Paleta: Nemanja Maraš

Opiši sebe u tri reči.

Ekscentričan, skroman  i možda pomalo romantičan… Ili je to bilo pre. U svakom slučaju dihotoman.

Mi bismo dodali i svestran – kakvim projektima okupiraš svoje vreme?

I više nego što želim…

Poslovno se trudim da radim manje većih projekata, ako je moguće i zanimljivih koji mi daju prostora i inspiracije da eksperimentišem, napredujem i pravim nešto zanimljivo. Ovo se odnosi na komercijalni deo mog posla, dakle video i fotografija – digital – reklame.

Samim tim ostavljam više vremena da radim na ličnim projektima koji za sad nemaju komercijalnu svrhu. Bilo fotografskim ili “slikarskim” tj mojim eksperimentima u ateljeu sa štampom, prenosima i bojama.

Gde vidiš sebe za pet godina?

Kao vlasnika jednog placa sa nekoliko ari šume, izolovanog od civilizacije, na kom počinje da se gradi kompleks minimalističkih modernih objekata koji bi bili utopija u koju mogu da bežim sam ili sa prijateljima. Mesto gde možemo da kontempliramo i stvaramo. Main house, atelje, studio, gostinska kućica i gazeebo pored vode za čajanke. Naravno, za ovo mi treba agent ili još bolje galerista u inostranstvu.

Kako postižeš sve?

To je slična nerešiva matematička formula kao i ona: “Kako ljudi u Srbiji sa platom od 300e i troškovima od 500e žive svakog meseca”. Bukvalno ne znam.

Kako si formirao svoj stil?

Stil sam formirao vremenom, eksperimentišući. Probaš, pogrešiš, probaš, uspeš i tako u krug. Na kraju sam došao do rešenja da je crna moja boja, da mi najbolje stoji, da se u njoj najbolje osećam i da mi olakšava život na svakodnevnom nivou.

Koliko tvoj posao utiče na tvoj modni ukus?

Sve što radimo, sve što gledamo, sve utiče na nas. Pogotovo vizuelne stvari. Zato i pažljivo biram koga i šta pratim na Instagramu. Definitivno je da i posao kao takav utiče s tim što mislim da je to negde neposredno i ako postoji pravilo da fotografi treba da su u crnom stalno da se u studiju ne bi reflektovali o sjajne površine koje slikaju.

Oprobao si se i ulozi blogerke, ispričaj nam više o tome. Da li možemo očekivati neku novu epizodu?

Kod mene je problem što mi je sve zanimljivo… Samo treba neko da predloži, tako je bilo i sa Mogu Ja To Sam projektom. S jedne strane mi je sve to zanimljivo, sa druge smo jako teško tržište. Ovde ako ne pravis budalu od sebe ili ne vređaš nekoga, teško da ćeš biti preterano popularan na YouTube-u. Ipak, kao i tad i dalje stojim pri tome da želim da plasiram neki pametniji sadržaj, iako istini za volju eksperimentisali smo u svakakvim pravcima sa kanalom, ali mislim da i dalje nismo prešli neke granice. Pre nekoliko dana smo se videli Maksimović i ja i pričali o nekom comebacku, videćemo kako će to ići.

Ko te bolje poznaje, zna i da sjajno fotografišeš. Da li planiraš da se vratiš slikarstvu u nekom trenutku?

Nikad nisam sebe preterano svrstavao u domene slikanja i crtanja, nisam dovoljno vešt, ali imam veliku potrebu da stvaram i da radim manuelno, analogno, rukama. Dosta eksperimentišem upravo sa tom fuzijom fotografije i slike, štampe i boje. Grabim svaku priliku da se igram u ateljeu sa ovim eksperimentima, trenutno sam u fazi cveća, koje će nadam se biti dostupno uskoro publici – kako digitalno tako i uživo.

Šta prvo radiš kada se probudiš?

U panici proverim kalendar da vidim da li sam nešto zaboravio i da li sam se uspavao. To moram da menjam.

Koji trend u muškoj modi bi trebalo da prevaziđemo?

Lično sam veliki protivnik ovog trenutnog trenda. I ako podrzavam kombinaciju udobnosti i elegancije koja se trenutno plasira sa patikama na odelo i kaputima na dukseve, mislim da smo i tu, kao i inače, otišli u besmisao. Pogotovo sa modelima i koloritima, čitaj #balenciaga, #yeezy700 #pukepukepuke.

Šta radiš kada želiš da se provedeš?

Biram dobru ekipu, bilo da je u pitanju clubbing do jutra ili neka chill varijanta na gajbi uz Sony i društvene igre, sve je u ekipi.

Da se ne baviš umetnošću, čime bi se bavio?

Imao bih neki mali dosta gotivan kafić koji bi tretirao kao svoju dnevnu sobu u koju su ljudi dobro došli.

Šta te je nedavno oduševilo?

Pre nekih godinu ili vise dana sam se vratio čitanju stripova i otkrio čitav jedan univerzum izvan Marvelovih izdanja. Izdavačka kuća u kojoj sam se apsolutno pronaša je VERTIGO. Njihova izdanja, teme, priče i crtež su fenomenalni! Transmetropolitan je naslov koji bih definitivno preporučio ima 10 knjiga koje jedva čekam da pročitam opet i opet i opet.

Šta slušaš ovih dana?

Poslednjih godinu dana sam otkrio da mi jako prija tehno, tj. više neki tech house, ali sam odrastao na hip hopu i trenutno me jako voze WOW od Post Malonea i ako je verovatno to jedina njegova pesma koju sam čuo i MIDDLE CHILD od J Cola.

Koju naviku bi voleo da promeniš?

Odlaganje.

Koji miris te vraća u detinjstvo?

Miris smokve.

Koje mlade fotografe pratiš?

Ne pratim.

Šta bi trebalo da znaju oni koji žele da krenu tvojim stopama?

Ništa u životu nije lako, ali je najbitnije da spoznamo šta volimo, šta nas ispunjuje i da to jurimo. Rad na sebi, upornost i istrajnost. Valja nekad biti malo trdoglav. Najviše slušaj sebe samog.

Gde ideš nakon slikanja?

Kući.