Da li imate preko 18 godina?

O ukusima treba raspravljati

Maja Atanasijević rezbareći svoj put kroz život ostavlja odzvanjajući trag poruke da se stil baš kao ni samopouzdanje ne može kupiti nikada.

Koga smatraš ikonom stila, ikono stila?

Jedna je ikona i ime joj je Grace Jones. Od modelinga za Yves-a i Kenzo-a, disco kraljice New York-a, svojih filmskih uloga i ludih intervjua. Grace je umetnost, sve! Muza diznajera Azzedine Alaia-e, i umetnika poput Keith Haring-a, Jean Paul Goude-a… Imala sve, pa prokockala, a sebe izgubila nije. Ova neverovatna žena ima 69 godina, i dalje nastupa i kida. Ne bih dalje da obrazujem popkulturalno i stilski neobrazovane, ali sve vaše Lana- Gage- Madone, mogu da idu gajbi, postoji neko ko je sve to uradio pre njih. Grace Jones forever!

_35_0673

Sebe u pet reči stavi.

Rođena cool, javna, privatna, Maja.

Definicija i percepcija lepote su stalno podležne promenama. Da li te konstantne promene utiču možda i na tvoju percepciju sopstvenog rada i tvoju ličnu definiciju lepote?

Kao i svaki normalan ludak radim na sebi, tako što se iznova radim na sebi, ali svoju suštinu ne dam. Pod suštinom podrazumevam i vaspitanje, kao i klasično obrazovanje. Zna se šta je klasika i ona nikada ne izlazi iz mode. Ne jurim trendove. Sada je “in” na neki način biti “neobrazovan”. Svi postadoše sve, a ne znaše istoriju. Činjenicu, da ti razni ljudi, umetnici, imaju svoja imena. Lepo je biti inspirisan nekim ili nečim ali po meni uvek treba navesti koji ili šta. Lepota može biti večna ako sačuvate svoje ja. Moj odgovor je NE.

Kakvoj odeći bi ljudi trebalo da imaju onemogućen pristup?

Mislim da je ružno postalo lepo. Fetiši su postali filije. Svi misle da su “cool”, a nisu. Modni pokojnici i ikone se okreću u grobovima, ko sve nosi i misli da može da “ponese” sve. Užasno mi smeta popkulturalna i modna neobrazovanost kao takva. Novi naraštaji glupih “smart fonova” koji rade loš “google translate” stila. Kao i samopouzdanje, stil se ne može kupiti kešom i napraviti ako ga nikada nisi ni imao. Sa time se rodiš. I iz Diora viri “praziluk iz guze”. Toliko toga mi se gadi da bih mogla da napišem sociološku studiju o tome. Vreme je za “New Erotic Wawe” (Novi Erotski Val) da ovo loše stilsko i životno “pornićarenje” ode bestraga. O ukusima treba raspravljati.

 

Šta te uzbuđuje najviše povodom sutrašnjice?

Ljubav koju osećam i živim. Lepa umetnost, divni ljudi sa kojima ću stvarati prelepu poeziju života. Osećam da imam još toga da dam ovom svetu. Vrapci. Nastavak slike ne “tetovaže” na mom telu koju radi moj Danilo Boršik. Ova zemlja i ljudi u njoj vole mrtve idole, i najviše te “vole” kada nisi više među živima. Raduje me činjenica da će, kada više ne budem tu telesno, moj duh biti tu tako što me neće svi voleti ni kada riknem.

Koje je najranije fashion sećanje koje pamtiš?

Crvena haljina na preklop, sa malim belim tufnama koju je nosila moja baka Anka dok je sređivala ruže u bašti na Zvezdari, uz haltere i svilene čarape bež boje. Roditelji koji idu na Miles Davis-a, savršeno skladni kao par. Tata u italijanskom odelu tamno sive boje. Maramica u dzepu sakoa u prljavo roze boji cvetnog dezena mamine svilene damske haljine. Mama Katarina, u muškom smoking odelu sa belom košuljom i belom kravatom sa crnim tufnama, koje je nosila uz crne lakovane stiletto dvanestice. Haute couture, crna maturska “sirena” haljina iz Amerike, moje sestre Jelene, do poda duga sa golim leđima na kojima unakrst idu trake od providnog muslina koje se vuku po podu. Moj “safari” kompletić, sve sa šeširom, koji mi je tata doneo iz Afrike. Šetala sam ga u drugom razredu osnovne škole misleći da je to nešto potpuno normalno i nisam kapirala što me ljudi čudno gledaju. Mogla bih da napišem divnu knjigu o oblačenju moje porodice.

Na koji način se manifestuje tvoja potreba za zabavom?

Imam 41 godinu, bez prestanka izlazim već 24 godine. Imam više klabinga nego što ljudi kada izađem obično imaju života. Volim da slušam dobru muziku i da đuskam, a nisam od onih koji igraju igre. Sa ponosom mogu da kažem da sam u svoj CV stavila da sam jedina osoba koja je u istoriji Beograda odbila da se pojavi u spotu onoga već “Hoću sa tobom da đuskam”, kada su narodnjaci postali house music. Feng Fuj. Imala sam sreće što sam krenula da izlazim u vreme kada je i klabing bio drugačiji, kao i ljudi u njemu. Shodno tome smeta mi “klabing nekultura”, ljudi koji bi nešto da te pitaju a ti stojis ispred DJ-a i zvučnika, pričanje i textiranje ispred DJ pulta gde je dance floor, smaranje u flešu. Nikada nisam đuskala “usamljeno” ali ranije su gledali, nisu buljili. Nemojte da me pitate šta mislim o vašem setu ako nećete da čujete istinu, ako sam zapalila sa žurke, sve sam vam rekla. Drugačije slušam muziku pošto je čujem. Dosta toga mi sada baš smeta, ali neću odustati da izlazim pošto je to sastavni deo mog života i moje “zabave”. Uglavnom izađem u Drugstore kod moje “Švalerke” Gege i na 20/44 kod svojih drugara. Kada me svi smore zabavljam se dobrom knjigom i filmom. Đuskam sama po kući. Ali realno se najbolje provedem na “mini žurci” sa jako malo bliskih drugara koje imam bilo gde.

__9_0699

Kakav savet bi dala dvadesetogodišnjoj sebi?

Da se ne ložim da će se na ovim prostorima beo-srpske lažne empatije bilo šta na bolje promeniti, i da zapalim na vreme u New York, kao što sam mogla. Ali nije mi žao, na kraju krajeva ništa ja tu ponovo ne bih promenila. To sam ja i to je moj život. Život jedne obične, neobične Maje.

Šta uradiš kada te neočekivano napadne trenutak dosade?

Mislim da je dosada najgori osećaj na svetu, i kada sam bezveze zabavna sam. Imam frku od pomisli na činjenicu da će moj život ikada biti “dosadan”. Da mi nije mene bilo bi mi dosadno, ali svakome od nas, makar sam ja takva, su potrebni oni pravi lojalni prijatelji koji su porodica. Kada prsnem od same sebe, ja okrenem ili pošaljem poruku mom divnom, voljenom Nikoli sa kojim su i suze zabavne. Zipa Yoma is Blessed by Nikol Aj!

 

Podeli sa nama jedan od svojih omiljenih filmova i zašto ga voliš.

Filmofil sam, pa je izabrati jedan baš teško. Obožavam reditelja, Nicolas Winding Refn-a. Njegovo filmsko ostvarenje “Drive” iz 2011. godine, je film kome se uvek vraćam. Uvek su mi bili draži anti-heroji i uglavnom su muškarci, to mora da negde ima veze i sa mojim karakterom. Ono što je prava ljubav i šta si spreman da uradiš zbog ljubavi je potpuno ludilo. Ljubav ne mora biti potpuno telesna. Negde se osećam kao taj “Driver”, razumem ga. Ljubavna scena u liftu kada se Driver i Irene po prvi put poljube i više nikada ne vide, pre nego što Driver nogom jako realno i krvavo, razbije lobanju plaćenom ubici koji je hteo da naudi Irene i njenom detetu, je jedna od lepših ljubavnih scena na filmu po meni. I drive. To je ljubav! Ovaj film ima sve kvalitete, neću ni da pričam o filmskom jeziku, montaži i ostalim bitnim stvarima. Mene ovaj film razara uvek! Soundtrack filma je potpuno ludilo. Popkulturalno, modno, taj zlatni “bomber jacket” sa škorpijom na leđima koji Driver nosi i dalje želim!

Koje modne vrednosti iz prošlosti ti se čini da nedostaju danas?

Moda kao Umetnost. “Personality” kod manekenki kao i činjenica da taj posao zaista nije za svakoga. Vreme Yves Saint Laurent modela sa kraja sedamdesetih i početka osamdesetih, visokih, tananih gazela koje su predivno nosile visoku modu. Visoka Moda kao takva. Modna obrazovanost i znanje o Guy Bourdin-ovim fashion filmovima. Halston, disco haljine na ludoj ekipi žena iz Studio-a 54 u New York-u, sedamdesetih i početkom osamdesetih. Užasava me “strah od anorexije” pa možemo videti i debele manekenke, ima nas koje jedemo pa smo i dalje mršave, gluposti. Obožavam Kate Moss, ali ona je jedna jedina koja je tako niska mogla da hoda pistom sa visokim ženama, kakve manekenke i treba da budu. Slikanje Hasselblad-om i testovi na Polaroid-u. Vreme bez Photoshop-a. Vreme Supermodela. Nedostaje Yves, u Saint Laurent-u. Baš mi je bolno ovo pitanje.

Soundtrack tvog života?

Richard Wagner – Ride Of The Valkyries, verzija iz soundtrack-a za “Apocalypse Now”
Frederic Chopin – Prelude in E minor
Massive Attack – Blue Lines album (1991)
Primal Scream – Higher Than The Sun, sa albuma Screamadelica (1991)
Miles Davis – Ascenseur Pour L’Echafaud album (1958)
Marvin Gaye & Tammi Terrell – Ain’t No Mountain High Enough, single (1967)
Richter/Rachmaninoff – Piano Concerto No. 2, C minor, Op. 18 (1951)
Suicidal Tendancies – You Can’t Bring Me Down, sa albuma Lights…Camera…Revolution! (1990)
Tricky – Maxinquaye album (1995)
Art Ensemble of Chichago – Theme De Yoyo, sa albuma Les Stances a Sophie (1970)
Kruder & Dorfmeister, The K & D Sessions album (1998)
Grace Jones – Private Life, sa albuma Warm Leatherette (1980)
Gil Scott Heron – Pieces of a Man album (1970)
John Coltrane – My Favorite Things album (1961)

Šta bi najviše volela da možeš da promeniš kod sebe?

Da poslušam savet svoj pokojnog tata Žike: “Sine, ljubi te tata! Ja znam da ti misliš, da zbog svog lifestyle-a nisi dobra. To je tvoj život, i tvoja borba od malena pošto si ratnica. Pokušaj sine da budeš malo manje dobra, vidi tatu umire.”

Ko je osoba iz snova sa kojom bi sarađivala (dead or alive)?

Evo me u crvenom lavirintu sa Stanley Kubric-om, srećem Dennis Hopper-a i radimo selfie, bacam kosku Gianni Versace-u koji me vodi kod Yves Saint Laurenta da me obuče, pošto me slika Helmut Newton na klaviru sa Gia-om Carangi dok David Bowie i Ninna Simone pevaju “Wild is The Wind”.

---_0725

Da li ti se čini da još uvek ima prostora za ljude da načine revoluciju ( pa makar i na instagramu) ili misliš da je politika kulture odobrenja i potreba za afirmacijom sada toliko izražena, da jednostavno nema nade?

Kada sam bila mala tata mi je pričao anti-bajke. Omiljena mi je bila “Zla Crvenkapica i dobri Vuk”. Još tada sam znala da sam Vuk. Vuk menja dlaku, ćud nikako. To je integritet, kao i individualnost, jedinstvenost. U ovom novom vremenu u kojem živimo, mislim da je revolucija ne pesimistički, nego krajnje realno nemoguća pošto su ljudi jednostvno u slengu pičke. Lažna empatija zamaskirana u preveliku empatiju, nepoštovanje, a traženje i težnja za istim takođe ne pomažu. Čitave generacije odrasle bez osećaja sramote, shodno tome nisu ni mogli da dalje sebe kao ličnosti izgrade. Mislim da su potrebne nove knjige iz psihologije, stari termini i filije su sada normalne stvari. Naravno ostavljam prostora da mene neko lično iznenadi, mada sumnjam. U sebe ne. Imam toliko životnog iskustva a doživljavam užasne stvari baš zbog toga što sam stvarno slobodna. Disfunkcionalna sam zbog svoje funkcionalnosti. Zato što zaista znam šta je ljubav i volim. Dosta mi je da se izvinjavam zbog svog vaspitanja i srećnog braka mojih roditelja pošto su svi isfrustrirani, kao i toga što nemam predumišljaj. Sloboda govora kao i politička korektnost koliko su “dobre” imaju i svojih loših strana, ako svi računaju sa predumišljajem šta će biti dobro za neke “njih”. Kompromis, kompromisa kao život. Užas! I kako onda da bude revolucije. Za kraj Vam dajem ljubav kao Chill, Before After-a.

  • sako

    vintage

  • minđuša

    hota hota jewellery

  • haljina

    monsoon

  • cipele

    Frederick's of Hollywood

Lajkuj:

Komentari:

  1. Ivo says:

    Neverovatno koja prazna prica, nista, nista receno…ako cemo o stilu, da li je ova zena sa fotki zaista ubedjena da ima stila, tetovaze, los izgled, grozna garderoba…izgleda da samo ima jezik!!!

    1. Spajkole says:

      slažem se sa tobom.. al mi ju je malo žao što nije otišla u NY grad sodome i gomore, ovde je, iole zdravi, svi napadoše.

  2. dajenbovari says:

    Sjajne fotografije :)

  3. irene says:

    Ne znam kako je Maja zamišljala da ‘zapali’ za Njujork kada nije rođena Njujorčanka? Mora se biti rođeni ‘nešto’ inače si ništa, to je njena mantra, zašto je licemerna, to mora da se ispoštuje, jel’ tako Majo?

  4. Vesna says:

    Ivo, a ti si ubedjen da znas sta je stil?

  5. MArija says:

    Znaci zao mi je sto izgubih vreme citajuci jedan glup i prazan tekst, bez ikakve poruke, pametnog rezonovanja, ma nicega nema. Samo jedna isfrustrirana baba, sa laznim buntom i bez razloga, siromasnog i duha i izgleda..takav utisak je ostavila…tetovaze su dno!!! Mnoi ne znaju ni da postoji ova osoba, a neki su saznali posle onog neslavnog videa…tako da, sta!? Sta cuti pametno i nauciti od nje?! Nista. Da poseti nekog dobrog psihijatra, iskren savet!!

    1. Spajkole says:

      Slažem se i sa tobom, ali si malo preoštra. Pazi ima stila i ukusa za muziku, ali generalno – jako me umaraju ti neumorni klaberi, dugogodišnje beogradske prekul urbane face koji pate za nekim američkim snom i furaju taj hipstersko umetnički fazon. Devojka izgleda kao da joj treba malo zdraviji način života. Ajd’ u zdravlje!

  6. natiplum says:

    Fine slike Micka :)

  7. M. says:

    Da li je neko uopste odgledao film, ne video?! Devojka, a ne baba (koliki krelac moras da budes da ti neko od 41 bude baba… Jadno ti kucno vaspitanje) je na pocetku rekla da nije poenta ko je odakle. Ja nisam rodjena u Beogradu, a uopste se nisam pronasla prozvanom. Moze da vam se dopada ona ili ne, ali dve stvari su nesporne – ima stila u svakom pogledu i jedna je od nasih najboljijh manenki. Jebala vas silikonska i Grand lepota.

    1. lola says:

      Evo ja sam odgledala film, prazna priča puna frustracija u kojoj ona pre svega demonstrira svoju nekulturu i uličarske manire za koje misli da su neki visoki domet urbanosti. I ne, niko nju ne vrednuje i ocenjuje prema grand i silikonskim standardima lepote, da se nikada taj turbo stil nije pojavio ona bi i dalje bila džanki tip manekenke koji je pre 20 godina prevaziđen u svetu. A propo toga da je rekla kako joj nije bitno ko je odakle,u to ne verujem, lično sam je čula i videla na nekim događajima kako ne može da prikrije animozitet prema ljudima koji nisu iz Beograda.

  8. Ivan Knezevic says:

    David Bowie… prvo dobaci do Bore Drljace, za tebe nedostizne ikone kosmopolitizma…

  9. Dane says:

    U zemilji u kojoj ljudi rovare po kontejnerima, drugima otimaju poslove, devalviraju profesije i srozavaju zivotni standard, nivo edukacije i sistem vrednosti, ti si nasla da lupas o stilu? Idi lepo na ulicu, uradi nesto pametno sto ce ovom nesretnom narodu stvarno pomoci umesto da izigravas fashionistu u evropskom Bangladeshu i tripujes da ti Nina Simone svira na uvce.

  10. AGY says:

    Vidim da ovo ne čita niko ko se seća da je Maja bila ‘it girl’ Beograda kasnih devedesetih. Zipa Yoma!!! Ljubim te!!!!

    1. S. says:

      Svi ovi frustrirani hejteri su samo potvrda da je ona bila i ostala neprikosnovena ikona, njima zauvek nedostižna. Yoma – The Goddess ❤

  11. Mima says:

    Odlicno je sto Maja postoji kao pojava. Jedino sto mi smeta je to sto je agresivna i ustvari ceo njen nastup je pun animoziteta prema razlicitostima. Da li ona ima ista da kaze sem sto pljuje po srpskoj pop kulturu (pod to podrazumevam i grand i silikone, jer je to deo popularne kulture na Balkanu).

  12. Tijana says:

    Svasta nesto covek zeli u zivotu ali retko sta i dobije. Zao mi je ove Maje, secam je se sa zurki dok sam odrastala u bgu, bas razocarano zvuci iako sama sebe ubedjuje da je srecna iz svake recenice vristi ocaj…nemoj da se kajes sto nisi zapalila za NY izvakao bi te i izbacio kao i vecinu ljudi i sudbina ti se ne bi nesto puno razlikovala, smesno je sto nasi ljudi misle da je ovde drugacije (pod ovde mislim u usa) i ovde su ljudi lazno empaticni, primer za to je tvoj idol grace jones koja je nekad bila ikona a sada se prodaje za rentu u west village. mislis da nekoga boli uvo ko je bila i sta je? Ljudi su potrosna roba a posebno u modnoj industriji, najispraznijem obliku zivota u kapitalizmu. Ali ti nastavi da sanjas o susretima sa Stenlijem i Versacijem i zlatnom bomber dzeketu nesvesna da se tvoji snovi produkt marketinga,

Ostavite komentar:

Slični članci: