dugačke lopte. Nije pomogla ni njegova indolentnost u pojedinim trenucima pošto je delovao kada se igra u školskom dvorišto što posebno ume da iritira kada nemate povoljan rezultat.

Guardiamo solo avanti!! Bravi ragazzi 💪⚽️💙💙 #forzalazio

A post shared by Sergej Milinkovic Savic (@sergej___21) on Oct 25, 2017 at 2:58pm PDT

Od tog trenutka krenula je totalna hajka na 23-godišnjeg fudbalera kojem su spočitavali nedostatak želje i hrabrosti da preuzme odgovornost u igri, a mnogima je zasmetala smena Muslina za koju veruju da je jedan od razloga za nju i Sergej. Svojom izjavom da je na Mundijalu „odigrao za 7,5 ili 8“ kao da je dolio ulje na vatru u trenutku ogromnih očekivanja nacije koja je nakon toga svoje frustracije redovno ispoljavala na svakoj vesti o njegovom potencijalnom transferu.

Pojavljivanje Pola Pogbe na fudbalskoj sceni potpomognuto ogromnom marketinškom mašinerijom iza Francuza učinilo je da se igrači koji igraju na poziciji defanzivnog ili centralnog veznog mnogo više cene nego ranije. Imamo i primer N’Gola Kantea koji je napokon dobio svu pažnju javnosti, toliku da Čelsi ni ne razmišlja o ponudama koje ne prelaze 70 miliona funti. Ako se uzme u obzir da je Sergej svoju karijeru u Laciju počeo upravo kao „regista“ (ukratko, zadnji vezni sa kreativnim sposobnostima) onda i ne treba da čudi što je celokupna fudbalska javnost počela da „jaše“ na tom talasu inflacija cena. U prilog tome ide i rekord Nejmara prilikom prelaska u Pari Sen Žermen gde ja sa svoja 222 miliona evra zauvek promenio način poslovanja u svetu fudbala. Ako to do sada nije bilo jasna, sada jeste – fudbaler vredi onoliko koliko je neko spreman da izdvoji za njega. I tu nema spora. Može se nekom svideti kreativnost i lucidnost Milinković Savića, neko će se pak nervirati zbog njegove prevelike ležernosti u igri, ali definitivno je da on donosi nešto novo u fudbalu. Pardon, staro. Ono već zaboravljeno. Prosto igranje na terenu, prebacivanje protivnika i proturanje kroz noge, „štikle“ i atraktivna dodavanja su stvari koje sve manje viđamo na terenima širom sveta. Naročito na najelitnijem nivou.

💪🇷🇸

A post shared by Sergej Milinkovic Savic (@sergej___21) on Jun 19, 2018 at 7:05am PDT

Ako neko treba da izdvoji 100 miliona, neka to bude za igrarije na terenu, a ne za pretrčane kilometre.