Dior and I, kao prošlost i budućnost

Ovih dana, u piratskom zalivu filmova na crno, pojavio se konačno Dior and I. Pristojan snimak, sa jedino dostupnim engleskim titlom. Dior and I, susret dve veličine u modi. Dior i Simons, kao prošlost I budućnost u modi, bez eklektične nostalgije. ’’Jedino je budućnost romantična’’, kako kaže Simons. Dodala bih da je bezvremenost u modi zapravo neopterećenost spoljnim izborima, gde su prošlost i budućnost stvaraocu jednako važne.

Govoreći o filmovima koji ostavljaju dokument o estetici i autorstvu u modnom svetu, danas, trebalo bi izdvojiti i pogledati ovaj dokumentarac. On upoznaje gledaoca sa načinom funkcionisanja velikih modnih brendova današnjice. Istovremeno, on obraća pažnju na čoveka kao najvažniju kariku u procesu stvaranja. U poslu koristimo tehnologiju koja se dramatično brzo razvija i menja svet, ali je ljudska ruka i dalje nezamenljiva. Sve što znamo o modi, deo je nečije vizije. Ovaj film priča o ljudima koji tu viziju kroje.

Dior and I (2013.) potpisuje mladi kanadski reditelj F. Tcheng, sa odgovarajućim iskustvom u tom žanru (Valentino: The Last Emperor, 2008. i Diana Vreeland: The Eye Has To Travel, 2011). Posvećen je osmonedeljnom stvaranju prve kolekcije visoke mode (haute couture) koju Raf Simons, kao novi kreativni direktor Diora, izlaže u Parizu.

Svi smo bili svedoci velikog iznenađenja, kada je belgijski dizajner, poznat po radu za nemački minimal brend Jil Sander, pristao da zauzme mesto kreativnog direktora modne imperije Dior. Nedavno otpušteni John Galliano bio je važna figura u stvaranju Dior identiteta, čitavu deceniju unazad. Gallianova ekscentričnost se, u značajnoj meri, poistovećivala sa Diorom. Interesovanje za scenično, često karikaturalno, plastično u doživljaju, a raskošno u opipu, obeležili su Dior u njegovoj Galliano eri. Izbor Simonsa za prvog dizajnera nije se činio logičnim. U komercijalnom smislu (u prodaji), pokazalo se da je odluka bila opravdana i smislena. Simons uvodi Dior u novu modernost, kao što je Gospodin Dior (u visokoj modi, Gospodin je titula!) uveo novi stil, New Look, u posleratnu modu i time snažno uticao na pravac razvoja mode šezdesetih, onda i mode ostalih dekada dvadesetog veka.

Modna kuća Dior postoji od 1946. Njen osnivač je poživeo samo deceniju nakon osnivanja prvog pariškog ateljea za visoku modu. Taj period je bogat vrednosnim i idejnim kodovima Diorovog nasleđa. U Diorovim počecima se očitava novo, autentično viđenje ženstvenosti, i uvažavanje različitih potreba žene u odevanju. Žena ima više uloga, u društvu i u porodici. Dior je među prvima obelodanio tu tihu žensku revoluciju. Simons, kao dizajner intelektualac i poštovalac mode budućnosti, traži u Diorovom nasleđu duh savremenog i modernizuje ga. On koristi bogatu arhivsku građu, kao inspiraciju, ali je rešenje novo. Sublimira ukus ovog vremena i praktičnost ovog doba. Lepota susreta Rafa Simonsa i Christiana Diora otkriva se u suočavanju jednog sa drugim. Oni su različiti, zbog vremena u kojem žive, zbog dizajnerskog jezika, koji ne dele. Oni su, pak, slični zbog ispitivanja uloga žene, prilagođavanja i podređivanja njenoj prirodi. Oni su slični, jer o modi razmišljaju. Oni su introvertiti, koji vole da se sakriju iza svog drugog Ja, onog javnog i medijskog. Oni brinu za ljude sa kojima rade, jer znaju da ih te ruke nose. Oni dele još jednu važnu temu. Umetnost.

Umetnost je za Rafa integralni deo dizajna, stalna refleksija i spoznaja. Linije su mu promišljene, forme složene i jasne, kolorit razigran. Za Diora, umetnost je pozivala na sklad, detinjstvo, romantiku francuskog juga… Obojica su imali dar da to prevedu u svoje stvaralaštvo.

U tom međusobnom suočavanju se sve dešava. Na filmu, i u životu.