Perfume Genius: Violet Ida

Ako je verovati Marcelu Proustu i Potrazi za izgubljenim vremenom, naša sećenja su duboko zakopana u našem čulu mirisa. Dovoljno je da neko zabode nož u lubenicu ili da vas zapljusne pena mora direkt u nozdrve, da možete istog sekunda da prizovete detinjstvo ili neki važan momenat u životu. Neretko se dešava da različite arome i feromoni ljudskog tela ostaju zapisane u nama, a da toga uopšte nismo svesni, već kada u nekom naletu ili mimoilaženju na ulici vas zapuhne nečiji miris sa okovratnika, s lakoćom imate priliku da se teleportujete u bilo koju vrstu lične prošlosti.

Miller Harris, britanska prestižna parfemska kuća, bazira svoje note upravo na ovom fenomenu, trudeći se da svojim klijentima pruži dijapazon različitih osećanja kroz mirise koje proizvode. Začetnica ovog zanimljivog koncepta, Lyn Harris, osnovala je ovu kompaniju početkom XXI veka, tako što je odlučila da isključivo eksperimentiše sa prirodnim sirovinama i načini ih što prirodnijim može. Njena karijera počela je petogodišnjim treningom u rigoroznoj parfemskoj školi u Parizu, da bi se nastavila kroz saradnju sa čuvenim institutom Robertet u Gresseu, koji predstavlja apsolutnog lidera u svetu u prirodnim, aromatičnim sastojcima. Nakon toga, 2000. godine, osmelila se se da krene svojom nezavisnom putanjom, te tako više od decenije i po njen stil definiše bezuslovna ljubav prema prirodi, pomeraju granica i stvaranju nesvakidašnjih majstorskih nota koji imaju tendeciju da postanu mirisi za sva vremena.

Miller Harris, u svojoj osnovi, pokušava da unose jedan sasvim novi život klasičnom parfemskom umeću, s kompleksnim mirisima dizajniranim da ispričaju neverovatne urbane priče. Svaka bočica počinje s prirodom, koja odiše izrazitim zelenilom i šumom, s pažljivo odabranim cvetnim notama, irisom iz Firence ili francuskim listom ljubičice, jasminom iz Egipta, cvetom narandže iz Tunisa – ali istovremeno uz pokušaj da te dragocene arome prirode pretoči u složene i nekonvencionalne parfeme. Upravo jedan takav dragulj izašao je iz njihove laboratorije ovog proleća, 59. po redu – koliko bočica ukupno broji cela kolekcija – i to pod lepršavim nazivom. Violet Ida, mirisna poslastica, poljubac u prahu na kraju pristaništa.

Inspirisani svetom Brighton Rock-a, mestom kontrasta, boje i nostalgije, mađioničari iz Miller Harrisa, biraju Idu Arnold za svoju muzu, hrabru junakinju Grahama Greena, koja nosi ljubičice u svojoj kosi i predstavlja nenadmašnu dobrotu, upornost i moral u svetu očajničke surovosti. Čini se da se upravo desilo da su upravo ovim parfemom otvorili Pandorinu kutiju, kombinujući bergamot i seme šargarepe kao gornju notu, iris i heliotrop kao srednju, da bi celu kompoziciju završili baznim notama vanile i ambera. Kako mu i samo ime kaže, ovaj miris vam u život unosi novinu na sasvim blag i nežan način, ostajući da traje mazeći vas po nozdrvama kao dugotrajni osećaj opuštenosti nakon masaže.

Teško je reći kome je ovaj parfem namenjen, s obzirom na to da je njegova prisutnost tako suptilna i nenametljiva, jer tek kada se približite nečijem vratu, rukama i komadu odeće možete da zavirite u nepredivi univerzum i lavirint osećanja koji izaziva ova kombinacija aroma.

Sasvim je sigurno da ovu vrstu parfema sa sobom mogu da ponesu i iznesu upravo one nežne duše, ćerke jedinice, supruge čuvane kao malo vode na dlanu, žene perfektnog porcelanskog tena, oni ljudi koji nemaju niti jednu plombu u vilici, a možete da ih sretnete u mimohodu nekog od prolaza ciriškog aerodroma. To su one pripadnice nežnog pola koje casual odevanje shvataju kao kombinovanje bejbi plave košulje i bež svilenih pantalona, nikada ne preteruju s nakitom, jer su tu uvek neke naušnice iz Cartier-a, Skagen satovi ili eventualno narukvice prijateljstva, koju su dobile na poklon od ćerke ili jako bliske drugarice. One piju visoko kvalitetno flaširanu vodu, svako malo hidriraju usne Labellom, nikada ne preskaču Nail Base Coat i duboko preziru farbanje kose. Uspešne su uglavnom, bilo da svoju karijeru grade u nekoj kancelariji sa ogromnim prozorima i pogledom na ceo grad ili se motaju oko kitchen islanda, razmišljajući da dogodine postanu food bloggerke. Vole da udomljavaju životinje, kao i da pozivaju svoje prijatelje na slične akcije, tako što dele fotografije preslatkih kuca i maca koje su ostavljene na miliost i nemilost. Nedeljom vole da porane i dovuku vrući baget iz francuske pekare na ćošku, naprave handmade humus ili gvakamoli, servirajući ga sa omletom od belanaca i kozjim jogurtom, lokalnog, sasvim nepoznatog proizvođača. Veruju da aromatična ulja mogu više da vam pomognu od regularne medicine ili homeopatije, pa cela kuća odiše atmosferom indian shop-a. Radije koriste voz prve klase nego avione, nikada ne prihavtaju slamku u koktelu, a od pitanja: „Hoćete kesu?“, im se diše kosa na glavi.

Violet Ida, sasvim izvesno, predstavlja paradigmu jedne nove verzije heroine, odnosno urbane ratnice današnjeg doba koja zapravo nije u prvim redovima. Njena borba je suptilna, lagana, gotovo neprimetna, međutim rezultati su mnogo vidljiviji, ubitačniji i dalekosežniji.

Ovaj parfem je dokaz da se prava moć krije u najnežnijama među nama, ljudima koji nakon svojih pobeda zadenu cvet u kosu, umesto što vam donesu nečije krvavo srce, kao dokaz da su ipak nešto ulovili.