Adligat: Muzej knjige i putovanja

Adligat je smešten u porodičnoj kući na Banjici i skladišti desetine hiljada najrazličitijih naslova. Kao što i značenje reči koja stoji u nazivu poručuje, ovde je moguće pod istim krovom naći brojne nezavisne publikacije, legate znamenitih ljudi i njihove predmete, a sve to zato što je porodica Lazić već devet generacija u skupljačkom poslu; ili skupljačkoj strasti. Na zidovima kuće su police koje u adekvatnim uslovima nose hiljade kilograma knjiga: od proze i poezije preko najsitnijih izdanja na svetu, do onih koja su posebna po papiru, simbolici ili poreklu. Bilo bi potrebno nekoliko dana da se samo načne ova impresivna kolekcija, te smo sa Viktorom pričali o osnovnim idejama muzeja i udruženja. Predlažemo da ostalo vidite sami. 

Ko je Viktor Lazić?

Maštoviti radoznalac kome u životu mnogo znače poezija, kultura, knjiga i Srbija. Strog prema sebi i drugima, posvećen višim ciljevima.

Kako ste osnovali Udruženje Adligat i kako od nekoliko knjiga u prapradekinom gunju do preko milion naslova, koliko sada broji vaša biblioteka?

Ljubav je ključ: sa njome dolazi i upornost i velika posvećenost. Ja sam sa svega devet godina nasledio porodičnu biblioteku, a još nekoliko godina pre toga aktivno sam se bavio knjigom. Od svog detinjstva maštao sam da čukundedino Čitalište obnovim, da od njega napravim veliku instituciju. Veoma rano sam shvatio da nisam sam koji kod kuće baštini nacionalno, pa i blago od svetskog značaja. Želeo sam da objedinim prijatelje, intelektualce, i da, po modelu Matice srpske, napravimo novo čudo naše kulture. Sada Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat ima 53 osnivača, baštini više od 40 legata, a preuzeli smo knjige iz više od 300 ličnih biblioteka. Među osnivačima su velikani, kao na primer: Milovan Danojlić, Pero Zubac, Ljubomir Simović, Ileana Čura, Filip David, Miodrag Pavlović, i mnogi drugi. Dobili smo i podršku institucija, kao na primer SANU, UKS, SKD, Matice srpske, Narodne biblioteke Srbije i mnogih drugih. Ponekad se i sami čudimo čudu koje stvaramo i koje nastaje pred našim očima, a našim radom.

Ljubav porodice prema knjizi?

Već devet generacija zaluđenika u mojoj porodici obožava knjigu. Tradiciju je, barem koliko je nama poznato, započeo sveštenik Mihailo Lazić, čukundeda mog čukundede, mada nije nemoguće da su i pre njega moji preci bili pismeni i znali da cene značaj pisane reči. Od Mihaila do mene proteklo je devet generacija i 250 godina često mukotrpne istorije. Moji preci su knjige nosili preko Albanije ušivene u gunj, drhtali u svom domu noseći knjige istovremeno za fašiste i partizane, da bi posle rata svoju biblioteku zakopali ispod vinograda, kako im je ne bi nove vlasti otele. Zbog knjiga se živelo, borilo i robijalo, zbog dobre knjige smo uvek bili spremni da na crtu stavimo i goli život. Možda se suptilna a duboka ljubav prema knjizi najbolje ogleda kod mog pradede Luke Lazića (1876–1947) koji je stotine iscepanih stranica knjiga u doba kada je papir bio redak, a fotokopir mašine nisu postojale, prepisivao, kako bi knjige ponovo vratio čitaocima, a da bi ih prepisao morao da je da putuje i po više stotina kilometara dalje od mesta u kome je živeo do nekih većih gradova i biblioteka.

Odakle su sve dolazile knjige i na šta si najponosniji?

Knjige su dolazile i dalje dolaze iz svih krajeva planete. Ja sam putovao u nekih stotinak zemalja sveta i iz svake sam poslao u Beograd čitave zbirke literature. Svakako sam ponosan na to da sam uspeo da vozom pošaljem pola vagona knjiga za Moskvu, a odatle kamionom za Beograd, a 18000 knjiga koje su stigle iz Londona, 3000 iz Švajcarske zahvaljujući Asocijaciji „Swiss Morning Star”. Ponosan sam na sve one knjige i predmete koje smo spasili od propasti ili od bacanja, na sve one koje sam nabavio odricajući se hrane, sna i kreveta ili čak rizikujući svoj život da bih ih nabavio. Verujte mi, bilo je toga mnogo više nego što možete da zamislite.

Ko su ljudi koji rade sa vama?

Širok je dijapazon naših osnivača, donatora, prijatelja. Čak ni naše osoblje nije klasičan radni kolektiv, tu je uvek dinamično, smenjuju se volonteri. Takođe, kod nas su dobrodošli svi vredni knjigoljupci svih rasa i boja, svih političkih opredeljenja, svih razmišljanja i svih običaja.

Kako vidiš Udruženje u budućnosti i postoje li neki primerci knjiga o kojima potajno maštaš, a nema ih još uvek na vašim policama?

Udruženje Adligat treba da postane jedno važno, čak ključno kulturno čvorište na čitavom ovom našem prostoru između Beča i Instambula. Mi želimo da postanemo temelj kulture u našoj zemlji i most koji će spajati kulture sveta. To je naša vizija, naš konačni cilj.

Maštam o mnogim knjigama, ali se sve više plašim i da maštam, zato što stvarnost prestiže moju maštu i, čak, najsmelije snove. Tako sam godinama maštao o tome da napravimo zbirku vodiča „Lonely planet”. Nikada neću zaboraviti kada sam 2004. godine o tome maštao u jednoj knjižari na Tajlandu u Čeng Mai gradu posmatrajući čitave redove tih izvanrednih knjiga. Maštao sam o jednoj polici sa tridesetak knjiga. Sada imamo više od 400 samo njihovih izdanja.

Voleo bih da posedujemo poneku dragocenost, umetničko delo iz svake države, a zatim i većine naroda sveta. Da naša institucija u dubini i širini bude u mogućnosti da prikaže ljudsko postojanje, civilizaciju u raznovrsnosti.

Budućnost knjige?

Ubeđen sam da će knjige biti dokle god postoji čovek, a možda i posle čoveka, kao trajan i izuzetan dokaz našeg postojanja. Naravno, knjiga se vremenom menja, ali je ona suštinski isto što i točak – savršen izum koji, jedanput otkriven, kako god ukrašen ili izmenjen, u svojoj biti i suštini ostaje isti.

U Adligat se plaća ulaz i možete ga posetiti uz prethodnu najavu, a svake subote od 11h odigrava se profesionalna vođena tura ukoliko ima dovoljno prijavljenih. Ako vam je Adligat potreban kao prostor za istraživanje i čitanje, javite se Viktoru.