Da li imate preko 18 godina?

Knjižara izdavačke kuće Geopoetika: Čitanje odabranih knjiga

Namera ove nove i nenametljive knjižare u samom srcu grada je da ponudi probrana izdanja, te da pozove svoje čitaoce da u udobnim foteljama prelistaju neka od novih i starih pažljivo izdvojenih knjiga.

Beograd može da se pohvali nekolicinom nezavisnih knjižara, umereno malih i neumereno (u najboljem smislu te reči) posvećenih kvalitetnim izdanjima. Izdavačka kuća Geopoetika, koja postoji od 1993. godine, sada ima i svoj prostor otvoren za namerne i slučajne prolaznike. Ovde ćete moći da se zavalite u fotelje na spratu i prelistate niz pažljivo izabaranih naslova (neke jeste objavila Geopoetika, a neke kao da jeste, toliko ih preporučuje). Pričali smo sa Sonjom Bajac, PR-om Geopoetike, o tome šta stoji iza ovog skladnog ušuškanog prostora, te kakve planove imaju za budućnost. 

Geopoetika postoji već skoro tri decenije. Kada se javila potreba za prostorom i otkud to da ste baš sada upustili u njegovo građenje?

Ideja o našoj knjižari postoji skoro koliko i sama Geopoetika. Kroz sve ove godine, bilo je raznih pokušaja, različitih rešenja pa i nekih alternativnih poput POP-UP knjižare u Kulturnom centru Beograda. Nažalost, najčešće je u nadmetanjima za prostore u centru grada “pobeđivala” neka druga profitabilnija profesija.

Kod nas je uvek bila otvorena potreba za knjižarom i idealan prostor nam se stvorio u najneizvesnijem trenutku, poslednjeg dana vanrednog stanja, ali smo osetili da je “to to”. Pa, i sama Geopoetika osnovana je u vreme sankcija 90-ih godina i apsolutne neizvesnosti šta nas čeka sutra.

Ulica u kojoj se nalazite je centralna, ali tiha, a čini se da je Geopoetika na neki način baš beogradsko izdavaštvo i u tom smislu dolikuje da bude u centru. Da li se ovde osećate kao kod kuće? 

Upravo tako, ne patimo od “centra grada” ali to je definitivno mesto gde pripadamo. Kroz godine smo tri puta menjali lokaciju redakcije ali smo uvek birali da ostanemo na Gornjem Dorćolu – ne u najužem centru već taman toliko da smo sakriveni od haosa i buke, pa tako i sa knjižarom. Ne osećamo da pripadamo Knez Mihajlovoj, a opet postoji neka simbolika svih zgrada koje nas okružuju – Filološki fakultet, Narodni muzej, Narodno pozorište…

Kako želite da se posetioci osećaju ovde i koliko mogu da ostanu? Da li ih pozivate da listaju, čitaju, istražuju?

Kao što je bila ideja našeg kluba čitalaca Kuća za čitanje, koju smo osnovali pre 10-ak godina, i dalje stojimo iza toga da je naš prostor ujedno i jedan čitalački kutak gde se na miru mogu prelistavati knjige i upoznavati sa svime što Geopoetika ima da ponudi, a koji smo sada preselili u knjižaru. Tako smo od Kuće za čitanje došli do tzv. Sprata za čitanje gde u izlogu naše galerije uz kafu i muziku koju pažljivo biramo za našu knjižaru posetioci mogu da se opuste.

Iz perspektive izlaganja knjiga, šta bi rekla da je najvažniji izazov sa kojim ste se suočili? 

U većini knjižara u Srbiji naša izdanja, pa i mnogih drugih izdavača, stoje zaturene, zatrpane, retko kada u izlozima, i osim ako je u pitanju izuzetno aktuelan pisac, večito na rikni. Zbog velike produkcije knjiga, nažalost to je sudbina velikog broja naslova, koji bez obzira na svoj kvalitet prođu potpuno nezapaženo jer za njih nije bilo prostora. U knjižari Geopoetika uspeli smo da prostor organizujemo tako da sva naša izdanja a i izdanja drugih izdavača budu postavljena „anfas“ i time čitaocima omogućili preglednost koja je retka u knjižarstvu. Rezultati su odmah vidljivi jer je primetan broj naslova koje ljudi nisu ranije kupovali u toj meri, jer nisu imali priliku da ih zapaze.

Iako je u pitanju Geopoetikina knjižara, ovde postoji i dosta drugih izdavača. Kako ste se (uređivački i urednički) vodili izborom knjiga i njihovim smeštanjem u prostor? 

Naši urednici su uz razne konsultacije napravili izbor izdavača i naslova za koje rado kažemo da su „Naslovi koje bi i Geopoetika objavila“. Time dajemo do znanja našim čitaocima da stojimo iza svega što se može naći u našoj knjižari, i da i dalje vodimo računa o tome da im predstavimo najkvalitetniju književnost. Ovaj slogan osim što je informativan, svojevrstan je i kompliment drugim izdavačima.

Najednom su, osim pomenutih izdanja drugih kuća, vidljiva i vaša izdanja stara po nekoliko godina, pa i decenija. Da li imaš utisak da se kroz knjižaru malo bolje vidi čitav opseg Geopoetikinog rada?

Kao što sam već pomenula, odmah smo primetili skok u prodaji naslova koji nisu toliko aktuelni, komercijalni i poznati, što nas je veoma obradovalo. Postoji toliko izuzetnih knjiga koje i dalje čekaju da budu pročitane, i sada dobijaju svoju zasluženu pažnju. U knjižari Geopoetika je sada pred čitaocima celokupna naša produkcija. Takođe, napravili smo u knjižari i mini izložbu odnosno zid istorije Geopoetike gde smo okačili fotografije nekih od kultnih naslova iz najranijih godina Geopoetike, koji više ne mogu da se pronađu, a po kojima smo postali poznati.

Pretpostavljam da je plan – naravno, kada se situacija poboljša – da ovde budu i neki događaji. Šta vam je želja, kakva vam okupljanja kao izdavačkoj kući nedostaju? 

Novonastala situacija nas je sve zatekla i naterala da tražimo alternativna rešenja za kontakt, ali ništa ne može da zameni fizički susret i razmenu reči kad je književnost u pitanju. Imali smo u maju u Francuskom institutu predstavljanje knjige Braća po duši Davida Diopa, dobitnika Gonkurove nagrade, preko ZOOM aplikacije, i iako je tehnologija pomogla, to nije idealno rešenje. Dok se stvari ne vrate u normalu, posezaćemo za različitim idejama predstavljanja knjiga, a kad sve bude ponovo moguće organizovaćemo druženja u knjižari.

U knjižari sada imate mnogo direktniji kontakt sa čitaocima savremene književnosti. Da li vam je donela još neke lepe stvari, manje očigledne?

Direktan kontakt s čitaocima je zaista neprocenjiva stvar, koju smo mi najčešće imali prilike da iskusimo na Sajmu knjiga. Kako ga ove godine, barem za sada, neće biti, knjižara nam je ostavila prostor da nadoknadimo ono što nam Sajam knjiga pruža.

Za kraj, šta još (osim naravno knjiga i kafe) možemo naći kod vas u knižari? 

Pripremili smo, pored dobrih knjiga, i gift program koji se trenutno sastoji od cegera i šolja, ali je još dosta toga u pripremi. Šolje i cegeri su sa imenima naših autora pod idejom “Sa kim danas pijete kafu” i “Sa kim danas idete u kupovinu”.

Knjižara Geopoetika je na adresi Čika Ljubina 6 (ulaz iz Laze Pačua) otvorena radnim danima i subotom od 10 do 21 čas. 

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: