Najbolje utakmice u istoriji Evropskih prvenstava

Evropski šampionat ušao je lagano u svoju sedmu deceniju. Sve je počelo početkom šezdesetih godina uz velike otpore, kako je to kroz istoriju slučaj sa brojnim novim stvarima, da bi decenijama kasnije dobilo i svoj panevropski karakter.

Najuspešnija reprezentacija je Nemačka sa tri titule prvaka Starog kontinenta i isto toliko vicešampionskih mesta, ispred Španije koja ima tri titule i jedno drugo mesto. Evropski prvaci su po dva puta bili Francuzi i Italijani, a po jednom reprezentacije SSSR, Čehoslovačke, Holandije, Danske, Grčke i Portugalije. Reprezentacija Jugoslavije je dva puta osvajala drugo mesto – 1960. i 1968. godine. Srbija kao samostalna zemlja sada prvi put učestvuje na kontinentalnom šampionatu.

Dok čekamo da počne EURO 2024 prilika je da se podsetimo nekih legendarnih utakmica evropskih šampionata. Idemo hronološkim redom. Sa svakog prvenstva izdvajamo jednu utakmicu.

Francuska – Jugoslavija 4:5, polufinale 1960.

Kao i sve novine i evropski šampionat nije odmah prihvaćen. Bilo je otpora. Zapadna Nemačka, Engleska, Italija i Holandija nisu učestvovali na prvom šampionatu. U kvalifikacijama tadašnjeg Evropskog kupa nacija našlo se 17 reprezentacija (Čehoslovačka i Irska su igrali pretkvalifikacionu utakmicu), nije bilo kvalifikacionih grupa, već se kup sistemom došlo do 4 selekcije koje su učestvovale na prvom fudbalskom kontinentalnom šampionatu – Francuske, SSSR, Jugoslavije i Čehoslovačke. I domaćin se birao kada su kvalifikacije završene. Tako je za prvog domaćina izabrana Francuska.

Prva polufinalna utakmica u istoriji evropskih šampionata odigrana 6. jula na stadionu Park prinčeva u Parizu bila je spektakularna. Naravno, fudbal koji se tada igrao potpuno je drugačija igra od današnjeg, ali je izvesno da se uzbuđenje koje je tada viđeno, teško može ponoviti. Francuska je bila favorit, vodila je sa 3:1 i 4:2, ali je Jugoslavija u manje od pet minuta stigla do preokreta golovima Kneza (75. minut) i Jerkovića (78. i 79. minut).

Do prve evropske titule stigao je SSSR pobedom nad Jugoslavijom od 2:1, posle produžetka. Jugoslavija je povela na finalnoj utakmici odigranoj na Parku prinčeva golom Milana Galića u 43. minutu. Slava Metreveli je Sovjetima doneo izjednačenje u 49. minutu, a pobedu u 113. Viktor Ponedeljnik.

Jugoslavija te godine nije postala evropski šampion, ali jeste olimpijski pobednik. U finalu Olimpijskih igara u Rimu Jugoslavija je pobedila Dansku sa 3:1.

Španija – SSSR 2:1, finale 1964.

Broj zemalja učesnica kvalifikacija porastao je na 29, ali je sve ostalo isto kao i pre četiri godine, pa se kup sistemom eliminacija stiglo do 4 reprezentacije učesnice završnog turnira – Španije, SSSR, Danske i Mađarske. Za domaćina šampionata određena je Španija.

Španija je u polufinalu, posle produžetaka, savladala Mađarsku sa 2:1, a SSSR Dansku sa ubedljivih 3:0. Usledilo je finale u kome je Španija povela golom Perede u 8. minutu, Sovjeti su samo dva minuta kasnije izjednačili golom Husainova, a tutulu Špancima doneo je Marselino u 84. minutu pred gotovo 80.000 gledalaca na stadionu Santjago Bernabeu. Najveća zvezda španskog tima bio je Luis Suarez, koji je pravio razliku na terenu i organizovao napade posle kojih su Španci postizali golove.

Utakmica između Španije i SSSR imala je političku pozadinu. Naime španski diktator Franko zabranio je svojoj reprezentaciji da igra protiv SSSR kvalifikacionu utakmicu 1960. godine, jer je sovjetski predsednik Nikita Hruščov u UN kritikovao Frankov režim. Odnosi su između dva Evropska kupa nacija otopljavali, pa je general Franko dozvolio “Crvenoj furiji” da odigra meč.

Italija – Jugoslavija 1:1, ponovljeni meč 2:0, finale 1968.

Bila je ovo revolucionarna godina, pa promene nisu zaobišle ni fudbal. Kontinentalno prvenstvo je promenilo ime, pa više nije bilo Evropski kup nacija već je zvanično dobilo naziv Evropsko prvenstvo. Nokaut sistem kvalifikacija zamenjen je kvalifikacionim grupama u kojima je učestvovala 31 selekcija. Ali je broj učesnika finalnog turnira ostao 4. Isti je ostao i sistem izbora zemlje domaćina.

Italija je u polufinalu eliminisala SSSR, dok je Jugoslavija sa 1:0 pobedila Englesku. “Plavi” su imali odličan, mlad tim, što su pokazali u polufinalu savladavši aktuelnog svetskog šampiona Englesku golom Dragana Džajića u 86. minutu.

Finale je odigrano 8. juna na Olimpijskom stadionu u Rimu. “Plavi”, koje je sa klupe predvodio Rajko Mitić, poveli su golom Dragana Džajića u 39. minutu, oštećeni su za čsist penal, pa je 10 minuta pre kraja meča “Azurima” izjednačenje doneo Anđelo Domenjini. I posle produžetaka je ostalo 1:1, tada nije bilo izvođenja penala, pa je dva dana kasnije usledila ponovljena finalna utakmica. Italijani su pobedili sa 2:0 golovima Rive i Anastasija. “Plavi” su tako još jednom ostali bez titule evropskog prvaka.

Dragan Džajić

Zanimljivo je da u polufinalu nije bilo ponavljanja utakmice ako je rezultat posle produžetka bio nerešen. Tako je Italija posle 0:0 protiv Sovjeta u finale prošla na sreću. Naime pobednik je odlučen bacanjem novčića.

Zapadna Nemačka – SSSR 3:0, finale 1972.

Na finalni turnir plasirali su se Nemačka, SSSR, Belgija i Mađarska. Belgija je izabrana za domaćina turnira na kojem su “Panceri” ubedljivo trijumfovali. Nemci su na evropski šampionat došli kao trećeplasirana reprezentacija sveta, najpre su u polufinalu pobedili domaćina sa 2:1, i onda u finalu SSSR sa čak 3:0. Četiri od pet golova postigao je Gerd Miler. Dve godine kasnije Nemci su evropskoj pridodali i titulu svetskih fudbalskih prvaka.

Ovo Evropsko prvenstvo bilo je zanimljivo po tome što su sva četiri meča odigrana na različitim stadionima.

Čehoslovačka – Zapadna Nemačka 2:2, 5:3 posle penala, finale 1976.

Jugoslavija se posle pauze vratila u završnice evropskih šampionata, i ovoga puta je izabrana za domaćina prvenstva na kojem su igrale još i Čehoslovačka, Nemačka i Holandija. Javnost je, naravno, očekivala da Jugoslavija postane evropski prvak. Sve je krenulo kako treba u polufinalnom meču protiv Nemaca, vodili su “plavi” sa 2:0 posle 30. minuta golovima Popivode i Džajića, ali su Flohe u 64. i Diter Miler u 82. doneli iznednačenje. Miler je sa još dva pogotka u produžecima Nemcima doneo novo evropsko finale, gde ih je čekala Čehoslovačka koja je sa 3:1 pobedila Holandiju.

Finale odigrano na beogradskoj Marakani 20. juna donelo je novo uzbuđenje. Povela je Čehoslovačka sa 2:0 golovima Švehlika (8. minut) i Dobiaša (25. minut), ali su Nemci smanjili preko Ditera Milera u 28. minutu, a Holcenbajn je samo minut pre kraja “Pancerima” doneo produžetke. Nije bilo promena ni posle produžetaka pa su usledili penali. Izvođači su bili sigurni do četvrte serije, kada je Uli Henes promašio penal. Priliku da Čehoslovačkoj donese evro titulu dobio je vezni igrač Bohemiansa Antonin Panenka. I izveo je legendarni penal koji je po njemu i dobio ime.

Evropsko prvenstvo u Jugoslaviji je jedino na kojem nijedna utakmica nije rešena u regularnom toku. Polufinalne i utakmica za treće mesto rešene su posle produžetaka, a finalna nakon penala.

Belgija – Zapadna Nemačka 1:2, finale 1980.

Prvenstvo 1980. u Italiji je prošireno na osam reprezentacija učesnica koje su bile podeljene u dve grupe. Bilo je ovo i poslednje kontinentalno takmičenje na kojem je odigran meč za treće mesto. I ta utakmica je završena u velikom stilu. Posle 1:1 Čehoslovaci i Italijani su pristupili izvođenju penala. Čehoslovaci su pobedili posle devet serija!

Međutim, ovo prvenstvo nije bilo spektakularno. Gledalaca je bilo veoma malo (osim na utakmicama domaće reprezentacije), fudbal je bio jako dosadan, pa je jedina svetla tačka pojava mladih fudbalera koji su obeležili godine koje slede. Iz gomile dosadnih utakmica izdvaja se finalna u kojoj su Nemci pobedili Belgijance u Rimu sa 2:1. Tako su “Panceri” stigli do druge evropske titule i zaokružili veoma uspešnu fudbalsku deceniju.

 Evropsko prvenstvo 1980. je prvo na kojem domaćin takmičenja nije igrao kvalifikacije.

Francuska – Portugalija 3:2, polufinale 1984.

Posle dosadnog, usledilo je izuzetno zanimljivo Evropsko prvenstvo u Francuskoj 1984. godine. Izuzetno jaka generacija Francuza, predvođena Mišelom Platinijem, bez prevelikih poteškoća osvojila je evropski šampionat. Platini je jedinim golom doneo pobedu Francuskoj na otvaranju protiv Danske, a potom je postigao dva het trika u mečevima protiv Belgije i Jugoslavije.

Polufunale šampionata je bilo uzbudljivije od finala. I ova utakmica ima epitet jedne od najboljih utakmica u istoriji kontinentalnih šampionata. Povela je Francuska golom Domergea u 24. minutu, ali je Portugalija izjednačila golom Žordaa u 74. i utakmica je otišla u produžetak. Žordao je Portugalcima doneo prednost u 98. minutu, Domerge je izjednačio u 114. i kada su se očekivali produžeci, Platini se u 119. pobrinuo da tako ne bude. Francuska je potom u finalu savladala Španiju 2:0.

Mišel Platini

Platini je na ovom evropskom prvenstvu postigao 9 golova na pet utakmica!

Zapadna Namačka – Holandija 1:2, polufinale 1988.

Holanđani su bili na korak od osvajanja Svetskih prvenstava sedamdesetih, ali su gubili finala. Ipak su prvi (i za sada jedini) trofej, ali evropski, osvojili 1988. zahvaljujući sjajnoj generaciji koju su predvodili Ronald Kuman, Rud Gulit, Frank Rajkard i Marko Van Basten. Polufinalna utakmica između Nemačke i Holandije bila je, na neki način, repriza finala Svetskog prvenstva 1974. godine, takođe odigranog u Zapadnoj Nemačkoj.

Odigrana je na stadionu Folkspark u Hamburgu. Poveli su Nemci u 55. minutu golom Lotara Mateusa sa bele tačke, a izjednačenje Holanđanima, takođe sa bele tačke, doneo je Ronald Kuman u 74. minutu. Veliku pobedu Holandiji tog 21. juna doneo je Marko Van Basten u 88. minutu. Holandija je posle 32 godine pobedila velikog rivala i to na njihovom terenu. U finalu, odigranom na Olimpijskom stadionu u Minhenu četiri dana kasnije, Holanđani su dobili Sovjete sa 2:0 i tako stigli do velike titule.

Ovaj šampionat ostaće upamćen po najvećoj prosečno poseti po meču – 59,243 gledalaca. Zanimljivo je da među gradovima domaćinima nije bio Zapadni Berlin, jer su se tome protivile države “istočnog bloka”.

Danska – Nemačka 2:0, finale 1992.

Gorko sećanje za sve ljubitelje fudbala na ovim prostorima. Odlična generacija jugoslovenskih fudbalera, koje je sa klupe vodio selektor Ivica Osim, a na terenu predvodio Dragan Stojković Piksi, nije učestvovala na prvenstvu u Švedskoj, iako je ubedljivo izborila plasman u kvalifikacijama. Savet bezbednosti UN 30. maja 1992. uveo sankcije Jugoslaviji i UEFA je jugoslovenski tim izbacila sa prvenstva. Tako je Danska, kao drugoplasirana u kvalifikacionoj grupi, učestvovala na takmičenju. Za jedne tragedija, za druge bajka.

Danska je postala evropski prvak. U grupi su igrali 0:0 sa Englezima, izgubili od Švedske 1:0 i pobedili Francusku sa 2:1. A onda su na putu ka tituli dobili evropske i svetske prvake. Polufinalna utakmica protiv Holandije završena je 2:2, Petar Šmajhel je Marku van Bastenu odbranio penal i Danska je bila u finalu. Danci su u finalnoj utakmici rano poveli preko Jensena u 18, a Vilfort je 78. postavio konačan rezultat. Bio je ovo jedini šampionat održan u Skandinaviji. I jedini na kome je pobedila skandinavska reprezentacija.

Sovjetski Savez je izborio plasman na EURO, ali je prestao da postoji 1. januara 1992, kao i fudbalski savez te zemlje. Zbog toga osnovan Fudbalski savez Zajednice nezavisnih država (12 od 15 bivših članica), koji su priznali FIFA i UEFA. Tako je u Švedskoj igrao tim pod nazivom fudbalska reprezentacija Zajednice nezavisnih država.

Češka – Nemačka 1:2, finale 1996. godine

Engleska je dobila domaćinstvo prvenstva 1996. koje je prošireno na 16 ekipa. Nadali su se Englezi da na svojoj teritoriji, kao što su 1966. postali svetski, 30 godina kasnije mogu postati i evropski. Snove Englezima je srušila reprezentacija Nemačke koja ih je pobedila u polufinalu, posle boljeg izvođenja penala. S druge strane u finalu se našla Češka, koja je, takođe na penale, izbacila Francusku.

Ono što nisu uspeli u Švedskoj četiri godine ranije, Nemci su uspeli u Engleskoj. Bila je to prva evropska titula ujedinjene Nemačke. Poveli su Česi golom Bergera sa bele tačke u 59. minutu, ali je Birhof dao gol za izjednačenje u 73. Tog 30. juna 1996. prisustvovali smo istorijskom događaju. Birhof je golom u petom minutu produžetka Nemačkoj doneo titulu. Tada je važilo pravilo da se utakmica odlučuje “zlatnim golom”.

U Mančesteru se 15. juna, dan pre meča grupne faze između Nemačke i Rusije, dogodio teroristički napad u centru grada u kojem je povređeno 212 osoba. Četiri dana nakon eksplozije odgovornost je preuzela irska paravojna formacija PIRA. Utakmica između Nemačke i Rusije je odigrana prema planu pred 50.700 gledalaca.

Jugoslavija – Španija 3:4, grupna faza takmičenja 2000.

Prvenstvo, koje su zajednički organizovale Holandija i Belgija, bilo je poslednje na kojem je učestvovala reprezentacija naše zemlje, tada Savezna Republika Jugoslavija. I bilo je to vrlo uzbudljivo prvenstvo za “Plave”, koje se neslavno završilo. Najpre je Slovenija u prvom meču na turniru vodila sa 3:0 do 67. minuta, ali su Savo Milošević sa dva i Ljubinko Drulović sa jednim pogotkom “Plavima” doneli remi, iako smo igrali sa igračem manje. Potom je ostvarena pobeda protiv Norveške 1:0 novim golom Miloševića.

I usledio je legendarni meč sa Špancima u Brižu. Jugoslavija je povela golom Miloševića u 30, Alfonso izjednačio u 38. i tako je završeno prvo poluvreme. Dejan Govedarica je doneo prednost “Plavima” u 50, ali samo minut kasnije poravnava Munitis. Slobodan Komljenović u 75. minutu postiže gol za 3:2 i onda… Prvo iz najblaže rečeno sumnjivog penala u 94. Mendieta donosi izjednačenje, a minut kasnije Alfonso pobedu Špancima.

Jugoslavija je prošla jer su Slovenija i Norveška odigrale nerešeno. A možda bolje da nije. U četvrtfinalnoj utakmici odigranoj u Roterdamu 25. juna Holandija je demolirala Jugoslaviju sa 6:1.

Turnir je osvojila reprezentacija Francuske koja je u finalu pobedila Italiju u, takođe, neverovatnom meču. Francuzima je titulu “zlatnim golom” doneo Tregeze u 103. minutu. “Galski petlovi” su tako objedinili titule svetskog i evropskog prvaka.

Reprezentzaciji Jugoslavije su u svakom meču grupe faze isključeni igrači. Siniša Mihajlović protiv Slovenije u 60. minutu, Mateja Kežman koji je, tek što je ušao u igru protiv Norveške u 87. minutu, napravio faul za isključenje, a Slaviša Jokanović protiv Španije u 67.

Portugalija – Grčka 1:0, finale 2004.

Još jednom je, kao i 1992. godine, potpuni autsajder osvojio evropski šampionat. Grčka, koju je se klupe predvodio Nemac Oto Rehagel, već na startu je iznenadila i pobedila domaćina Portugaliju sa 2:1. Potom su iznenadili i Špance odigravši sa njima 1:1, pa su izgubili od Rusa, ali su uspeli da prođu grupu kao drugoplasirani tim.

I potom su uspedile pobede od 1:0 sve do titule. U četvrtfinalu protiv Francuske, u polufinalu protiv Češke i u finalu, 4. jula na Stadionu svetlosti u Lisabonu, protiv jednog od najmoćnijih sastava Portugala u istoriji. Grčki heroj bio je Angelos Haristeas koji je dao gol u 57. minutu utakmice. Grčka je stigla do titule zahvaljujući izuzetno disciplinovanoj igri i timskom duhu na čemu je Rehagel insistirao. To je bilo daleko od lepog fudbala, ali cilj ne bira sredstvo.

Kvota da će Grčka da postane evropski šampion pre početka turnira bila je 150:1.

Hrvatska – Turska 1:1, 1:3 posle penala, četvrtfinale 2008.

Ponovo su dve države bili domaćini EURA. Austrija i Švajcarska su podelile domaćinstvo 2008. godine. Titulu je osvojila Španija koja je dominirala tih godina. Ali u našem fokusu je neverovatna završnica četvrtfinalne utakmice između Hrvatske i Turske odigrane na bečkom Prateru. Kada je u 119. minutu Modrić pronašao Klasnića koji je postigao gol izgledalo je da će Hrvatska na polufinalni megdan Nemačkoj. Ali… u 122. minutu Semih je izborio penale.

Hrvatski fudbaleri su u penal seriji bili potpuno dekoncentrisani. Jedino je pogodio Srna, Modrić i Rakitić su promašili, Petriću je Redžber odbranio penal. Turci su šutirali bez greške.

Euro 2008 osvojila je reprezentacija Španije koja je u finalu sa 1:0 pobedila Nemačku.

Branilac titule Grčka bila je najlošiji učesnik prvenstva. Zabeležili su sva tri poraza u grupi.

Španija – Italija 4:0, finale 2012.

Španija je svoju dominaciju u evropskom fudbalu potvrdila 2012. godine. Na prvenstvo, koje su zajednički organizovali Poljska i Ukrajina, došli su kao evropski i svetski prvaci. “Crvena furija” je postala prva reprezentacija u istoriji koja je uspela da odbrani titulu evropskog prvaka.

Posle prvog mesta u grupi (remi sa Italijanima, pobede nad Irskom i Hrvatskom), Španija je u četvrtfinalu izbacila Francusku pobedom od 2:0, u polufinalu Portugaliju na penale i potom je ponovo igrala sa Italijom u finalu. Ovoga puta na terenu je postojao samo jedan tim. Španci su golovima Silve, Albe, Toresa i Mate stigli do ubedljivih 4:0 i tako potvrdili klasu i dominaciju jedne izvanredne generacije.

Englezi su pre početka šampionata Ukrajince i Poljake optuživali za rasizam. UEFA je, međutim, zbog rasizma navijača kaznila četiri saveza. Nijedan od njih nije bio zemlja domaćin. To su bili savezi Nemačke, Španije, Rusije i Hrvatske.

Engleska – Island 1:2, osmina finala 2016.

Istorijska bruka Engleza. Potcenjivački pristup ih je koštao rezultata. Takmičenje su završili u osmini finala od jednog od najprijatnijih iznenađenja prvenstva – Islanda. I svakako najvoljenije reprezentacije na ovom turniru.

Sve je dobro počelo za Engleze. Poveli su golom Runija sa bele tačke već u 4. minutu, ali borbeni Islanđani su preko Sigurdsona u 8. stigli do izjednačenja. Sigtorson je u 18. minutu dao gol za 2:1, a Englezi do kraja ove utakmice nisu imali previše šansi da preokrenu rezultat. Tako je u već unapred projektovano četvrtfinale umesto njih otišla simpatična ekipa Islanda, koju je predvodio kapiten Aron Gunarson. Francuska je taj meč dobila sa ubedljivih 5:2.

Titulu prvaka Evrope osvojila je Portugalija koja na prvenstvu u Francuskoj nije dominirala. U grupi su imali tri remija, Hrvate su osmini finala dobili posle produžetaka, a Poljake u četvrtfinalu posle penala. U polufinalu su pobedili Vels sa 2:0, i u velikom finalu domaćina sa 1:0, posle produžetka.

EURO 2016 bio je prvi evropski šampionat na kome su učestvovale 24 ekipe.

Francuska: Švajcarska 3:3, posle penala 4:5, osmina finala 2020.

Zapravo ova utakmica je odigrana 28. juna 2021. u Bukureštu, jer je zbog poznatih razloga i pandemije, prvenstvo pomereno za godinu dana. Tako je propala ideja dugogodišnjeg predsednika UEFA Mišela Platinija da imamo veliku proslavu 60. godišnjice kontinentalnih šampionata. Bilo je ovo prvenstvo koje je odigrano u nekoliko zemalja od 11. juna do 11. jula 2021, a gradovi domaćini bili su London, Glazgov, Minhen, Amsterdam, Kopenhagen, Sankt Peterburg, Sevilja, Rim, Bupimpešta, Bukurešt i Baku. Zbog ograničenja lokalnih vlasti usled situacije sa virusom stadioni nisu mogli da budu puni, osim onog u Budimpešti.

Bilo je ovo prvenstvo na kojem je postignuto najviše golova po utakmici od kada je uveden sistem takmičenja po grupama. Postignuto je 142 gola na 51 meču, tako da prosek golova iznosi 2.78. Dosta mečeva u eliminacionoj fazi je rešeno posle produžetaka ili penala, a mi smo izdvojili onaj u kome su vladajući svetski prvaci ispali iz takmičenja.

Nacionalna arena u Bukureštu ugostila je Francusku i Švajcarsku. Švajcarci su vodili na poluvremenu 1:0 golom Harisa Seferovića, momka čiji su roditelji iz Sanskog mosta došli u Švajcarsku osamdesetih godina. Međutim Karem Benzema je golovima u 57. i 59. “Galskim petlovima” doneo prednost, a činilo se da će Francuzi izboriti četvrtfinale posle gola Pola Pogbe u 75. Međutim najpre je Seferović u 81. minutu smanjio rezultat, a onda je na isteku regularnog dela golom sa same ivice šesnaesterca produžetke Švajcarcima doneo Mario Gavranović, momak takođe poreklom iz BiH. Isti rezultat 3:3 ostao je i posle produžetaka, Švajcarci su bili nepogrešivi sa bele tačke u penal seriji, a poslednji penal za Francuze izveo je Kilijan Mbape kome je Jan Zomer odbranio udarac. Bio je to kraj snova Francuza o objedinjavanju svetske i evropske titule.

Finalna utakmica će biti odigrana 11. jula na Vembliju. Osvajač 16. po redu titule kontinentalnog šampionata postala je Italija posle boljeg izvođenja penala nad domaćom selekcijom Engleske. Bilo je 1:1 posle regularnog dela i produžetaka, a Italijani su pobedili na penale 3:2 i osvojili svoju drugu evropsku titulu.

Kristijano Ronaldo se upisao u istoriju na svom šestom šampionatu. Postigao je pet golova, tako da je sada sa 14 najbolji strelac kontinentalnih šampionata.

EURO 2024

Predstojeći EURO koji se održava od 14. juna do 14. jula biće prvi na kome učestvuje samostalna Srbija. I prvi za našu reprezentaciju još od 2000. godine. Srbija je u Grupi C sa Engleskom, Slovenijom i Danskom. Srbija će svoje utakmice igrati u Gelzenkirhenu 16. juna protiv Engleske, dok će u Minhenu 20. igrati protiv Slovenije, odnosno 25. protiv Danske. Zbog toga je za bazu izabran Augsburg.

Prvenstvo će se igrati na 10 stadiona, a pobednik će biti poznat posle finalnog susreta na Olimpijskom stadionu u Berlinu. Kao i na prethodna dva šampionata učestvovaće 24 reprezentacije, što znači da će po dve najbolje iz svake od šest grupa i četiri najbolje plasirana treće ekipe ući u šesnaestinu finala.

Kladionice najviše šansi za titulu daju Englezima i Francuzima, odmah potom sledi domaćin Nemačka, pa Portugal i Španija. Slede aktuelni evropski prvaci Italijani i Belgija, a odmah potom i Holandija. Ali navikli smo u prošlosti da gledamo neka velika iznenađenja, pa će ih sasvim izvesno biti i sada. Nadamo se da ćemo uživati u vrhunskom fudbalu i da će reprezentacija Srbije makar proći grupu!

Foto: UEFA