Perfume Genius: Diptyque – Eau des Sens

U sveopštem magnovenju sveta u kome smo se kolektivno zatekli, teško je videti svetlo na kraju tunela. Nije nikakva tajna da se više od pola stanovištva planete dopinguje određenim sredstvima za suzbijanje anskoiznosti i depresije, samo je pitanje vremena kada ćemo to i priznati, da tablete koristimo sličnim intenzitetom kao i žvake. Svakodnevna borba u kojoj je gutanje problema postao novi vid ishrane, učinila je da zaboravimo na suptilne užitke koji iziskuju vreme, s kojim smo u deficitu otkad otvorimo oči ujutro. Hedonizam je promenio svoj oblik, uostalom kao i mnoge druge stvari na koje smo navikli, te lagano basic način života preuzima dominaciju nad našim izgladnelim čulima koji neprestano traže adekvatan tretman.

Zamislite sada da se vratimo u 1961. godinu, u sred Pariza, gde su se jednog dana sreli slikar, dizajner enterijera i pozorišni reditelj. Ništa to ne bi bilo toliko čudno da njihov sudar energija, umesto pozorišne predstave ili performansa zapravo nije rezultirao otvaranjem jedne malene prodavnice u ulici Saint Germain. Oni su u gradu svetlosti uspeli da pronađu malešni butik sa dva izloga, koja im je zaličiča na diptihe starih majstora slikarstva. Prodavnicu su tako i nazvali: Diptyque, da bi se s početka bavili svojim utabanim poslovima, što je podrazumevalo dizajniranje print tapeta i tkanina, a ubzo zatim su ceo koncept počeli da menjaju prema sopstvenim apsiracijama i željama.

Donosili su tako raznorazne neobične predmete sa svojih putovanja, poput japanskih zmajeva, metalnih ptica na navijanje ili pak danskih lutkih i sve ono što bi njihovom osećaju za visoku i neuobičajenu estetiku zapalo za oko. Tako je sve više ljudi saznalo za čudno mesto, gde se mogu pronaći bizarne stvari, te je ovaj trio lagano počeo da intrigira ceo Pariz. Samo dve godine kasnije, tri su se prijatelja pozabavila kućnim mirisima, pa su se te 1963. pojavile tri prve sveće: Hawthorne, Tea i Cinnamon. Nekoliko godina kasnije i prva uniseks toaletna voda nazvana jednostavno: Voda. Slava Diptyque sveća rasla je polako, dosledno i diskretno. Počela je da se širi sve dalje od kvarta Saint-Germain-des-Prés, koji je ne tako davno bio epicentar intelektualnog života Pariza i još uvek pamtio Sartrove polemike.

Danas prepoznatljiv logotip u ovalnom ramu sugeriše oblik štitova rimskih legionara. Razigrana crna slova u belom polju zaštitni su znak na svim Diptyque mirisnim svećama, dok se na toaletnim vodama i parfemima pojavljuju posebne ilustracije svakog pojedinačnog mirisa. S obzirom na to da celokupna vizija ovog brenda počiva na misteriji i drugačijem pogledu na stvari, uopšte i ne čudi da su 2016. godine lansirali limitiranu seriju toaletne vode koje su dvosmisleno nazvali Eau des Sens. Baš kao i s početka u pitanju je voda koja nije obična voda, već zapravo miris koje predstavlja iskustvo za sva čula. Kreator ovog parfema, Olivier Pescheux, nije ni slutio pre četiri godine u kojoj krizi će se naći celokupni svet, da će baš ove sada isplivati na površinu važnost činjenice na koji način tretiramo sopstvene osećaje. Njegov ključni sastojak koji se ogleda u snažnoj esenciji gorke pomorandže, preliva se u suptili ples koji daju bobice kleke, pačuli i Angelika. Upravo ovi neočekivani začinski i drvenasti akordi, udruženi sa oporošću narandžine kore, čine savršenu kombinaciju koja definitivno može probuditi vaša uspavana čula.

Zato ova bočica parfema može najlakše da zaluta na police onih koji uprkos bilo kakvim prilikama ne guše svoju hedonističku prirodu, već se svim silama prepuštaju osećanjima bez obzira na njihov intenzitet i posledice. Ne bi bilo ništa čudno da ste ovaj parfem mogli da pronađete upravo u torbi neke ostavljene, neurotične ljubavnice koja je spremna da vam uništi imovinu i vozni park, po cenu da takva vest osvane u najbrutalnijim tabloidima u zemlji. Ovo je parfem za onaj tip urednice novina čiji životni stil počinje da liči na agendu Anne Vintour, ali samo po frizuri i zatamnjenim naočarima. Doduše, nije svako đavo da može da nosi Pradu, ali samo par kapi ovog parfema mogu da vas pretvore u najgoreg sudiju iz kemp serijala “RuPaul’s Drag race”, u kome se ne zna ko se više takmiči u pakostima: učesnici ili žiri. Eau des Sens pripada onima koji su uvek žedni da naprave mini skandal, makar to bila samo pogrešna čaša za konjak u restoranu ili nedovoljno slana carbonara. To su oni ljudi koji mogu da osete da u džemperu ili košulji nema dovoljan procanat plemenitih materijala koliko je to istaknuto na deklaraciji. Ili oni koji prosto u svim prilikama iziskuju perfektne uslove za najobičnije radnje, jer bilo kakve propuste shvataju kao atak na njihove rituale. Jednom rečju, to su ljudi koje duboko prezirete, ali im se i krišom divite što su sposobni da do kraja isteraju sve ono što im srce želi, a sve je izgledalo kao da to nikada neće dobiti.

Sve u svemu, nije lako pratiti sopstvenu prirodu i ostati normalan. Dokaz tome je upravo i ova ograničena serija mirisa Eau de Sens, koja nas po ko zna koji put podseća da ukoliko nismo spremni da se prepustimo porivima vrhunskog zadovoljstva, možemo lako završiti kao žrtve tuđih demona. Ili prosto, samo ispasti smešni u društvu.