Da li imate preko 18 godina?

Galleria caffe – ležerna umetnička avangarda

“Ljudi vole kulturu, samo je potrebno nametnuti im je, baš kao što im je i nekultura nametnuta”.

8
0

Na trgu ispred Evangeličke crkve iz 1906. godine, u starom gradskom jezgru Pančeva, u istoj ulici gde se nalazi čuvena Vajfertova pivara i ostaci nekadašnje velelepne sinagoge, sastala sam se sa vizuelnim umetnikom i selektorom umetničkog programa “Galleria caffe-a“ Dušanom Marinom.

Poručili smo sveže ceđeni sok od nara i pomorandže, smestili se za sto, najbliži snežnom izlogu Galerije, i započeli razgovor o četvrtoj deceniji rada u ugostiteljstvu porodice Marino, poreklom iz Italije. Vratili smo se u 2005. godinu kada započinju gradnju objekta “Galleria caffe-a’’, mesta od izuzetne važnosti za kulturni život grada. Mesta u kojem se predstavljaju vizuelni umetnici delima savremene umetnosti, smenjuju izložbe i druge umetničke forme.

Odlučili ste da svom rodnom gradu Pančevu udahnete novu umetničku i stvaralačku energiju. Tako je pre 12 godina nastala “Galleria caffe’’. Koja vam je bila ideja vodilja?

Moj otac se preduzetništvom bavi 40 godina, a ugostiteljstvom kao bazom već preko tri decenije. U jednom trenutku zasitio se starog kafića koji i danas postoji pod istim imenom. Poželeo je da promeni mesto osećajući da su se zlatna vremena ugostiteljstva završila. Mišljenja je da svaki preduzetnik neće biti dovoljno nagrađen za svoj rad nakon završetka karijere, te mora da stvori nešto što će biti njegova dopuna penziji. Kao veliki zaljubljenik u arhitekturu odlučuje da izgradi novi objekat od temelja do krova, zgradu koja će se svojom lokacijom, dizajnom i multifunkcionalnošću razlikovati od svega što je do tada smatrano modernim i svrsishodnim. Idejno rešenje izradili su bračni bar Zaklanović, dok glavni projekat potpisuje arhitekta Nataša Mitrevski. Osnovna želja bila nam je da nastane objekat koji će moći da se koristi kao kafeterija, banka, atelje, poslovna zgrada, sportski centar ili bilo koje drugo mesto komercijalnog koncepta.

Nalazite se među začetnicima u konceptu ovakvog multifunkcionalnog prostora. Vašu viziju sproveli ste kroz integraciju kafica i galerijskog prostora. Sa kakvim ste se sve izazovima susretali?

Opet se vraćam na našu viziju gde kao osnovno smatramo da dobar ugostiteljski objekat pored dobrog enterijera, ljubaznog osoblja i kvalitetne ponude čini još jedna vrlo bitna stavka – stavka koja može da kompenzuje ove tri. To je dobar sadržaj i energija. Svako može da ima “strava” “Coca-Colu” i pivo ladno ko guja, a umetnički sadržaj i energiju samo najbolji. (Smeh) S obzirom na to da je ljubav prema umetnosti izražena u našoj porodici, a ja sam završio slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti, kao logično se nametnulo da od samog otvaranja počnemo sa izložbama. Ideja nam je bila da promovišemo mlade umetnike i realizujemo izložbe, što i danas, posle 12 godina radimo. Što se tiče izazova sa kojima smo se susretali, ne mogu da se setim nečeg specifičnog, a i ne bih da kukam kako nam fali novca za produkciju i slično. Na to gledam kao na stepenice koje morate da prođete kako biste napredovali i istrajali u svom cilju, a to je pružanje kvalitetnog umetničkog sadržaja što većem broju ljudi -odnosno našim posetiocima.

U Beogradu ovakvi prostori više nisu retkost, ali ih i dalje nema dovoljno, dok su u manjim sredinama još ređi. Postavlja se pitanje koliko su oni neophodni kako umetnicima, tako i publici?

Tako je, u Beogradu ovakvi prostori postaju normalna stvar, ali definitivno izgleda da nemaju dovoljnu podršku grada, pa često ne uspevaju da opstanu duže. U manjim gradovima ovakvi prostori su retkost, a da bi opstali mora da postoji jaka želja ljudi koji ih vode, odnosno moraju da nađu model finansiranja koji se neće oslanjati na umetnost, već će komercijalni sadržaj “izdržavati” kulturu. Ovo rade i svetski poznati muzeji koji dobar deo prihoda pribavljaju od kafića i restorana u sklopu muzeja ili prodaje suvenira. O značaju ovakvih prostora za zajednicu, mislim da i ne treba da pričamo. Tačno je da se nekolicina danas bavi ovakvim sadržajem i inicijativama, ali tako je bilo oduvek. Preko potrebni su nam! Činjenica je da iz godine u godinu država sve manje i manje pridaje značaja umetnicima, umetnosti i kulturi uopšte, pa na nama ostaje da se samoodržimo na površini dok nas dave rijalitiji i folk melos. Kad me neko pita šta je kultura, ja im odgovaram “pun kazan pasulja”, a to je sve ono što mi nismo i nećemo biti. Ljudi vole kulturu, samo je potrebno nametnuti im je, baš kao što im je i nekultura nametnuta.

U neposrednoj blizini nalaze se građevine s kraja 19. i početka 20. veka, pa koliki je izazov bio uklopiti moderan objekat u to austrougarsko okruženje?

Pre svega bilo je teško nagovoriti ljude iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture da prihvate projekat sa puno staklenih površina, aluminijuma i betona. Objekat koji se na prvu pomisao nikako ne bi uklopio na trgu, tačno preko puta prelepe neogotičke crkve u oker fasadnoj cigli. Posle duge borbe uspeli smo da nagovorimo ljude iz zavoda da je ovakav spoj modernog i starog pravi i jedini mogući. Tako je nastao trajni pečat u urbanizmu grada Pančeva i definisan je jedan deo grada koji na pravi način miri staro i novo.

Zidovi Gallerije otkrivaju još neku vezu sa komšilukom. Ispričaj nam.

Glavna obeležja ovog kraja su pre našeg dolaska bila Evangelička crkva iz 1906. godine, sa kultnim‘’tagom’’ Miloša Crnjanskog na jednoj od cigli, i zgrada ETŠ “Nikola Tesla”, dve prelepe građevine u čije društvo nije bilo lako upasti. Odlučili smo se da to u dizajnerskom smislu bude kroz specificnu fasadnu ciglu koja se sada ponavlja na sva tri objekta i čini tako idealni urbanistički spoj. Tokom godina stvarali smo dublje veze sa komšijama, pa nam je u jednom trenutku stigao neočekivan poklon iz crkve u vidu skulpture rimskog boga Bahusa. Reč je o vajarskom radu propovednika crkve gospodina Emanuela, koji je doživeo 10. deceniju, a danas i dalje živi kroz ovu zanimljivu skulpturu koja privlači poglede.

Ovakva mesta su retka prilika da veliki broj ljudi bude u toku sa savremenom umetnošću. Kakvi projekti su za vama?

Tačno, institucionalne galerije su postala i suviše odbojna mesta za mlade, jer su se i navike mladih promenile. Više niko ne izlazi u grad u 18h, a leže u 23h, samim tim i sterilne galerije sa činovničkim radnim vremenom im nisu pristupačne. Sa druge strane sve je veća potreba da se savremena umetnost konzumira i kontemplira duže, što u običnim galerijama baš i ne možete. Svi se sećamo klupica ispred Rothkovih ili Maljevičevih slika gde posmatrači satima sede i zure u neku apstraktnu sliku. Zato je galerija u sklopu kafića idealan spoj jer privlači ogromnu količinu ljudi, nameće im direktan susret sa umetnošću za čije posmatranje im ostavlja prostora dok god su na piću ili zalogaju. Za nama je preko 150 izložbi i drugih umetničkih event-ova, gde su izlagali mnogi, danas poznati umetnici, iz zemlje i inostranstva. Izdvojio bih Maju Đorđević, Marka Crnobrnju, Đorđa Stanojevića, Petra Sibinovića, Jasnu Damnjanović, Mariah Scary…

Nedavno je otvorena izložba koja promoviše izraelsku kulturu. Zbog čega do kraja decembra ljubitelji umetnosti treba da posete “Galleria caffe”?

Kao selektor umetničkog programa u Galeriji sa ponosom mogu da kažem da smo u saranji sa Ambasadom Izraela u Beogradu realizovali izložbu “Na putu”, fotografa Igora Andrića. Dva meseca provedenih u Izraelu bili su inspiracija ovom fotografu da među zidinama starog grada Jerusalima započne svoj projekat. Centralna tema je upoznavanje sa judaizmom i tradicijom jevrejskog naroda. Kroz seriju fotografija koristio se tehnikom takozvane “sendvič” fotografije. Na taj način dočarao je dinamiku grada, odnosno spoj klasične fotografije i filmske forme. Lično mi se posebno svidela autorova ideja da inspiriše one kojima je malo potrebno da se otisnu u svet. Tako i ja želim da inspirišem vas da se otisnete u Pančevo i pored izložbe pogledate neki izraelski film. Vidimo se.

Retro-pucketajući zvuk, vinil kultura koja se vraća na velika vrata i DJ-evi koji puštaju muziku sa gramofonskih ploča. Kakav “Vinil matine” se desio pre neki dan, 17. decembra?

Potpuno lud! Vinil matine je dnevna žurka koja stavlja u fokus ljubitelje gramofonskih ploča i DJ-eve koji puštaju muziku sa istih. Okupio je izlagače, kolekcionare i sve one koji cene pucketavi zvuk vinila. Pored štandova sa pločama, na događaju su učestvovali poznati DJ-evi koji afirmišu ovaj nosač zvuka, koji se rapidno vraća na velika vrata. Na prvoj žurci muziku će puštati Kristijan Klačar – Shoomadisco i Master Flow- Jazzysad, kao i Davor Deda Kostovski, a cilj nam je da se ovaj tip događaja održava jednom mesečno gde bi nastupali i drugi izvođači iz Srbije i regiona. Događaj je zamišljen kao mesto okupljanja ljudi iz kreativne industrije i svih poštovalaca umetnosti. Deo sadržaja činio je Live Session muzičara (saksofon, bubanj, klavijature…) i DJ-eva, sve uz dobru klopu i kafu pripremanu od najboljih kuvara i barista. Na ovom događaju našle su se i super talentovane devojke iz Made with love Ceramics ateljea koje, dok DJ-evi vrte ploče, vrte grnčarski točak i prave super keramiku. Svi koji su bili mogli su da zavrte nešto na njihovom točku i naprave sebi zanimljivu šolju ili nešto slično.

Umetnički dojam se ogleda i u vašem “pićovniku”. Kakvi su sve osvežavajući specijaliteti u vašoj ponudi?

Nemamo najbolju “Coca-Colu” niti imamo najhladnije pivo, ali zato imamo “ Fenix“, najsvežiji nar u tandemu sa pomorandžom, čaj iz kesice menjamo ceđenom jabukom, limunom, đumbirom, medom i cimetom. Nemamo najčokoladniju tortu, ali zato imamo najbolji kolač sa šargarepom, a ako biste da se opustite uz dobru kapljicu alkohola, ja bih vam preporučio Starog viteza, šljivovicu koju prave vrsni mastori iz valjevskog kraja.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: