Da li imate preko 18 godina?

Perfume Genius: Odeur Du Théâtre Du Châtelet Acte I

U vremenu kada egzotične koktele ispijamo isključivo na sopstvenom balkonu, napola zaboravljeni miris pozorišnih sedišta ispostavlja se kao potreba i uteha.

6
0

U vremenu u kome više niko nije siguran šta će biti sutra teško je biti izbirljiv i neprekidno tražiti dlake u jajetu. Međutim, kako to obično biva, bez obzira na okolnosti i činjenično stanje – da više gotovo ne postoji persona koja nema bar jednog prijatelja na respiratoru – želja za otkrivanjem novih pojava u svetu konzumerizma bizarno ne jenjava.

Ako već moramo da budemo uplašeni i da teramo ljude da razgovaraju s nama na propisanoj udaljenosti, onda makar ne treba sebe da lišavamo mogućnosti da i dalje kapriciozno trošimo krvavo zarađen novac na stvari koje nas bar na nekoliko sekundi, još dok su u celofanu, čine srećnima. S obzirom na to da ćemo ovog leta, na kolektivnu žalost, egzotične koktele ispijati u hladovini sopstvenog balkona i s nogama u lavoru, čini se da je više nego ikada vreme da damo sebi oduška u kupovini na koju nismo ni očekivali da ćemo tako lako da se navučemo.

U svetlu najnovije adikcije, mnogo ozbiljnije od navlačenja na bilo kakve vrste šećera ili ne daj Bože amfitamina, online pazarenje postalo je i više od svakodnevne rekreacije koja podrazumeva aktivnost jednog prsta na nekoliko sekundi, što uzrokuje podizanje količine endorfina u telu u istioj meri kao da ste proveli više od tri sata na pokretnoj traci. U eri masovnog distanciranja od svih vrsta živih bića ova vrsta aktivacije stekla je ozbiljne sledbenike, što uključuje i onu vrstu smrtnika koji su nekada – u želji da sačuvaju prave vrednosti prošlosti od propadanja – plaćali račune u pošti. Kao što u svakoj tragičnoj situaciji ima i po nečeg dobrog, tako i sada novi vidovi opstanka postaju sve inventivniji, te uopšte ne čudi da se i celokupna proizvodnja počela prilagođavati apsolutno svim tržištima.

Sasvim nove navike uspele su u velikoj meri da učine da se odviknemo od nekih pojava za koje smo mislili da nikada neće nestati iz naših života. Tako je na primer pozorište neočekivano i sasvim iznenada izbrisano iz globalne agende čovečanstva, oteravši radnike na daskama koje život znače na prinudni godišnji odmor, do daljnjeg. Zaista niko, ama baš niko se nije nadao da će za samo nekoliko meseci umetnost koja traje vekovima uspeti da padne u teški zaborav kao nešto što je mnogima bilo i možda sasvim suvišni deo života. Čuvena modna kuća na glasu, ali i veliko slovo kada je u pitanju tržište parfema, Comme des Garçons, po starom dobrom običaju uspeva da predvidi svaku vrstu trendova mnogo pre ostalih, stoga ne iznenađuje da su strateški još prošle godine lansirali novu zvezdu u bočici čiji miks mirisa slavi upravo novopečeni zaborav – pozorište. Još jednom su pokušali da na sasvim nepretenciozan i diskretan način pretoče sećanja u čast na ponovno otvaranje čuvenog teatra Châtelet iz Pariza.

Vodeći se po malo patetičnim songovima Erika Satija i Pikasovom dekorativnošću, iznedrili su još jedan parfem koji po svemu sudeći može da zaigra bilo koju ulogu i zapleše oko vašeg vrata kao baletski igrač rumunskog porekla, svedenih i odsečnih pokreta, koje niko živi u sali ne razume, ali se pak divi umeću. Inspiracija, kao što se da primetiti, bila je upravo mističnost pozorišta, miris pliša stolica iz gledališta, grandioznost scene i reflektori koji biju direktno u beonjače s mogućnošću da vas zauvek ostave slepima. Ovaj po svemu sudeći orijantalni cvetni parfem maestralno je osmislila Karolin Dumur, dramatično ubrizgavajuće sve moguće sokove pozorišne prašine. Da ne bude bilo kakve zabune, formula ovog mirisa sadrži sastojke koji su gotovo oprobana adut karta kada su ovakvi proizvodi u pitanju, te bazu čine cashmeran, kedar iz Virdžinije i mušus, srednje note nastavljaju svoju zavodljivost kroz ružu, kafu, cvet narandže i koren irisa, dok zavesu spuštaju gornje note ambreta i naravno crnog bibera, trademark komponente bez koga ova kuća ne izlazi u javnost.

Zanimljivo je na koji način svi sastojci dišu u mirisnom jednoglasju, praveći najbolju predstavu vaše ličnosti, bizarni mjuzikl s elementima grčke tragedije, koja svemu daje ozbiljnost, izbacujući na površinu i ono najbolje i ono najgore iz vas.

Uzimajući u obzir sve činjenice o njegovom nastanku, stiče se blagi utisak da je ovaj parfem kao stvoren za pozorišne vedete koje puder koriste na tone i lice im ne vidite od oblaka nikotina, međutim grešite, s obzirom na to da bi sudar ovog mirisa sa takvom vrstom egocentrizma bio čisti pleonazam koji vodi u neukus. Stoga, on više pristaje ljudima koji su daleko mirnije prirode, dok iznutra gaje Trojanskog konja, poput Molotovljevog koktela za koji nikada ne znate kada može biti aktivaran. To su oni tihi ljudi iz ćoška koji mogu da ćute satima u toku besmislene političke rasprave među prijateljima, ali da u ključnom trenutku dreknu i začepe usta svim prisutnima. Ova vrsta ljudi je poput one puške na zidu u čehovljevim dramama koja do kraja mora da opali.

Katharine Hepburn i Robert Ryan na probi za “Antony and Cleopatra” tokom American Shakespeare Festival Theatre, 1960

Ne bih se kladio da potencijalni obožavaoci ovog parfema nisu zapravo upravo ona živa bića koja duboko preziru pozorišnu umetnost i više uživaju da vodvilje gledaju u realnom životu. To su oni što ih možete videti kako sede u samoći za šankom, ispijaju espreso satima, a zapravo slušaju dijaloge unaokolo, tražeći bolji sadržaj od lokalne radio stanice.

Ova bočica eliksira pogodna je i za one koji susrete s mamom vide kao povod za odlazak na operu komercijalnog tipa ili seku vene ukoliko postoji mogućnost iskustva da pozorišni spektakli traju 24 sata. Takođe, može se desiti da ovu vrstu mirisa osetite i na onim ženama koje svoje postojanje definišu vladavinom iz senke, dok vam na prvi pogled mogu delovati kao polaznice botačničke sekcije iz srednje škole i one koje jedine ostanu u učionici nakon kolektivnog bežanja s časa. Zapravo, teško je utvrditi karakter osobe kojoj bi ovaj miris pristajao do daske, baš kao što je danas teško poverovati da postoje autentični glumci heroja u domaćim serijama. Zato svako ko se usudi da preuzme rizik i stavi kap ove lepote na svoju kožu može doći u neprijatnu situaciju, kao i glumci koji pokušavajući da očaraju gledalište šmiraju do iznemoglosti. Ovo je parfem za one koji zaista znaju ko su i nemaju problem da u svakom trenutku pokažu sve svoje osobine u punom sjaju, bilo da su u pitanju anđeli ili đavoli. Jednostavno, ovaj miris generiše i dobro i loše u nama, ističući u prvi plan ljudsku prirodu koja se često granični sa animalnim pobudama; ukoliko ne znate da ih kontrolišete i dozirate na pravi način, umeju da vam se obiju o glavu.

Bolje je da, ukoliko niste spremni da zaigrate ozbiljno u sopstvenom životu, zaobiđete Odeur DuTthéâtre Du Châtelet Acte I u širokom luku i nastavite da budete statista u drugom planu. Kao što znamo, glavnih uloga ima malo i moramo biti realni – samo najboji među nama uspevaju da budu uverljivi i da drže pažnju masama tako što izgovaraju monolog koji je svima jako dobro poznat. U suprotnom, stavljate život na kocku, ukoliko ste sebe smestili u prvi plan, pod snop reflektora, a nemate šta da kažete. Ili jednostavno niste procenili trenutak da vam još nije vreme za aplauz na otvorenoj sceni.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: