Paleta: Hana Butković

Kako si?

Evo super, hvala :).

Kako provodiš dane?

Pa između ostalog, uz česte obilaske beogradskih second hand radnji, već sam i razne face počela da prepoznajem.

Da li si naučila nešto novo o sebi tokom izolacije?

Da. Nemam dovoljno strpljenja za uspešno pravljenje čokoladnih tartufa.

A da li se desilo nešto sasvim neočekivano?

Neuspeli čokoladni tartufi, haha.

Čega ili koga si se jutros prvo setila?

Od roja misli koji me napadne čim otvorim oči, mogla bih da izdvojim kafu kao jednu baš konkretnu.

Da možeš da imaš video zapis bilo kog događaja iz svoje prošlosti, šta bi odabrala?

Trenutak kada imam četiri godine i nalazim se na Cresu, na praznoj plaži,u toku je zalazak sunca, a u krilu me drži Bibi, Lilikina najbolja drugarica (Lilika mi je baka) i peva mi “Les Lilas”, divnu pesmu Žorža Brasena (od koje se i dan-danas naježim). I potpuno niotkuda, odmah počinje da je prati na nekom duvačkom intrumentu čovek sa šeširom, koji sedi desetak metara dalje… i tako mi njih dvoje prirede tu uspomenu za koju bih, iako mi je ostala dosta živo u sećanju, baš jako volela da je neko stajao sa strane i sve to snimio!

Šta radiš kad ništa ne radiš?

Trudim se da ugađam sebi. Često uspevam.

Koju svoju bivšu rutinu bi volela ponovo da uvedeš?

Redovnu vožnju bicikla.

Da je tvoj život slagalica, šta bi bilo na slici?

Život je jedna tombola.

Upoznaj nas sa svojim second hand biznisom.

Haha, okej. Moj second hand shop se zove Hooks&Looks, a to je online prodavnica u kojoj su second hand i vintage stvari raznih svetskih dizajnera – onih koji su već dugo tu i svima su dobro poznati, ali i nekih iz  ovog veka, posebno skandinavskih (na koje se dosta ložim). Pored dizajnera, ima i sportske garderobe (one standardne, a i one koju proizvode brendovi koji su orijentisani baš na određene subkulture, npr. surferska, skejterska itd.). A ima i high-street brendova. I na kraju – ima dosta teksasa!

Kako je sve počelo?

Prvo je počelo tako što sam visila po buvljacima i second hand radnjama, najpre u Berlinu, a posle i ovde, kad su počele da se otvaraju na svakom koraku, pa mi je razgledanje te odeće i uživanje u pronalaženju strava stvari postalo čak ritual. I onda se to desilo, manje-više slučajno (ako tako nešto postoji), pomenula sam to Vladimiru, svom partneru (životnom, ne poslovnom, haha), ali kao neku daleku ideju/želju, i njemu se to toliko svidelo da je njegovo oduševljenje odmah prešlo i na mene i vrlo brzo smo o tome počeli da pričamo kao o nečemu izvesnom. I onda je sve dalje sledilo, uz njegovu i podršku još nekoliko prijatelja (Maneta, koji je za početak dizajnirao sajt i imao razne dobre savete, i Maje, koja me je, iako u to vreme u svom životnom ludilu, sve vreme bodrila itd.). Baš su mi se sklopile kockice!

A šta sledeće možemo da očekujemo?

Jako me zanima upcycling, što je pravljenje novog komada odeće od postojeće, različitim intervencijama (kod nas valjda još uvek ne postoji opšteprihvaćen termin, a ovaj “apciklaža” koji povremeno čujem mi nije baš prijemčiv, ali možda se i odomaći…), deluje mi bukvalno kao budućnost mode i imala bih na tu temu svakakve ideje, samo što nemam nikakve krojačke sposobnosti, pa sama ne bih mogla to da izvedem za shop (tako da za sad to radim samo sa svojom odećom).

Da li je uticao na tvoj stil oblačenja? 

Nije, možda samo obrnuto (haha).

Gde uglavnom pronalaziš odeću?

Kombinacija second hand prodavnica i buvljaka. A buvljaka uglavnom berlinskih (i gde god da idem van), ali pošto trenutno (u Berlin) ne mogu da putujem, čvrsto sam rešila da i našima dam šansu.

Kako bi opisala svoj stil oblačenja sada, a kako Hanin sa 15 godina?

U osnovi, nema tu neke posebne stilske razlike, jer sam i sa 15 i sad ja u centru toga, a oblačenje (ne bilo kakvo – ono, navuci šta god, nego ovo drugo, promišljeno) me je oduvek na isti način zanimalo. Možda samo sa 15 nisam baš sve što zamislim mogla da izvedem, jer tada nisam mogla sama sebi da kupujem stvari. Ali onda smo se dovijale, razmenjivala sam stvari sa nekoliko drugarica, posebno sa tadašnjom najboljom, i iako je bila za glavu viša od mene (dakle, stvari su joj bile za nekoliko brojeva veće od mojih), bivale smo da zadovoljne krajnjim rezultatom, i čak smo pozajmljivale od njenog skoro 2 m visokog i 7 godina starijeg brata (kad je bivao dobro raspoložen).

Koji savet bi dala sebi iz tog perioda?

Poznajući sebe (i sopstvenu svojeglavost), koji god da bih dala, kapiram da mala Hana ne bi promenila mišljenje…

Koji komad garderobe misliš da stoji baš svakome?

Čak ni šal ne stoji dobro baš svakome!

Kako bi opisala stil oblačenja u Beogradu?

Raštrkan.

Da imaš ličnu zastavu, kako bi izgledala?

Jedno je sigurno – imala bi mnogo boja.

A da imaš himnu, o čemu bi pevala?

Nemam pojma, znam samo da bih volela kada bi pesma “The Bare Necessities” (iz muzike za Jungle Book) mogla da se primeni na mene, onda bi mi definitivno to bila himna :).

Za kraj, bilo šta.

Hvala na pitanjima, Emilija. Malo me sve ovo vratilo u davnu prošlost, kad smo u osnovnoj popunjavali spomenare (kapiram da to danas ni ne postoji, ali onda je bilo super kul, svi su ih gotivili!).