Da li imate preko 18 godina?

Vida – opuštajuće mesto u jezgru gužve

U Novom Sadu ne postoji mnogo ugostiteljskih mesta koja prate inostrane trendove bez pretencioznosti i izveštačenosti. Lokal Vida je otvoren relativno skoro i svakako predstavlja izuzetak u tom smislu.

Lokal Vida ne može da se opiše jednom rečju – poput kafić ili restoran – Vida je celokupan doživljaj. Jedan od najležernijih enterijera u Novom Sadu, u kombinaciji sa jednostavnim, ali i jedinstvenim izborom pića i hrane, predstavlja pravu malu oazu mira i opuštenosti, u jednoj od najprometnijih ulica u najnaseljenijem delu grada. Smeštena u Rumenačkoj ulici, na zgusnutoj Detelinari, ponosno izlazi iz okvira u koje se uklapaju ostali kvartovski lokali. Vlasnici su uspeli u onome što im je bila zamisao – napravili su komforan i prijatan prostor, koji čak i ako sedite u bašti nedaleko od bučne raskrsnice, daje osećaj umirujuće izolacije.

Posetile smo Vidu jednog sunčanog prepodneva i sa Jelenom Glišić i Markom Glišićem popričale o tome kako je sve krenulo i šta je to uopšte Vida.

Kako je nastala Vida?

Marko: Nas dvoje volimo da putujemo i svuda gde smo išli u inostranstvu nailazili smo na ovakav tip lokala, a primetili smo da kod nas nema nešto slično i tako se spontano rodila ideja. Došli smo na ideju da probamo nešto po našem ukusu. Mi nismo iz ovog posla, ovo smo otvorili iz ljubavi i želje da nešto napravimo. Dobijamo povratne informacije od ljudi da im je prijatno ovde, što nam je jako bitno. Hteli smo da napravimo prijatnu atmosferu, ne da ograničimo lokal za jedan tip ljudi, nego da bude dostupan svima. Takva nam je ponuda i enterijer – da mogu da nam dođu ljudi sa decom, stariji ljudi, studenti, sportisti…

Jelena: Znali smo šta hoćemo da napravimo, koji osećaj hoćemo da stvorimo. Nama je dosadilo to što ljudi stalno idu po svetu, slikaju se na sličnim mestima i onda se vrate i kažu da toga nema ovde. Svima je lepše negde tamo i meni je bilo bezveze što je tako. Možda i jeste do ugostiteljstva, u Novom Sadu to ide u nekom pravcu pabova, zatvorenijih lokala, tamnijih prostora, a ovo je totalno neki drugi fazon. Ovo je za čitavu ekipu koja do sada možda nije ni išla po kafićima, kao što sam uostalom i ja. Mi ovo ni ne vidimo kao kafić, nego kao osećaj koji hoćemo da prenesemo.

Dakle, ne stavljate fokus samo na neko određeno piće ili na hranu, nego na ceo doživlja?

Marko: Upravo tako, sve smo hteli da obuhvatimo, od ponude, do ambijenta, atmosfere… Ponuda nam je specifična u poređenju sa ostalim lokalima.

Jelena: Ispalo je specifično, ali naša hrana je zapravo sasvim obična. Mi smo hteli hranu koju bismo jeli i kod kuće, samo je ona malo lepše i profesionalnije sređena. Često se šalimo da nema nikakvog kopita od jednoroga, pa da ne znaš šta jedeš. Ništa nije ekstravagantno… Ono što vidiš to i dobiješ.

Marko: Sve je opušteno, samo na malo drugačiji način pripremljeno i prezentovano.

Kakva je zapravo Vidina ponuda, šta ljudi mogu da popiju i pojedu?

Marko: Kod pića akcenat stavljamo na ceđene sokove, mikseve, kafu… Lokal je baziran na dnevnoj varijanti. Što se tiče alkohola, nema klasične ponude – koktela i žestine, ali imamo craft pivo i vino. Kada je reč o hrani, od 7 ujutro je otvorena naša mala pekara i imamo peciva od raznih vrsta brašna, bez aditiva, pecivo je svako jutro sveže. Imamo doručak i popularni branč (brunch – obrok između doručka i ručka). Ponuda nije preširoka, jer smo želeli da idemo na kvalitet, a ne na kvantitet.

Jelena: Trendovi u hrani su se promenili. Recimo branč je sada popularan, ali nismo ga uveli zbog trendova, nego to je prosto nešto što bismo i sami jeli. Hoćeš da odeš negde da jedeš, a da ne moraš da ideš u restoran. Što se tiče zdravog u ponudi, imamo Koka Kolu i ostale klasične sokove koji se svuda mogu pronaći, ali njih smo na meniju malo skrajnuli, a ceđene sokove smo stavili na prvo mesto. Na taj način će posetioci nesvesno uzeti zdraviju opciju. Mi nismo specijalizovani za ljude koji možda imaju stvaran problem, ali jesmo zdravija varijanta recimo za ljude koje treniraju, ili prosto hoće da se osećaju bolje. To nam je i bila ideja – da široka masa počne da jede zdraviju hranu.

U vezi sa tim, šta je ono na šta ljudi najbolje reaguju, imate li najpopularnije piće, jelo…?

Marko: To pratimo i ono što nam je posebno drago je da se ništa nije specijalno izdvojilo, ljudi sve uzimaju. I od hrane i od pića. I kada pogledamo dnevnu listu kako se šta prodavalo, bukvalno svaki dan sve ide.

Jelena: Verujemo da je to zbog toga što nismo puno izmišljali, nego pravimo ono što bi se i nama jelo. Kada smo pravili meni, angažovali smo i profesionalne kuvare, ali smo skupili i naše porodice, prijatelje i zajedno sa njima birali. Jedino što se izdvojilo, najviše zbog celokupnog tržišta, jesu sirove torte. Za to smo se specijalizovali i vidimo da jako puno ljudi dolazi baš zbog toga, jer im je bitno da nema šećera, jaja, margarina, brašna… Neke stvari koje smo videli da se više koriste u inostranstvu stavili smo pod “try me” (probaj me), da posetioci provere da li im se to sviđa. Recimo ovu vodu sa kriškama voća (Vida infused water) smo napravili jer često, na primer, ledene čajeve po gradu dobiješ iz sirupa, a neko ko neće šećer ili uz kafu ne voli da pije neko jako piće, može da popije to. Ona je pogotovo popularna sada tokom toplih dana.

Da li postoji još nešto sa menija što ste osmislili posebno za Vidu?

Marko: Postoji dosta stvari koje smo osmislili sa kuvarima, ali je sve išlo u skladu sa našim predlozima i našim željama. Recimo, Fit piletina, jelo koje bi svako napravio i kod kuće. Vrlo je jednostavno što se tiče sastojaka, ali mi smo ga tako iskombinovali i prezentovali da se ljudima i vizuelno i po ukusu sviđa.

Dizajn enterijera je vrlo zanimljiv, kako ste došli do ovakvog izgleda?

Marko: Sve je krenulo od naše ideje, konkretno Jelenine, ona je bila najviše angažovana oko enterijera. Naravno, nismo mogli sve sami, imali smo odličnu saradnju sa mladom ekipom iz Novog Sada, Project A1, sa njima smo uradili tehnički deo i zajedno smo došli do nekog rešenja. Želeli smo da prostor bude osvetljen, da bude prirodne svetlosti i da ne bude mračno, dosta zelenila i da ljudima bude prijatno. Baštu smo takođe napravili u skladu sa enterijerom.

Jelena: Hteli smo da imamo miks Skandinavije i nekih ostrvskih motiva. Ovde se vidi Skandinavija, ali nije toliko hladna, dodali smo i nekih toplijih tonova, ubacili smo bambus… Imala sam ideju za zid koji je oslikan, oslikao ga je mladi slikar Srđan Bjelotić na sirovom zidu. Tu devojku smo osmislili kao vizuelnu predstavu imena lokala.

Kako ste došli do imena Vida za lokal?

Jelena: Nismo hteli da lokalu dajemo nikakav strani naziv, nismo stavili prefiks “la”. Vida je i naše tradicionalno ime, a može se povezati i sa značenjem “život”. Motiv nam je bio da sve povežemo, da slavimo život i ljudi stvarno pozitivno reaguju na to. Nemamo iskustva sa ugostiteljstvom i nismo znali da li će se ljudima svideti ono što se sviđa nama, da li ćemo zadovoljiti uslove koji bi možda trebalo da budu zadovoljeni u ugostiteljskom smislu. Imali smo otvorene opcije, a ljudi često i kada hoće da naprave nešto drugačije boje se, pa naprave opet nešto isto kao što već postoji. Mi nismo imali taj strah na samom početku i sve je ispalo tako kako je ispalo.

Odabrali ste zanimljivu lokaciju – na Detelinari, ljudi obično hrle u centar kada otvaraju neki prostor. Kako ste doneli tu odluku?

Marko: To je zanimljiva priča… Kada smo počinjali, prva i osnovna stvar je bila odabrati lokaciju i jako puno vremena smo posvetili tome. Bilo je dve, tri opcije i slučajno smo naišli na ovu. Meni se prvenstveno javila ta ideja koju sam onda preneo Jeleni, ali ona isprva nije bila sigurna u izbor. Zapravo oboje smo bili skeptični na početku, jer nije centar i nije Bulevar, što je specifično za Novi Sad da svi mesto traže tu. Opet smo se vodili tim osećajem koji smo stekli u instranstvu, svaki kvart u svakom gradu ima neki svoj lokal i više nije bitno da li si u centru ili ne. Novi Sad malo kasni u tom smislu i mi smo sa time u neku ruku rizikovali, ali se na kraju ispostavilo da smo pogodili. Zaista smo naišli na pozitivne komentare ljudi koji nam pišu i govore da rado dolaze kod nas, bez obzira na lokaciju. Posebno nas hvale ljudi iz ovog dela grada, Detelinara je inače najnaseljeniji deo Novog Sada.

Jelena: Često nam kažu da su ponosni na to što smo ovde, osećaju se kao da smo za njih nešto uradili. Duplo smo morali da se potrudimo na početku što se tiče reklame baš zbog mesta…Trudimo se oko detalja, jer verujemo da su detalji ono što nas izdvaja. Da li ćeš biti običan ili ne zavisi od detalja. Naši ljudi se obično ne trude oko toga, ali mi se trudimo da stalno gledamo šta se ovde dešava, kako ljudi reaguju… Imamo našu internju knjigu u koju pišemo šta ljudi kažu i preko koje ispratimo šta se dešava.

Marko: Na taj način se trudimo da svakoj želji izađemo u susret i da vidimo koliko možemo da gostima pružimo šta traže.

Jelena: Kada smo otvorili mi faktički nismo bili spremni za to, mene su bukvalno naterali da otvorimo jer ja verovatno nikad ne bih ni bila spremna, htela sam još sto stvari da uradim. I sada još uvek nisam uradila sve što sam htela, ali zato se možda ni ne bojim konkurencije. Najiskrenije ne gledamo to, jer kada imaš puno ideja u bilo čemu nisi zarobljen.

Primećuje se da ulažete dosta truda u brendiranje Vide…

Jelena: Počeli smo da prodajemo Vida cegere, koje nam je ilustrovala Sonja Bajić. Imamo četiri ilustracije od kojih je jedna posvećena Novom Sadu, jer stvarno mislimo da je Novi Sad kul i ta ilustracija nam mnogo znači. Cegere nam naručuju iz cele Srbije i čak ih šaljemo i u inostranstvo, super su za svaki dan. Želimo da Vida ima svoje proizvoda i da postane brend sam za sebe, ne da bude samo lokal. Takođe imamo mogućnosti za organsku proizvodnju i te proizvode planiramo ovde da prodajemo.

Da li planirate da se širite po gradu, možda u druge gradove?

Marko: U suštini to jeste naš plan, želimo da Vida postane brend za sebe i za ovo kratko vreme koliko postojimo ponosni smo jer smo na dobrom putu i ljudi su to prepoznali. Pitaju kada će Vida Begrad, Vida Bukurešt… Imamo ideju da nekada stvorimo franšizu.

Jelena: Ipak, nećemo da se zalećemo. Na primer, dostavu hrane ne radimo, iako bi nam ona značajno podigla promet, jer želimo da ljudi pre svega dođu ovamo i da vide prostor. Bilo bi nam bezveze da nas neko nije ni video a da uzima hranu od kuće. Volimo da ljudi dođu da vide ko smo, šta smo i da identifikuju ono što nudimo sa prostorom. I mi želimo da vidimo ko su ljudi koji dolaze. To spominjem i zbog franšize, jer smo hteli da ljudi prvo dođu ovamo i onda možemo da idemo dalje.

      Instagram          //          Facebook
Rumenačka 148a, Novi Sad    //  Svakog dana od 07h do 23h

Lajkuj:

Komentari:

  1. Pigalle says:

    “Lokal Vida ne može da se opiše jednom rečju – poput kafić ili restoran – Vida je celokupan doživljaj.” Interesantno. Deluje kao da baš može da se opiše jednom rečju – kafić.

  2. Radojka says:

    Do da9nas sve najbolje a danas Vida burger katastrofa, Rozen torta (pretpostavka) ako nije kebab takvu mučninu da je suprug završio na Urgentnom. Usput da zamolim vlasnike što sam uočila: izvesna radnica dolazi iz vana za šank -ne pere ruke -pravi smuti ili neznam šta-banane očiščene uzima rukom bez rukavica ili pribora- sve to stavlja u blender – uzima kašičice i to premece ih u rukama dodirujuči deo koji se durektno stavlja u usta. Šanker (puniji malo) uzima deo blendera sa nozevima i naocigled gostiju čačka ostatke da pojede. Prizor nije lep a i žao mi je što Vida više nije mesto gde želim ponovo otići. Konobari su dobri i uslužni.

  3. Jugoslav says:

    Na obrok smo cekali duze od sat vremena. Ne postoji ambijent koji moze da nadomesti to.

Ostavite komentar:

Slični članci: