Paleta: Ivana Radovanović

Kako si?

Odlično hvala.

Predstavi nam se ukratko.

Ivana Radovanović, ’87 godište, rođena sam u Beogradu, odrasla u Nigeriji, trenutno u Nemačkoj (Minhen). Radim u marketingu, između ostalog za modni brend Mykke Hofmann. Volim ljude, muziku i prirodu.

Kako je počela tvoja priča u svetu mode?

Pre četiri godine kad sam se pridružila mojoj starijoj sestri Jeleni u njenoj ideji da ostvari Mykke Hofmann. Meni se nije više radilo za velike brendove i marketinške agencije. Imala sam želju da se prebacim na nešto manje gde ću intenzivnije da učestvujem u svim oblastima kompanije. I tad me je Jelena angažovala. Dugo smo bile nesigurne da li da krenemo zajedno u posao, ipak smo sestre. Ali eto, usudile smo se i do sada smo poprilično dobro prošle. Inače, pored toga radim i za druge firme kao freelancer.

A kako si se odlučila da studiraš ekonomiju?

Nisam ja to baš odlučila. Htela sam da studiram žurnalizam, ali potičem iz kuće gde se teško radilo za to što se stvorilo i roditelji su me nagovarali da studiram nešto „sigurno“. Na kraju sam podlegla njihovoj nesigurnosti. A kad nešto započnem, onda teško da ne završim. Mislim da mi nije škodilo, jer kroz ekonomiju razumeš mnoge mehanizme u svetu. Naravno, najviše me je ipak naučio život.

Iako živiš u Minhenu, nekoliko puta godišnje posećuješ Beograd. Šta je okarakterisalo ovaj dolazak u septembru?

Ovaj put sam ostala više od mesec dana, od svoje 17. godine nisam boravila toliko dugo u Beogradu. Moji dolasci su inače kratki i prepunjeni – viđanjem rodbine, poslom itd. Ovaj put sam imala vremena da doživim grad sa malo mira, upoznam nove ljude i meni nepoznate ćoškove u ovom gradu. Na kraju krajeva mi je opet proletelo. U svakom slučaju sam odlučila da sve više želim da provodim vremena ovde. Beograd je sjajan, Minhen mi ne nedostaje.

Reci nam nešto više o Mykke Hofmann brendu.

Mykke Hofmann je izvanredan nivo kvaliteta i dizajna za cenu koja se plaća. Materijali su svi ili organic ili recycling proizvodi, poreklom uglavnom Portugalija, Turska i Nemačka, kolekcija se šije u Pančevu. Inače Mykke Hofmann nije samo brend, nego i producent za druge brendove. Šijemo za druge brendove. To su sve isto ženske kolekcije sa fokusom na održivosti.

Kako bi ga opisala nekome ko nikad nije video Mykke kreacije?

Moram ovo reći na engleskom, jer mi je rečnik na srpskom suviše slab da bih našla prave reči… Effortlessly classy, natural colours, layering.

Šta je najlepše u vođenju jedne modne linije?

Samo da se razjasnim – ja ne vodim Mykke Hofmann. Ali pošto mi je Jelena sestra, sve znam i u sve sam upućena. Najlepši je efekat koji ti odeća ostavlja kod žena koje je nose. Način na koji se njihov stav menja i samopouzdanje poraste kad se bace u tvoju kreaciju. Zaista mogu reći da Mykke Hofmann ima takav efekat na mnogo žena i to je prelepo.

Po čemu se razlikuje stil oblačenja ovde i u Minhenu?

U Minhenu ljudi u proseku idu na sigurno. Vole crno, belo, tamno plavo, jeans… Nose poznate brendove naravno. Žene su poprilicno uniformisane, često sve prate iste trendove, najviše iz Skandinavije. Ovde u Beogradu viđam svašta, što je lepo. Naravno, ljudi imaju manje para i možda su zato delimično prinuđeni da improvizuju. Ljudi koji imaju više para pretpostavljam češće kupuju u inostranstvu, samim tim se oblače raznovrsnije. Ne bih rekla da imam jasnu sliku stila oblačenja u Beogradu. Želim naglasiti da sam u zadnjih par godina primetila da se Beograđanke sve lepše i „bolje“ oblače, ne viđam više toliko tube-dressova, šljokice, štikle od 12 cm i tako. To se sad valjda sve slilo u pink.

Šta nedostaje u Beogradu?

Ja. Kao i on meni. I malo novog kreča za te prelepe stare oronule fasade. I metro. Šalu na stranu… Beogradu bi prijalo malo više temeljnosti i otmenosti. Pogotovo razvoj arhitekture ovog grada me brine. Sve se radi po nekom šablonu koji ne dopunjava lice Beograda već ga menja. Beograđani suviše gledaju „ka zapadu“ kao dobrom primeru, ali ovaj grad ima toliko svojih kvaliteta koje treba koristiti i razvijati. Tu rečenici sam pokupila od jedne sjajne, jako inspirativne osobe i smatram da je pogodila srž problema Beograda: Beograd suviše pokušava da bude neki Berlin ili slično, umesto da se ponosi kvalitetima koji ga čine Beogradom.

A šta u Minhenu?

Kreativnost.

Koje ti je omiljeno mesto za pijenje kafe ovde?

Ja kafu ovde uglavnom pijem kod mame u kuhinji. Pošto ne živim ovde, nemam naviku da uvek idem na ista mesta, Volim svaki put da probam nešto za mene novo. Ali su mi Smokvica na Dorćolu, tj. generalno kafići po Dorćolu, i Talas u Zemunu uvek sigurica. Ovog leta sam rado „blejala“ kod Silosa, magična atmosfera!

Koju kombinaciju iz detinjstva pamtiš?

Prvo što mi pada na pamet je jedna slika iz Disneylanda. Žute bermude, lila duks i crvene starke. I neki kačket, ali ne sećam se više kakav… Odeća me u detinstvu baš i nije nešto zanimala, družila sam se najviše sa dečacima i tako se i oblačila, ako me mama nije strpala u neku haljinu.

Da je tvoj život knjiga, kako bi se zvalo trenutno poglavlje?

Metamorfoza.

Kom istorijskom događaju bi volela da prisustvuješ?

Nisam neko ko bi živeo u prošlosti.

Za kraj bilo šta.

Jedite kupus!