Super Bowl: TOP 5 najboljih filmova o američkom fudbalu

Nedelja je jako bitan dan u radnoj nedelji prosečnog Amerikanca. Pre svega, hrišćanska tradicija nalaže da se nedeljom valja odmoriti. Kad smo kod toga, nedelja je i dan za odlazak u crkvu, nešto što velika većina tamošnjeg stanovništva još uvek praktikuje. A između septembra i februara, nedelja je ujedno i dan kada na teren izlaze igrači američkog fudbala i ostavljaju poslednje atome snage boreći se za svaki metar (tj. jardu) terena.

Ovi okršaji modernih gladijatora, koji na profesionalnom nivou traju već skoro čitav vek (prva NFL sezona odigrana je davne 1920. godine, dok univerzitetska verzija sporta ima još dužu tradiciju), ubedljivo su najpopularnija sportska zanimacija u Severnoj Americi. Košarka, bejzbol i hokej na ledu svi imaju svoje momente, ali kad je sezona američkog fudbala u toku, zna se ko je kralj rejtinga i gde je najviše očiju upereno. Svaki od trideset i dva tima igra po šesnaest mečeva, i svaki biva pomno ispraćen od strane navijača i medija. I u samoj konačnici tog velikog sportsko-medijskog cirkusa, nalazi se suvereni vladar kalendarske godine. Događaj zbog kojeg bezmalo ceo svet staje, zbog kojeg ljudi sutradan u ponedeljak masovno kasne na posao – do te mere da je u Americi više puta predlagano da „dan posle“ bude zvaničan praznik. Događaj koji prosečno pogleda više od sto miliona Amerikanaca, događaj gde se velike kuće utrkuju da plasiraju svoje reklame u svaku pauzu. Događaj zvan – Super Bowl.

Prvobitno osmišljen kao finale između dve konferencije, koje su se ujedinile u jedinstvenu ligu 1966. godine, Super Bowl je u narednih 50 godina izrastao u “više od igre”. Kako su sport i mediji evoluirali, Super Bowl je polako gradio svoju mitologiju kao “can’t miss” sportski događaj u sezoni, i došao do stadijuma gde čak i ljudi koje američki fudbal uopšte ne zanima odvoje tu jednu februarsku nedelju kako bi se malo opustili i razonodili. Danas, Super Bowl možda traje samo tih par sati, ali je cela sedmica posvećena njemu. Prvo je tu sijaset konferencija za novinare, zatim drugi slični tematski događaji, Super Bowl žurke i sve drugo što vole mladi. Dobre su šanse da ako u Americi u toku te nedelje upalite televizor, da će veliki procenat stanica sa nacionalnom frekvencijom dobar deo programa posvetiti upravo nailazećem okršaju AFC i NFC šampiona.

I tu sad dolazimo do ključnog pitanja – kako zainteresovati prosečnog Srbina za sve ovo? Pa, možete apelovati na istorijski značaj gledanja Superbowla, i argumentovati da je to unikatan pop-kulturni čin.

Možete pokušati i sa muzičke strane stvari – Super Bowl već nekoliko decenija u pauzi za poluvreme priređuje koncert na centru terena, i lista izvođača koji su “overili” veliko finale prilično je impozantna – U2, The Who, Rolling Stones, Madonna, sir Paul McCartney i drugi (ove godine, nota bene, nastupaju Coldplay, Beyonce i Bruno Mars) su svi deo Superbowl istorije. A možete i krenuti onim najtežim, ali nekako i najzahvalnijim putem – zainteresovati vašu žrtvu za sam sport.

Američki fudbal je kompleksan vid sportskog nadmetanja, koji je u Evropi godinama patio od raznih predrasuda. Te “zar to nije ragbi”, te “a vidi ih pi**e svi u oklopima nekim, ne smeju k’o pravi ragbisti”, te “ma ovo je bre dosadno, akcija par sekundi i blejanje2, te ovo, te ono…ipak, i pored toga, ovaj sport se probio u nekakav evropski mejnstrim, pre svega zahvaljujući sve učestalijim televizijskim prenosima. U Srbiji, led je svojevremeno probio pokojni Treći Kanal, da bi se u minulih desetak godina NFL akcija mahom seljakala između kablovskih sportskih kanala SportKlub i Arena Sporta (trenutno je posle pauze ponovo na SK). Paralelno sa time, razvijala se i domaća liga. Osnivali su se prvi klubovi, entuzijasti su se mlatili u punom kontaktu bez zaštitne opreme, a danas imamo regionalnu ligu i nekoliko klubova koji su faktori na evropskom nivou, kao npr. Vukovi Beograd, Kragujevac Wild Boards i Novi Sad Dukes. Reprezentacija Srbije takođe uspešno funkcioniše, i redovno se okuplja za evropska takmičenja.

Ipak, vremena je premalo da se pregledaju snimci i odlazi na stadion – novi Super Bowl čeka nas već u noći između nedelje i ponedeljka, a snage će odmeriti Denver Broncosi i Carolina Panthersi.

Zato, nemojte maltretirati vaše društvo podebelim pravilnicima, ili ih spamovati youtube kompilacijama gde se sabiraju najsilovitija obaranja ili najatraktivnija hvatanja. Ja, takođe, nemam nameru da pretvorim ovu kolumnu u uputstvo kako razlikovati touchdown od safetya – premalo je prostora za ovakve egzibicije, a i čemu takva suvoparna objašnjavanja. Jednostavno, najbrži put od laika do fana ostvarićete putem – filma. A tu vam već mogu malo pomoći.

Kao važan deo američke kulture, američki fudbal je brzo došao i do pokretnih slika. Prvi film sa ovim sportom kao temom snimljen je 1925., i bila je to nema komedija „The Freshman“, sa velikim komičarem Haroldom Lloydom u glavnoj ulozi. Narednih godina, filmove o „gridironu“ snimali su i braća Marks (“Horse Feathers”, 1932.), Loretta Young (“The Forward Pass”, 1929.), James Stewart (“Navy Blue and Gold”, 1937.) i mnogi drugi. Bivši američki predsednik Ronald Reagan zaradio je svoj čuveni nadimak “the Gipper” igrajući tragično preminulog igrača Notre Dame univerziteta Georgea Gippa u biografskom filmu „Knute Rockne, All American“ iz 1940., koji se bavio životom legendarnog trenera “Fighting Irisha”.

U godinama koje su nailazile, neki filmovi iskoristili su američki fudbal kao sporedni motiv ili pozadinu glavne radnje. Tako je recimo “Black Sunday” (1977.) Johna Frankenheimera predstavio zanimljiv scenario u kojem teroristi planiraju napad na Superbowl. U Srbiji iznimno popularni “Last Boy Scout” (1994.) Tonya Scotta bavi se planiranim atentatom na američkog senatora i predsedničkog kandidata koji sprečavaju bivši član tajne službe i osramoćeni kvoterbek lokalnog tima. Vredi ovde spomenuti i romantičnu komediju Camerona Crowea “Jerry Maguire” (1997.), u kojoj Tom Cruise igra američku verziju Miška Ražnatovića, a Cuba Gooding Jr. njegovog superstar klijenta.

Jerry Maguire

Cruise je u filmu “All the Right Moves” iz 1983. i sam bio u ulozi igrača, i to srpskog porekla – njegov portret darovitog defanzivnog beka Stefana “Stefa” Đorđevića, koji tavori u industrijskom gradiću u Pensilvaniji, jedna je od njegovih upečatljivijih ranih rola. Odlična komedija Billya Wildera “The Fortune Cookie” (1966.), sa Walterom Matthauom i Jackom Lemmonom u glavnim ulogama, takođe pliva u fudbalskim vodama – Lemmon igra televizijskog kamermana koji doživi povredu na meču Cleveland Brownsa, i kasnije postane prijatelj sa igračem koji je naleteo na njega.

Pojedini igrači američkog fudbala stigli su i da se okušaju kao glumci. John Ford je upoznao Johna Waynea dok je ovaj igrao za USC Trojanse – povreda je uništila njegovu sportsku karijeru, pa je morao da se preorjentiše na glumu. Woody Strode, visoki, snažni bivši defanzivac Los Angeles Ramsa, ostvario je solidnu karijeru kao epizodista u Hollywoodu, i stigao da bude nominovan za Zlatni Globus za svoju ulogu u “Spartacusu” Stanleya Kubricka.

Woody Strode

Jedan od prvih slučajeva da se sportista visokog profila probije među glumce bio je legendarni trkač već spomenutih Brownsa Jim Brown, koji je ostvario zapažene uloge u akcionim i krimi filmovima sa kraja šezdesetih i početka sedamdesetih godina, pre svega u popularnom ratnom filmu Roberta Aldricha „The Dirty Dozen“ (1967.) gde igra jednog od „žigosanih“ iz naslova. Danas po zlu čuveni OJ Simpson, u nekom drugom životu istaknuti bek Buffalo Billsa i San Francisco 49ersa, je pored dokumentarnog filma o sebi “Juice on the Loose” (koji je režirao kralj zombija George Romero) igrao i u hitovima kakvi su “The Towering Inferno” (1974.), “The Cassandra Crossing” (1976.), “Capricorn One” (1978.), a kasnije i u Naked Gun filmovima uz Leslie Nielsena. Brian Bosworth (ko može zaboraviti čuveni VHS hit “Stone Cold” iz 1991.?), John Matuszak (Sloth iz “Goonies”-a!), Fred Williamson (poznatiji kao “the Hammer”, zvezda blaxploitation filmova), Lawrence Taylor (“Shaft”, “Any Given Sunday”), Bubba Smith (Hightower iz “Police Academy” filmova), Burt Reynolds, Dwayne “the Rock” Johnson – sve su ovo bivši “fudbaleri” koje smo gledali na velikom ekranu.

A sada, pošto sam vas malo temeljnije upoznao sa materijom, pred vama je i moj izbor za pet najboljih filmova o američkom fudbalu svih vremena. U obzir ovde ulaze samo filmovi gde je sport glavna tema, tako da na moju veliku žalost, Joseph C. Hallenbeck ostati uskraćen za mesto u top 5. Ipak, i pored toga, verujem da će se na ovoj listi naći ponešto vredno vaše pažnje.

5.THE BEST OF TIMES (1986., r. Roger Spottiswoode, gl. ul. Robin Williams, Kurt Russell)

Uz današnji revival Kurta Russella kao „tough guya“ (hvala, Quentine), lako je zaboraviti da je ovaj glumac pre tridesetak godina imao dosta zapaženih uloga u komedijama. “The Best of Times” je jedna od najboljih iz te ere – pokojni Robin Williams igra bankara Jacka Dundeeja kojeg proganja uspomena na srednjoškolski derbi meč koji je kao mladić imao priliku da reši, ali mu je dodavanje saigrača (Russell) ispalo iz šaka. Ubeđen da će mu dugo priželjkivani revanš doneti preokret u životu, Jack mobiliše skoro čitavu lokalnu zajednicu da organizuje ponovni susret dveju generacija. A rezultat, pa, šta mislite kakav može da ispadne. Ugodnih sat i po uz dva odlična glumca pravi su uvod za Superbowl nedelju.

4. RUDY (1993., r. David Anspaugh, gl. ul. Sean Astin, Jon Favreau, Ned Beatty)

Ako bih morao da vam opišem Rudy u što kraćim crtama, samo bih vam rekao da je ovo “Rocky” filmova o američkom fudbalu. Istinita priča o mladiću koji odrasta u malom gradu u Illinoisu, i čija je životna želja da zaigra za Notre Dame, tim za koji navija cela njegova porodica, Rudy je klasično parče „americane“ – inspirišuća polu-bajka o momku koji je, uprkos svim nedaćama koje ga snalaze, čvrsto verovao u svoje snove i uspeo da ih na kraju i ostvari. Režiser David Anspaugh je sedam godina pre ovog filma potpisao i košarkaški klasik “Hoosiers”, što je dovoljno da ga upamtimo kao jednog od najvećih autora sportskog podžanra.

3. ANY GIVEN SUNDAY (1999., r. Oliver Stone, gl. ul. Al Pacino, Jamie Foxx, Dennis Quaid)

Iako je ovaj film svojevremeno žestoko iskritikovan od strane samih sportista kao „nerealan“, Oliver Stone je vešto prikazao brutalno stanje stvari u modernom sportu. Al Pacino igra legendarnog trenera koji je na zalasku karijere – nova vlasnica kluba (Cameron Diaz) ga i ne voli baš nešto, prvi kvoterbek (Dennis Quaid) je dobio previše udaraca u glavu i polako se raspada, ali tračak svetlosti se ukazuje u formi mladog Willie Beamena (Jamie Foxx), tamnoputog kvoterbeka koji brzo osvaja srca kako navijača, tako i medija. Any Given Sunday je zabavan film pun dinamično režiranih akcionih scena – a ako vam se to ne svidi, Pacino je u odličnoj formi, pa možete makar gledati njega. Ostvarenje koje među srpskim ljubiteljima američkog fudbala uživa kultni status.

2. NORTH DALLAS FORTY (1979., r. Ted Kotcheff, gl. ul. Nick Nolte, Mac Davis)

Adaptacija knjige nekadašnjeg igrača Dallas Cowboysa Petera Genta, „North Dallas Forty“ je malo poznat film van Amerike, gde se redovno nađe na top listama najboljih sportskih filmova ikada. Razlog je prost – radi se o možda i prvom pokušaju da se NFL-u priđe “iznutra”, i da se realno oslika životni stil profesionalnih sportista te ere.  Nick Nolte i kantri pevač Mac Davis igraju hvatača i kvoterbeka za izmišljeni tim North Dallas Bullsa, i film prati njihove pokušaje da se izbore sa porocima koji idu uz taj poziv. Gent je u knjigu i scenario utkao mnogo detalja koji su tada prvi put predočeni javnosti, i koji su se smatrali tabu temama unutar same lige, kakve su recimo divlje žurke sa puno alkohola i korišćenje narkotika među igračima.

1. THE LONGEST YARD (1974., r. Robert Aldrich, gl. ul. Burt Reynolds, Ed Lauter)

Ne, ne onaj blentavi rimejk sa Adamom Sandlerom. Longest Yard je tragikomična priča o nekadašnjoj fudbalskoj zvezdi Paulu Creweu (Reynolds), koji se posle jedne malo jače svađe sa devojkom nađe u lokalnom zatvoru. Njegova sreća u nesreći je ta što je upravnik zatvora veliki ljubitelj sporta, pa se Crewe ubrzo nađe u poziciji organizatora “prijateljskog” meča između zatvorenika i čuvara. I tu već i sami možete da pretpostavite šta će se desiti…Reynolds, kao što već spomenusmo, je bivši igrač (cak je i draftovan od strane Baltimore Coltsa), i njegovo iskustvo, uz očiglednu harizmu, daju ton ovom klasiku sedamdesetih. Odlična zabava, scenario sa puno psovki (scena u kojoj Richard Kiel, Jaws iz James Bond filmova, misli da je polomio nečiji vrat je klasičan primer), drugim rečima – zabava za celu porodicu.

I sada, znate šta vam je za činiti. Pristavite torrente, jer imate još svega par dana dok “veliko Superbowl finale”, kako to voli da opiše jedan naš komentator, ne krene na vašim TV prijemnicima. Uz ovakvu pripremu, Peyton Manning, Cam Newton i ostali vas neće zateći nespremne – znaćete tačno kad igraju protiv blitza a kad protiv cover-2 odbrane, glasno ćete komentarisati kako Peyton opet baca audible na line of scrimmage i ushićeno vriskati kad Newton krene da scrambluje čim vidi malo prostora.

Dobro, preterujem. Ali sigurno ćete upaliti TV više zbog sporta nego Coldplaya.