Nova doza ljupkosti: Fini na Vračaru

Nakon pet ukusnih godina, Fini su već dobro poznata poslastičarnica u Beogradu. Razgovarali smo sa njima kada su bili radionica za izradu mekanih makaronsa i nežno sastavljenih eklera, razvlačenje testa za tartove i mućenje fila za krempite. Nešto kasnije sreli smo se i kada su na istoj dorćolskoj lokaciji otvorili vrata divnog prostora za ispijanje kafe i zveckanje escajga među tanjirićima i cvećem. Tada su nam rekli da je odlazak na kolač intimni ritual uživanja, a budući da iza ove istančane i jednostavne ideje stoje i danas, nedavno su je preneli na novu lokaciju u kojoj smo uživali. 

Ideja da se Fini prošire na Vračar tinja odavno, ali je za njenu realizaciju bilo potrebno složiti neke kockice. Mnogobrojni subotnji gosti su ljubitelji kolača kojima osunčani stolovi u Svetozara Miletića nisu usput – ni kao deo komšiluka ni kao deo radne nedelje – te su Ivana i Branko iz Finih poželeli da im olakšaju, i doslovno približe uživanje u kolačima.

Za širenje prostora u drugi kraj grada postoji još jedan, možda nešto ozbiljniji razlog: pristup Finih u prodaji kolača podjednako je važan kao i pristup pripremi, pa su odlučili da svoje poslastice povuku iz drugih lokala i da ih prodaju isključivo u svojim objektima, gde se uvek u vitrine smeštaju na vrhuncu svežine. Jedino na ovaj način, kako kažu, mogu da sprovedu kontrolu kvaliteta u svim fazama, od sirovina do kupaca.

Gospođe sa kolicima sa Kalenića koje su otkrile krempite su omiljena nova pojava! Vračarski šarm je zaista poseban. Zbog same lokacije iza Hrama Svetog Save ima mnogo više prolaznika, a to je značajna razlika u odnosu na Dorćol, jer tamo nas može pronaći samo onaj ko je krenuo da nas traži (smeh).

Isti jezik, poznatog dosadašnjeg pastelnog enterijera sada je monohromatski prilagođen manjem okruženju; prepoznatljiv dizajn studija Petokraka, sa preokretom. Kako kažu, iskustvo sa bojama u prostoru u dorćolskoj radnji ih je navelo na ideju da ovaj mali lokal bude sveden u boji (ceo enterijer je u nijansama sive) da bi istakao najvažniji sadržaj – kolače.

Po svojoj kvadraturi lokal jeste manji – ali koncept ostaje isti. Jedino čega nema na Vračaru, bar za sada, je sladoled, ali Branko i Ivana rekli su nam da rade i na tome. Pored poslastica koji dolaze iz njihove radionice ovde služe još i Java kafu, a najavili su nešto doslovno najsvežije što će se veoma uskoro naći u ponudi: domaći sokovi, spremljeni isključivo od voća.

Druge poslastice se pojave s vremena na vreme, sezonski ili inspirisano nekim zahtevom klijenata čije želje su uvek izazov, ali Fini ne insistiraju na novom.

Lepo je da se ljudi vraćaju zbog nekih ukusa koje pamte i ima ih samo kod nas.

Dorćolski koncept zamišljen je za opušteno sedenje sa prijateljima, posebno u ušuškanoj bašti koja dopušta izmeštanje u vidu kratkotrajne oaze. Tu su verne komšije koje stižu iza ćoškova, prolaznici, studenti i zaposleni, porodice koje sede i biraju kolače, ali i brojni koji ih prvi ili stoti put uzimaju za usput.

Na Vračaru su Fini i dalje “novi u kraju”, gde se tek šuška o njihovom dolasku. Od usta do usta se prenosi podrška, a dolaze i sasvim nepoznati ljudi, znatiželjni, koji se zatim zaljubljuju u proizvode. Vračarci znaju šta žele, što je olakšavajuća okolnost za ovu porodičnu proizvodnju. Svratite na ristreto i kolač, od pijace – samo pravo.

Fini se na Vračaru nalaze u Mutapovoj 21.
Radno vreme je: pon-pet 09h-20h, sub 10h-19h.