24 ekipe u 24 slike

Kontinentalna i svetska fudbalska prvenstva su praznik za ljubitelje fudbala u čiju se proslavu uključuju i oni koji preko sezone u principu ne prate klupska takmičenja. Razlozi za to su jednostavni. S jedne strane, reprezentativna takmičenja su svojevrsne izložbe svega onoga najboljeg u fudbalu. S druge strane, ova takmičenja su retka prilika da se vidi sukob različitih mentaliteta pa i fizičkih konstitucija u igri koja se svuda igra po istim pravilima.

Kako stvari stoje sa filmovima o fudbalu? Kakav je tu raspored snaga u grupama?

Ovo je priča o tome kako svaka od učesnica Eura 2016 gleda na fudbalski film i šta zanimljivo ima da nam ponudi.

Grupa A

Francuska – Domaćini su snimili film o verovatno najmučnijem gostovanju koje se može zamisliti. Recimo onom kada publika podivlja i pretvori se u zombije. O tome govori francuska horor komedija Goal of the Dead Thierry Poirauda i Benjamina Rochera. Ko želi nešto pitomiju fudbalsku priču, može je naći u sportskoj komediji Oliviera Dahana Les Seigneurs.

Albanija – Ovogodišnji put Albanije na Euro 2016 prikazaće film Battle in the Balkans. Očekujem dosta zanimljivih kadrova snimljenih iz drona.

Švajcarska – Horizon Beautiful je komedija Stefana Jaegera iz 2013. godine o švajcarskom fudbalskom zvaničniku koji tokom turneje u Adis Abebi biva kidnapovan od strane mladog fudbalera koji želi da se nametne za karijeru u Evropi. Sudeći po sastavu švajcarske reprezentacije, ova prčia o lovcu na talente u trećem svetu deluje vrlo uverljivo.

Rumunija – U ovoj grupi najjačeg umetničkog favorita imaju Rumuni. Njihov festivalski favorit Corneliu Porumboiu snimio je dokumentarni film Al dollea joc u kome je iskoristio snimak bukureštanskog derbija Steaue i Dinama i uradio novi komentar, zajedno sa svojim ocem koji je sudio utakmicu 1988. godine.

Grupa B

Engleska – Engleski fudbal je bio tema raznih filmova. Obrađeni su događaji i na tribinama, i u svlačionicama i na terenu. Što se reprezentativnog fudbala tiče, jedan od potcenjenih filmova svakako je Mike Bassett, England Manager. Ovaj mockumentary prikazuje slučaj trenera iz nižih rangova koji preuzima posao koji svako pametan odbija – mesto selektora Engleske.

Uprkos tome što je film izašao u vreme kada je englesku reprezentaciju preuzeo Sven Goran Eriksson, i kada stereotipi kojima se bavi više nisu važili jer u nacionalnom timu nije bilo bekrija kao što je Paul Gascoigne i kavgadžija kao što su bili mnogi drugi, uspeva da vrlo dobro zabeleži period posrnuća engleskog nacionalnog tima.

Film je režirao Steve Barron, jedan od velikana industrije muzičkih klipova koji je ušao na velika vrata izvarednim filmom Electric Dreams, da bi potom počeo da režira bezlične blokbastere i postepeno potonuo u svet spektakulranih Hallmark produkcija.

Vels – Velšani na svojoj strani imaju nitratni adut. Najstarija zabeležena fudbalska utakmica snimio je upravo Velšanin Rhyl Arthur Cheetham, reč je o zapisu utakmice Blackburn Rovers – West Bromwich Albion odigrane davne 1898. godine. Isto tako, najstariji snimak reprezentativnog meča vezan je za Vels i prikazuje snimak njihovog meča sa Irskom odigranog 1906. godine. Već na ovom snimku, publika je bila razmažena napadačkom igrom – utakmica je završena rezultatom 4-4. Doduše, utakmicu su snimali kino-pioniri pa su zabeležili samo četiri…

Slovačka – Priča o mladom ljubitelju fudbala u doba Holokausta Nedodrzany slub, na potresan način pokazuje kako se mržnja prelamala sa uličnim loptanjem na početku Drugog svetskog rata.

Rusija – Uprkos tome što bi navijačko nasilje na francuskim ulicama pozivalo da se ruska kinematografija predstavi glamuroznom huliganskom melodramom Okolofutbola, pravi evropski senzibilitet najbolje je zarobio art house favorit Aleksej German Mlađi u filmu Garpastum. Ovaj film govori o petrogradskim pionirima fudbala koji su sa uličnih mečeva polako prešli na teško izborene terene. Ovaj visokoestetizovani film donosi jednu od ranih uloga ruskog superstara Danile Kozlovskog.

Grupa C

Nemačka – U filmu Puriše Đorđevića Trener, Tanasije Uzunović u retkoj glavnoj ulozi igra jugoslovenskog stratega koji postaje šef struke u Nemačkoj, a to je praćeno traumom sećanja na rat. U filmu Das Wunder von Bern, prikazano je kako su Nemci prevazišli traumu Drugog svetskog rata kroz pobedu svoje fudbalske reprezentacije. Ta priča o lekovitosti fudbala smatrana je i najspornijim elementom tog filma.

Ukrajina – Ako posmatramo tradiciju filmova o fudbalu, Ukrajina je imala priliku da iznedri neke od ključnih naslova. Tsentr napadeniya iz 1946. smatra se jednom od kvintesencijalnih socrealističkih sportskih komedija, i njen uticaj možemo prepoznati recimo u filmu Plavi 9 Kreše Golika. Ovaj film nastao je u Sovjetskom Savezu, pri studiju Dovženko pa ga danas zato pripisujemo Ukrajini. Matč Andreja Maljukova, s druge strane, jedna je od ekranizacija čuvenog slučaja kada su nemački okupatori organizovali utakmicu sa lokalnim kijevskim timom, pod pretnjom smrću.

Maljukov je ruski reditelj koji danas ne nailazi na simpatije u Ukrajini, između ostalog jer je inicirao filmski serijal Mi iz budućnosti koji se u drugom delu bavi i nevoljama ruske omladine sa ukrajinskim nacionalistima.

Matč je priča o tom događaju iz vremena okupacije koji je kako su godine prolazile, još u doba SSSRa transformisan iz decenije u deceniju, pa na kraju postoji više verzija tog događaja o utakmici kijevskog Dinama i nacističkih okupatora. Kada je snimio film Matč, Maljukov je napravio verziju koja nije odgovarala ukrajinskim vlastima i film je tamo zabranjen. Sovjeti su ranije već ekranizovali taj događaj u filmu Tretiy taym, Huston ga je aproprirao za svoj Escape to Victory, a Darko Mitrevski je u Tretom poluvremenu snimio makedonsku varijantu tog događaja, takođe kao istinitu priču. Na kraju, međutim, pošto Nemci igraju svih devedeset minuta tek na kraju teksta saznaćemo ko je snimio najbolji film na ovu temu.

Poljska – Poljska se nalazi na putu povratka u evropski vrh, u kome je i bila pre tridesetak godina. U filmu Boisko bezdomnych, bivši fudbaler završava na ulici i okuplja ekipu beskućnika sa namerom da se sa njima kvalifikuje na beskućnički mundijal.

Severna Irska – Uprkos tome što je Shooting For Socrates daleko bolji film, Best iz 2000. godine je ipak priča o najvećem fudbaleru iz Severne Irske. Ovaj biograski film nije uspeo ni da valjano rekonstruiše ni da adekvatno rastumači sudbinu Georgea Besta, nijedan ljubitelj fudbala ne bi trebalo da odoli jednom pokušaju da se prikaže ovako značajna figura.

Grupa D

Španija – Inspektor Torrente je oduvek imao posebnu vezu sa fudbalom. Ovaj navijač Atletico Madrida u nekoliko navrata bio je umešan i u fudbalske zgode, ponajviše u četvrtom delu kada ubeđen da rimejkuje Hustonov film Escape to Victory zapravo preuzima Aldrichev Longest Yard. Na tom putu ima razne probleme, između ostalog i to što neki robijaši nisu bili na slobodi kada je Hustonov film izašao pa ne može da im objasni šta treba da rade, ili to što smatra da Južnoamerikanci nisu talentovani za fudbal pa odbija da u tim uvrsti Kuna Aguera. Vrhunac ipak predstavlja dolazak pravih igrača Reala predvođenih Gonzalom Higuainom u zatvor da se suprotstave ekipi zatočenih Atleticovih navijača.

Turska – Offside je turski film koji ne liči na ono što redovno dobijamo na televiziji ili festivalima. Reč je o vrlo jednostavnoj, konvencionalnoj narodnoj komediji o pokušaju amaterskog kluba da osvoji titulu i njihovog člana da osvoji svoju simpatiju. Ne treba ga mešati sa iranskim filmom Jafara Panahija o devojčici kojoj nije dozvoljeno da gleda utakmicu.

Češka – Češki provokator Jan Švankmajer snimio je izvanredan kratki animirani film Muzne hry o navijaču koji gleda utakmicu na kojoj se fudbaleri bore na najbrutalnije načine, sakate jedni druge a onda se okreću i protiv njega. Pre nego što je postao poznat kao autor, Švankmajer je radio kao lutkar i stručanjak za specijalne efekte. Jedan od njegovih radova iz tog perioda jesu i Gosti iz galaksije Dušana Vukotića.

Hrvatska – Plavi 9 Kreše Golika snimljen je 1950. ali govori o posleratnom fudbalu koji je na teritoriji SR Hrvatske još uvek imao obeležje dosta organizovanog takmičenja koje je postojalo u Banovini a potom u NDH. Naravno, prošlost u NDH se ne pominje i nagoveštava u prikazu ocvale zvezde lokalnog kluba Tončija Fabrisa, opterećenog materijalnim vrednostima i sklonog raspusnom noćnom životu. S druge strane, u klubu se pojavljuje mlada nada, radnik lokalnog brodogradilišta koji ipak nije siguran da li da se u potpunosti posveti značajnoj utakmici ili da ostane sa kolegama i pomogne u popravci broda.

Golikov film nosi u sebi nepatvorenu veru u socijalizam i izvesnu naivnost u prikazu dilema sa kojima se društvo suočava. Pa ipak, i danas stoji kao neodoljiv primer sistema vrednosti kog više nema.

Grupa E

Belgija – Belgijska reprezentacija važi za mladu i talentovanu a urbana melodrama Butenspel prikazuje pokušaj mladog dečaka da se izbori za mesto u omladinskoj reprezentaciji. Kombinujući konvencije zapadnoevropske socijalne drame i američkog sportskog filma, Jan Verheyen i Pieter Van Hees napravili su ostvarenje koje se ne obraća isključivo ljubiteljima fudbala.

Italija – Il Presidente del Borgorosso Football Club je italijanska fudbalska komedija iz 1970. godine. Čuveni italijanski komičar Alberto Sordi igra čoveka iz srednje klase koji nasledi fudbalski klub od preminulog rođaka. Odlazi u zavičaj da ga proda ali tamo zatiče navijače koji mu zaprete da to ne radi i teraju ga da odvede klub u viši rang. Koju deceniju kasnije, pojaviće se harizmatični predsednik fudbalskog kluba i zavladati Italijom.

Republika Irska – Irski filmovi o fudbalu prate domete njihovog nacionalnog tima. Među publikom velike simpatije ima Mad About Mambo, priča o mladom fudbaleru koji želi da unapredi svoju eleganciju na terenu upisavši časove plesa. Tamo se zaljubljuje u svoju partnerku.

Švedska – Bo Widerberg je jedan od najuglednijih reditelja u istoriji švedskog filma, dobtnik mnogih internacionalnih nagrada, potpisnik čuvenih melodrama i kultnih krimića. Pa ipak, Widerberg je 1974. snimio fudbalsku bajku Fimpen, porodični film o šestogodišnjem dečaku čiji fudbalski dar iznenada izbija na velikoj sceni i on ulazi prvi tim švedske reprezentacije. Brojne švedske fudbalske zvezde napravile su kameo pojavljivanje u ovom filmu tako da ga ljubitelji  fudbala mogu gledati i kao svojevrsnu vremensku kapsulu.

Grupa F

Island – Strakarnir okkar je provokativna islandska komedija o profesionalnom fudbaleru koji se autuje i osniva gej fudbalsku ekipu u nižerazrednom takmičenju. Film nudi specifičan islandski humor sa dosta mračnih tonova. Nemačka kinematografija je godinu ranije ponudila film Manner wie wir koji je govorio o osveti autovanog golmana koji okuplja gej ekipu da bi pobedio svoju staru momčad. Ipak, Islanđani su u svom filmu dali poseban šmek nemačkoj taktici. Ruku na srce, u ovoj formi ipak ne treba zaboraviti ni pionirski pokušaj iz Brazila – film Onda nova iz 1983. o ženama koje prave fudbalski tim da bi se suprotstavile diskriminaciji.

Portugalija – Ko god je imao iskustva sa portugalskim filmom zna da za njihovu kinematografiju ne važi ona komentatorska mantra da danas svako zna da snima film. Srećom, u ovoj fudbalskoj temi oni imaju prilično ekskluzivnog predstavnika – porno film inspirisan Christianom Ronaldom Las Ronaldas u kome muške uloge glume Frank Stone i Alex Pinna a ženske Scarlett Johnson, Diana i Sonia Kel.

Austrija – Michael Glawogger sve do prerane smrti, važio je za jednog od predvodnika savremenog austrijskog filma. On je bio jedan od vodećih reditelja tzv. Superdokumentaraca, ambicioznih, visokobudžetnih projekata koji su u dokumentarnoj formi prikazivali neke od ključnih savremenih problema. U filmu Frankereich, wir kommen Glawogger pravi kaleidoskopsku priču o austrijskom fudbalu, prelomljenu kroz temu učešća na Mundijalu 1998. Međutim, otvara razne druge čuvene teme austrijskog fudbala, kao što je čuvena priča o Matthiasu Sindelaru.

Mađarska – Ket felido a pokolban Zoltana Fabrija je jedna od verzija priče o utakmici nemačkih vojnika i ratnih zarobljenika. Sovjeti su snimili film na tu temu, John Huston je popularizovao isti slučaj u svom pogotku Escape to Victory ali Fabrijev film iz 1961. važi za estetski najzaokruženiju obradu ovog slučaja.