April u Beogradu: bar zavodljiv od jutra do mraka

Ponekad pomislimo da Beograd ima dovoljno barova, ali nije sasvim istina da su svi oni samo ugostiteljski objekti; ukoliko ste pre nekoliko godina popodneva i noći provodili u KGB-u, znate da jedan lokalni kafić itekako može da bude mnogo više od mesta za ispijanje dobre kafe (iako bi morao da ispuni i ovu svoju dužnost). Jelena Kecić stoji (ispred i iza) jednog novog šanka, ovaj put nešto ekstravagantnijeg, ali podjednako ušuškanog i smelog. Pitali smo je šta to novo donosi April, kada se pojavi na udaru košave. 

April u Beogradu. A otkud baš April, i to u novembru? 

Hah, dobro pitanje, dobro da nije u decembru ili pak sledeće godine u januaru (smeh). Mislila sam da će biti gotov i mnogo, mnogo pre, ali toliko je posla bilo u samoj građevini, rušenju, zidanju… Prošlo je oko 7 meseci od momenta kada sam našla April do momenta samog otvaranja. Zove se April jer sam pronašla lokaciju, ili je lokacija pronašla mene, u mesecu aprilu. Prelep mesec za nov početak. U celom ovom projektu zapravo postoji mnogo simbolike, recimo pre 4 godine sam zatvorila KGB u prilu, želela sam da otvorim bar u Zetskoj ulici i često šetkala njom. Onda se desio April u Aprilu.

Zašto si se vratila ugostiteljstvu, šta te privlači u ovom poslu? 

Zapravo nisam ni odlazila, bila sam deo ugostiteljstva, samo iz nekog drugog ugla. Sarađivala sam sa divnim ljudima, barovima, klubovima. Dugo sam tražila prostor u kom ću opet napraviti svoj bar, ali nisam uspevala da nađem. Ponekad sam gubila nadu i možda odustajala.  I onda se desio April.

Privlači me da pravim zabavu, dobru energiju i atmosferu, oduvek sam to volela, i kao mala sam volela da stalno nesto prčkam sa hranom i pićima, pomagala sam mami i uživala u svakom pripremanju zabave u porodici Kecić… Volim da se ljudi dobro osećaju kada dodju, uživam da budem domaćin/ca (smeh). To je pre svega jedna čarolija, i kada to spoznate u svom poslu nema lepšeg i boljeg osećaja.

Kako si našla ovaj lokal zavučen u unutrašnje dvorište Zetske 18a? 

Bila je to subota, negde oko prvog aprila, moja svakodnevna subota jutro i odlaženje u poslastičarnicu Fini na kolače i kafu. Branko i njegova žena Ivana, koji stoje iza Finih, prišli su i spustili ceduljicu sa brojem telefona i imenom vlasnice. Branko mi je rekao – idi pogledaj ovu kuću i javi joj se. Znali su da tražim već neko vreme prostor u kom bih opet napravila svoj bar. Nećkala sam se, premišljala da li da odem, više sam bila za ne nego za da, ali su me samo jutro i šetnja odveli do Zetske 18a. Tog ponedeljka je započet proces pravljenja i građenja April bara.

Šta prvo pomisliš kad kažeš ‘bar’? 

Večni zapisi tuđih energija u prostoru, pokreta tela, tajnih priča i osmeha.

Ko ti je pomagao oko enterijera, izvođenja radova, dizajna? 

Pozvala sam Marka Basarovskog, mog kolegu, druga, da zajedno izvedemo radove. Znala sam šta želim, šta ne želim. Znala sam da je to stakleni taf bar. Kako se bar rušio i ponovo radio, tako je April vremenom dobijao svoj oblik i identitet. Nekih stvari smo se držali, nešto smo menjali na način koji je bio moguć, kuća je vrlo stara i neke stvari nisu bile izvodljive. Onako kako sada izgleda, April je premašio sva moja očekivanja.

Najdraži kutak u ovom prostoru?

Zid, desno od šanka. On je jedini preživeo i ostao onakav kakvim sam ga zatekla kada sam ušla prvi put. Na njemu su ostale zabeležene pozicione stvari koje su potrebne prilikom rušenja arhitekti i majstorima.

April bar je nepušačko mesto; kako si se odlučila na ovo? Sigurna sam da su neki ljudi negativno odreagovali. 

Želela sam da napravim promenu. Još pre par godina sam rekla sebi da će moja druga kafana biti nepušačka. I eto, desilo se. Uradila sam ovo iz ličnih razloga, ne prija mi da radim posao i da boravim u zadimljenom, ne prija mi da mi stvari mirišu na duvan, a ako već mogu da napravim izbor onda je ovo moj.

Podigla se velika prašina, a mislim da su neki davali loše komentare, osude i presude dok April još uvek nije radio, a sada kada se otvorio komentari su najpozitivniji i ljudima baš prija, pa čak i pušačima. Hoću da kažem, niko se ne buni. Ljudi se muvaju ispred dok traže jedni drugima upaljače, flertuju i razmenjuju pića i cigarete. Predivno.

Bar radi od 09h. Zašto ti je bilo važno da se ovde pije i jutarnja kafa (uz krosasan), a ne samo viski pred izlazak? 

Zato što tako pravi bar treba da funkcioniše. Ujutru se pije kafa, čitaju novine i užina se, noću se uživa u dobrom piću, muzici i atmosferi. Prosto i jednostavno. Uvek treba da postoji jedna celina, ili bar da težimo ka njoj.

Kaži nam nešto o izboru pića – sa kim sarađuješ? I šta ovde ima što i sama voliš da popiješ (a ne nalaziš često)?

Sarađujem sa raznim dobavljačima, a među njima je i Fini poslasticarnica od kojih svako jutro stižu u April topli kroasani, tartovi i razne druge poslastice. Tu su i podrum Đorđević sa najdivnijim rakijama Rtanjska duša, i vinarija Virtus kao moj izbor za dobra vina. Tu je naravno i još mnogo toga drugog.

Koji bar iz filma ili serije baš voliš? 

Serija “Cherbnobyl“, postoji jedan kadar iz lobija hotela: Legasov stoji za barom i dok čeka kolege kamera zapravo prati ceo ambijent i šank. Ta slika me je dovela do momenta da zapravo zaželim da je April staklen, prozračan i zavodljiv bar. Za mene je to bio taj trenutak.

Kakav je muzički program vikendom u Aprilu: ko pušta i ko pleše?

Vikend-program je bez najave! Postoji, ali ga ne objavljujem, ne pravim eventove i ne pozivam ljude na DJ-eve, ne mislim ništa loše kad to kažem, samo mislim da je to toliko učestalo svuda da je nepotrebno da bude i u Aprilu. Muzika je uvek prisutna.

Kako izgleda 31. decembar u Aprilu?

Jestivo, slasno i plesno.

Kako bi pozvala ljude da dođu na piće i bilo kojim drugim danom? 

Kao i uvek, sa najvećom dobrodošlicom. Kao i uvek, svi ste pozvani. I donesite mi puno poklona. Srce.

April bar vas čeka u Zetskoj 18a. Radno vreme bara je ponedeljak-petak 09h-00h, petak-subota 09h-01h, a nedelja je neradni dan. Osim na kućnoj adresi, April bar možete naći na Instagramu i na Facebook-u.