Da li imate preko 18 godina?

Marselo Bijelsa – ludak dok ga nisu shvatili

Mnogi u Argentini će vam reći da grad Rozario ima pet velikana: Ernesta Če Gevaru, Luisa Menotija, Lea Mesija, Tomasa Karloviča i Marsela Bijelsu.

Autor:
0
0

Svaki put kada pogledate Mančester siti Pepa Gvardiole, Liverpul Jirgena Klopa, Totenhem Maurisija Poketina ili Atletiko Madrid Dijega Simeonea, nesvesno ili nehotice gledate zaostavštinu jednog čoveka koji je u svetu fudbala poznat i pod nadimkom „Ludak“.

U fudbal je doneo visoki presing koji je ostavljao bez daha ne samo protivničku ekipu, već i njegove igrače. Proneo je slavu štoperske linije sa trojicom fudbalera u trenutku kada je „četiri pozadi“ bio aksiom u svetu fudbala. Ako vam nije jasno kako igraju njegove ekipe, to bi najbanalnije bilo objašnjeno kao mešavina Klopovog „gegen-presinga“ i Gvardioline „tiki-take“. Drugim rečima – med i mleko. Upravo je Katalonac priznao da je neposredno pre nego što se odlučio za trenersku karijeru išao na „hodočašće“ u Argentinu kako bi upio što više znanja od čoveka koji je osvojio svega četiri trofeja u trenerskoj karijeri koja traje skoro trideset godina.

Marselo Bijelsa, trener Lids junajteda, nedavno je dospeo u žižu javnosti nakon što se otkrilo da je slao svog pomoćnika da se prišunja na poslednji trening Derbija kako bi sakupio što više informacija o narednom protivniku. Argentinac ne samo da je priznao to, već je istakao da, iako to možda nije moralno, svakako nije protivzakonito. Samo, on je u tom trenutku već znao apsolutno sve o ekipi Frenka Lamparda, ovaj potez je bio klasično „puštanje buve“. Lids je dobio velikog rivala sa 2:0.

Na veliki pritisak engleske javnosti koja se obrušila zbog ovog „ne fer-plej poteza“, Bijelsa je odgovorio onako kako on zna – konferencijom koja je trajala više od sat vremena na kojoj je detaljno objašnjavao kako od 30 sati video materijala stigne do magičnih osam minuta koji dopru do svakog njegovog igrača. I tako puta 25 za svakog, pa i najnebitnijeg, člana protivničke ekipe. Tada su oduševljeni novinari shvatili da je „Spajgejt“ bio samo fora koju je prodao legendardnom fudbaleru Čelsija.

„Izvinite, ja sam samo jedan glup čovek. Moram da se smirim tako što ću znati što više o protivniku. Znam da je to nemoguće da znam sve, ali ja jednostavno moram da znam što više“, kazao je tom prilikom.

Ali, kako je fudbal dobio najvećeg mislioca u 21.veku?

Rođen u Rozariju 1955. godine, Bijelsa je odrastao u porodici koja je važila za jednu od najviđenijih ne samo u gradu, već i u čitavoj državi. Njegov deda je bio jedan od pisaca zakona, dok je njegov brat obavljao i dužnost ministra spoljnih poslova Argentine. Marselo se odlučio za nešto drugačiji put. On je sanjao da postane fudbaler voljenog Njuels Old Bojsa, ali je ubrzo shvatio da neće imati perspektivnu i odlučio je da prestane sa igranjem u 23. godini nakon tumaranja po brojnim gradskim niželigašima. U tom trenutku na umu je imao samo jedno – postati trener. Zahvaljujući svom bratu Rafaelu koji je, pored političke, imao i uspešnu akademsku karijeru, Bijelsa je postao trener fudbalskog tima Univerziteta u Buenos Ajresu. I dan danas se prepričava kako je sa hrpom studenata amatera porazio drugi tim Boke Juniors. Ubrzo se vratio u Rozario i pokucao na vrata svog Njuelsa spremivši više od 20 video-kaseta gde je objašnjavao kako bi psotavio stvari u omladinskoj školi kluba. U roku od nekoliko godina, sve omladinske selekcije su tom metodom treninga postali prvaci države, pa je na kraju zaslužio i klupu prvog tima sa kojim je osvojio dve titule prvaka Argentine. Jedan od fudbalera koje je otkrio bio je i sadašnji trener Totenhema Maurisio Poketino.

„Vozio je 200 kilometara da bi me posetio kod kuće rano ujutru. Tada sam imao 13 godina i želeo je da me dovede u Njuels. Dok sam spavao, od mojih roditelja je tražio da mi vidi stopala kako bi procenio da li mogu da uspem kao fudbaler. Moji su mislili da sanjaju“, ispričao je nekadašnji fudbaler Espanjola, Pari Sen Žermena i reprezentacije Argentine.

To nije bilo ništa čudno pošto je pedantni Bijelsa zabeležio da je prešao preko 25 hiljada kilometara u svom fijatu 127 u potrazi za najboljim mladim igračima u zemlji. Kada je osvojio titulu sa seniorima, dozvolio je igračima da odu na svadbu njihovog prijatelja, ali samo pod uslovom da se kući vrate do 1 sat posle ponoći. Saznavši da su oni prekršili to, Argentinac je tražio da ih klub kazni što je uprava odbila. Istog trenutka je podneo ostavku.

Te 1992. godine na preporuku legendarnog Luisa Cezara Menotija stigao je u meksički Atlas. Ona je glasila malo drugačije.

„Marselo je neverovatan, nikada nisam video takvu radnu etiku i toliku želju za znanje kao kod njega. Samo, ima jedan mali problem, mislim da je malo lud…“

Meksikanci su ga želeli za trenera prve ekipe, ali njegov uslov je bio da u prvoj godini bude zadužen za mlađe kategorije u timu. Po sopstvenom priznanju, video je 20 hiljada igrača za jednu godinu i odabrao po 15 u svim većim gradovima u zemlji tako stvoriviši neverovatno veliku bazu za jedan klub koji nije bio među najvećima ni u meksičkim okvirima. Na kraju prve sezone jedva su ga ubedili da preuzme prvu ekipu koju je uspeo da uvede u plejof šampionata bez obzira na vrlo mladu ekipu. Ubrzo je napustio Atlas, ali je meksičkom fudbalu ostavio veliko nasleđe – na utakmici osmine finala Mundijala 2006. godine između Meksika i Argentine, čak osmorica fudbalera „El Trija“ su prošla kroz Bijelsine „ruke“. Jedan od njih je i legendarni Rafa Markez

Nakon toga, stigao je u Klub Ameriku sa kojom je bio vodeći u prvenstvu sve dok nije dobio otkaz. Razlog? Nije želeo da daje intervjue novinarima i sa medijima je komunicirao isključivo na konferencijama za štampu što se medijskom gigantu Televisi, inače tadašnjem vlasniku kluba, nije naročito dopalo. Vodio je i argentinski Velez dok nije stigao u Barselonu kako bi preuzeo Espanjol. Ni tamo nije mirovao, pa je nakon samo devet utakmica otišao kako bi postao selektor Argentine. Mnogo kontroverzi je bilo oko njegovog vođenja „Gaučosa“, obrukao se na Mundijalu 2002. godine gde sa jakim timom nisu prošli ni grupu, ali je zato osvojio Olimpijske igre dve godine kasnije. Igrači još uvek pamte kako je švrljao deo patike kako bi im objasnio kako treba da šutiraju…

Kao potpuni fudbalski revolucionar, svet ga je upoznao 2007. godine kada je postao selektor Čilea. Od saveza je odmah zahtevao da modernizuju trening centar, dok je za sebe tražio tek malu sobu od šest kvadrata u kojoj su bile samo najbitnije stvari – kompjuter, stalak za knjige i krevet. Od drugorazredne reprezentacije napravio je budućeg prvaka Južne Amerike, a njegovom nasledniku Horheu Sampaoliju ostavio je samo da njegove zamisli pretoči u delo. Dve godine je vodio i Atletik Bilbao sa kojim je stigao i do finala Lige Evrope, usput pobedivši i potpuno nadigravši Mančester junajted sa velikim Aleksom Fergusonom na čelu. Iz kluba je otišao nakon što je besneo na radnike koji, prema njegovo mišljenju, nisu radili dovoljno dobro kako bi poboljšali uslove u trening centru Lezami. Godine 2014. preuzeo je Marsej sa kojim je bio nezaustavljiv u prvom delu sezone, da bi na kraju ipak poklekao. Kada vidite prizore nakon treninga na Azurnoj obali pod njegovom komandom, biće vam jasno i zbog čega je to tako.

Jednom prilikom je izjavio da „nikada ne bi izgubio utakmicu da igrači nisu ljudska bića, nego mašine“. Na njegovu žalost, i fudbaleri su samo ljudi.

Legendarna je njegova „karijera“ na klupi Lacija koja je trajala čitava dva dana! Kontroverzni Klaudio Lotito je činio sve kako bi 2016. godine doveo „Ludaka“ i na čuđenje svih. Obećavao je kule i gradove, ali Argentinac je na kraju svojevoljno napustio klub pošto predsednik nije uspeo da dovede određene igrače koje je obećao u roku. Bio je to 8. jul, pripreme za narednu sezonu nisu još ni počele.

Na naredni posao u Lilu je čekao godinu dana, ali u tom francuskom klubu je za šest meseci uspeo „samo“ da podmladi ekipu koja se u tom trenutku borila za opstanak u Ligi 1. Sada su „Doge“ hit francuskog prvenstva.

Sada u Lidsu pravi čuda, prvi je u Čempionšipu i glavni kandidat za povratak u Premijer ligu gde je klubu svakako i mesto. Navijači se pribojavaju da bi se mogao dogoditi „Bijelsa scenario“ – ekipa odlično započne sezonu jer je fizički superiorna, a onda usledi pad u decembru ili januaru. Sada je februar, nakon dve trećine Čempionšipa beže tri boda prvom pratiocu. Da ne ureknemo…

U vreme svog stolovanja u Bilbau, jedan novinar je primetio kako Bijelsa stalno sedi na kofi ispred klupe, te da napravi tačno 13 koraka dok se šeta u restriktivnom prostoru. Na  pitanje da li je to slučajnost, Argentinac je imao spreman odgovor.

„Ne, slučajnost je to što ste vi pored fantastičnog fudbala koji igramo čitave sezone, primetili baš to da napravim baš 13 koraka. To mi je malo čudno, moram da priznam“. U metu.

Svom Njuelsu je nedavno donirao dva i po miliona dolara finansijske pomoći, ali on je to obrazložio kao „plaćanje duga klubu koji ga je zadužio i formirao kao osobu i trenera“. Jednom prilikom je svoje karte za Kopa Libertadores dao dvojici dečaka koji su prosili ispred stadiona, a on se uredno vratio kući kako bi odgledao meč na televiziji.

Briljantan um je inspirisao neke od najboljih trenera današnjice, Bijelsino nasleđe nisu trofeji kojih verovatno neće biti još mnogo do kraja karijere, već nešto mnogo više. Njegov fudbal će živeti kroz mnoge naredne generacije koje neće ni biti svesne da svaki put kada krenu u agresivan presing ili započnu meč sa trojicom defanzivaca zapravo odaju počast jednom „Ludaku“ koji to nije.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: