Filmovi o fudbalu koje vredi pogledati!

Listajući kroz arhivu svojih tekstova, primetio sam jednu malu nekonzistentnost. Pisao sam o najboljim filmovima koji su snimljeni na temu američkog fudbala, bejzbola, hokeja na ledu i košarke, a potpuno zapostavio fudbal naš nasušni. Onako, na prvu loptu, to sam opravdao činjenicom da se na ovom portalu neko i pre mene bavio tim stvarima (pogledajte ovde i ovde), ali svejedno, prošle nedelje mi urednik kaže – bre, nisi napisao ništa o fudbalskim filmovima.

I ja šta ću, hajde, reko’, da vidim šta ja tu mogu da napišem. Inače, ja nemam neko preterano visoko mišljenje o fudbalskom filmu – fudbal, naime, nije sport koji je nešto preterano simpatičan Amerikancima, a Amerikanci su ipak nacija koja najbolje pretače velike sportske mitove na celuloidno platno. Tako je fudbal ostao u velikoj meri zabavište evropskih kinematografa, što je po meni negativno uticalo na njegov bioskopski portret, budući da su evropski reditelji tradicionalno više okrenuti umetničkom nego repertoarskom filmu. Ipak, ako ste uporni, a ja jesam, nađe se tu svašta vredno pogledati. Uglavnom britansko, ali, nađe se.

U sastavljanju ove liste, trudio sam se da izuzmem ono što su moje kolege pokrile već pre mene (trudio, ali ne i uspeo). Tako su, recimo, ispali odlični nemački film DAS WUNDER VON BERN i sjajni THE DAMNED UNITED. Dokumentarni filmovi su takođe standardno izuzeti, pa tako nema npr. ONCE IN A LIFETIME, koji je inače jedan od najjačih dokumentaraca ikada što se mene tiče. I na kraju, tu su i filmovi koji po meni ne zaslužuju ni da uđu na ovu listu. Pre svega onaj sa imenom glavnog grada Urugvaja u naslovu.

ISPOD CRTE

Moji prijatelji znaju da pored Zvezde, jedini klub koji jednako strastveno pratim je Glazgov Rendžers. Stoga, i ne čudi da ispod crte pišemo ne jedan nego tri škotska filma – prvi je stari klasik GREGORY’S GIRL (1981, r. Bil Forsajt), mladalačka ljubavna priča smeštena u milje srednjoškolskog fudbala. Drugi je THE MATCH (1999, r. Mik Dejvis), komedija o stogodišnjem rivalstvu dva seoska fudbalska kluba i opkladi dveju lokalnih kafedžija, a treći A SHOT AT GLORY (2000, r. Majkl Korenti), gde real-life legenda Rendžersa Ali Mekoist glumi bivšeg fudbalera Seltika (!!!!!!!!!!!!) koji se na mala vrata vraća u škotski fudbal kako bi pomogao svom bivšem tastu (Robert Dival sa užasnim pokušajem škotskog akcenta).

TOP 5

5. WHEN SATURDAY COMES (1996, režija Marija Gis)

Možda mnogima ovaj podatak zvuči neverovatno, ali Šon Bin je zapravo bio glumac i pre nego što su ga mnogi upoznali kroz lik Boromira u trilogiji o Prstenu Pitera Džeksona. Jedan od njegovih istaknutijih filmova iz ovog “pretprstenskog” ciklusa je i fudbalska drama When Saturday Comes, u kojoj Bin igra šljakera koji pokušava da izgradi fudbalsku karijeru. Naravno, to bi sve bilo lakše da njegov lik ne voli često da zađe u flašu, pa se film bavi njegovim pokušajem balansiranja te dve strasti.

WHEN SATURDAY COMES nije preterano remek delo, ali je reč o jednom jako iskrenom filmu, koji na fudbal gleda iz perspektive njegovih radničkih korena. I ovaj film je, baš kao i njegov blue collar rođak iz devedesetih THE FULL MONTY smešten u Šefild, grad teške industrije, i to mu daje specifičan kolorit i lokalni šarm. Binov lik ne pokušava da se probije do nekakvih Reala i Juventusa, već stremi ka dresu Šefild Junajteda – Šon Bin je, inače, rođen u okolini Šefilda, i navija za baš taj tim ceo svoj život. Čak se i jedno vreme bavio fudbalom kao mladić.

Inače, muziku u filmu komponovao je pevač Def Lepparda Džo Eliot – jasno, još jedna šefildska veza.

4. THERE’S ONLY ONE JIMMY GRIMBLE (2000, režija Džon Hej)

Rane dvehiljadite bile su, izgleda, plodno tlo za nekakve tinejdž fudbalske filmove, pa su tako recimo kod publike dobro prošla ostvarenja kakva su npr. BEND IT LIKE BECKHAM ili GOAL!. Sa druge strane, van matične Velike Britanije slabo ko se bavio ovim filmom, koji je meni upravo najsimpatičniji iz celog talasa.

TOOJG (da skratimo naslov) je mogao da se realizuje bukvalno samo tada i u tom momentu – danas, film o nesretnom navijaču Mančester Sitija je teško moguće prodati nekome sa više od par grama mozga, budući da je klub sa “Etihada” sada multizilionska operacija koju vode šeici iz Emirata. Međutim, u vreme snimanja ovog filma, “građani” su se sveže vratili u Premijer Ligu i to posle vrtoglavog pada koji ih je u jednom momentu doveo čak do trećeg ranga takmičenja.

Stoga, komedija o momku koji voli Siti i koga maltretiraju “junajtedovci” iz odeljenja, i koji najednom uz pomoć magičnih kopački počne da igra kao Džordž Best lično, danas ima nekakvog smisla kao istorijski artefakt.

Luis Mekenzi, koji tumači naslovnu ulogu, se nije dugo zadržao u svetu filma, ali je zato sporedna postava prva liga. Pre svega, ovde mislim na poslovično odlične Reja Vinstona i Roberta Karlajla – ovaj drugi je posebno zabavan kao Džimijev trener, i bivši igrač voljenog Sitija. Stojim vam dobar da je od svih britanskih fudbalolimunada ova možda i najpitkija, pa bacite pogled.

3. MIKE BASSETT, ENGLAND MANAGER (2001, režija Stiv Baron)

Iako je moj prijatelj Stari već živopisao ovaj film, ja prosto moram da ga dodam na svoju top pet listu iz nekoliko razloga. Pre svega, ovaj film na jako zabavan način obrađuje temu “prokletog zanimanja”, tj. selektora Engleske – možda i najzahtevnijeg posla u svetu međunarodnog fudbala.

Stari u svojoj recenziji primećuje da je u ovo neko vreme Engleska baš zaposlila Svena-Jerana Eriksona i da je u tom trenutku ostvarila redak period stabilnosti i kakvog-takvog uspeha, ali film o Majku Basetu predstavlja jedan vrlo mogući put kojim je Engleska mogla otići – čini se da su čak i danas svi engleski treneri “zakucani” u fudbalskoj istoriji, i njihova struka uveliko kaska za kontinentalnom.

Basetov lik je uspešno realizovana karikatura svih engleskih “šefova”, a sumnjam da bi sve to uspelo da za ovu ulogu nije odabran fantastični Riki Tomlinson.

Danas sedamdesetsedmogodišnji glumac je u svojoj bogatoj karijeri bio gipsar, političar koji je zastupao i desne i leve, a dve godine je proveo i u zatvoru zbog svog aktivizma. Glumom je počeo da se bavi tek osamdesetih, i većina ga poznaje iz sitkoma THE ROYLE FAMILY. Inače, u slobodno vreme je i muzičar, i bavi se narodnom muzikom – poslušajte samo ovaj hit!

2. FEVER PITCH (1997, režija Dejvid Evans)

Ova adaptacija istoimene knjige engleskog književnika Nika Hornbija (koji nam je podario takođe fantastični HIGH FIDELITY) redak je slučaj fudbalskog filma u kojem se apsolutno sve poklopilo. Dobri glumci? Kolin Firt je izuzetan u ulozi školskog profesora koji vodi dvostruki život smernog prosvetnog radnika i “ortaka sa severa”, Rut Gemel ništa slabija kao njegova nova devojka kojoj loše ide adaptacija na život sa navijačem. Dobar scenario? Na mestu. Muzika? Kako se odlično “Baba O’Riley” od The Who uklopio u scenu kada glavni junak kao mladić hoda ka stadionu sa šalom u rukama…

Ali pre svega, Fever Pitch ima tu fudbalsku dušu koja je sve odsutnija iz moderne igre, i transportuje sve nas sportske zaljubljenike u našu mladost, u dane kada smo birali kojem ćemo se carstvu prikloniti, i podseća nas na sve te magične trenutke u našim životima. Kada u filmu Arsenal osvoji titulu (ovo nije spoiler, ovo se stvarno desilo jer je film inspirisan stvarnim događajima), vi ste već toliko u svemu tome da će vam taj gol Mikija Tomasa u zaustavnom vremenu vratiti i Augentalera, i Milivoja Ćirkovića, i Pjanu i Kežmana i Mancea i Pikseta i sve.

To što je Hornbi “Arsenalovac” uopšte ne igra neku bitnu ulogu. Ovo je samo usputno priča o Arsenalu, a primarno o ljubavi.

Ima negde u filmu jedan flešbek u kojem otac pita mlađu verziju glavnog lika, pa dobro, kada ćeš više da izađeš iz ove mladalačke faze? A sin mu odgovara, ne razumeš ništa tata…ovo nije samo faza. Ovaj razgovor je mnogo nas vodilo sa našim roditeljima i ženama, i malo ko je naišao na neko konkretno razumevanje.

1. VICTORY (1981, režija Džon Hjuston)

Pa, ovo ne bi smelo da vas iznenadi. Već znate da sam za omiljeni košarkaški film svojevremeno izabrao HOOSIERS – nije previše ni čudno to što je moj fudbalski izbor još jedan izdanak “stare škole”.

Verujem da ste skoro svi gledali ovaj film (u Evropi, inače, je poznatiji kao ESCAPE TO VICTORY), ali ‘ajde ukratko da obnovimo gradivo – gomila logoraša za vreme drugog svetskog rata dobija priliku da odigra “revijalni” meč sa selekcijom Vermahta. U isto vreme, oni planiraju i bekstvo, ali u jednom momentu shvate da je ta utakmica nešto veće i od bega, i od njih samih, i reše da ostanu i obraduju navijače. Silvester Stalone, Majkl Kejn i Maks fon Sidov su vodeća “glumačka” imena na listi učesnika – od onih fudbalskih, tu su pre svih veliki Pele i pokojni ser Bobi Mur, a tu su još i recimo Osvaldo Ardiljes, Pol Van Himst i drugi.

Ovaj film je jednim delom baziran na sada već čuvenoj priči o ukrajinskim fudbalerima koji su imali hrabrosti da poraze okupatore u “prijateljskom” meču i tu drskost plate životom, a jednim delom čista holivudska magija. Kadrovi klimaktične utakmice su prava poezija, a pogotovo je neverovatna scena u kojoj Pele postiže gol za izjednačenje.

Stari mag Hjuston vešto prikazuje fudbal u svom najboljem svetlu, uz standardno harizmatičnog Stalonea kome je golmanski mentor za potrebe filma bio veliki Gordon Benks, jedan od najboljih čuvara mreže u istoriji sporta.

Kao mali, imao sam Victory snimljen na nekoj VHS kaseti. Sam film sam pogledao možda tri puta. Poslednju utakmicu sam zato pogledao barem trista i tri puta. A Peleov gol verovatno tri hiljade puta. I ako se vi ne naježite od tog gola…jebemliga, možda ovo i nije nešto za vas.