Da li imate preko 18 godina?

Liga (povremenih) šampiona

Da li Partizan može da osvoji FIBA Ligu šampiona? Zašto da ne?

1
0

Ako je išta obeležilo evropsku košarku prethodne sezone, bio je to sukob na relaciji ULEB-FIBA. Ko je pratio ovaj portal, manje-više je upućen u celu hronologiju, ali ukratko – FIBA je htela da vrati Evroligu pod svoje, Evroliga nije bila spremna da sarađuje, na kraju su se nekako i dogovorili ali kolateralna žrtva ispao je Evrokup – pre svega jer se FIBA poslužila raznim manje čistim metodama.

Kako god okrenuli, Evropa je u sezonu 2016-17 ušla sa ravno četiri kontinentalna takmičenja – dva pod patronatom gospodina Bertomeua, i dva koja vodi suparnička organizacija. Tri od četiri već poznajemo. Evroliga i Evrokup su stari znanci, lani je debitovao i FIBA Kup Evrope (de facto zamena za sada upokojeni Evročelendž). Novo takmičenje upravo je ono koje je FIBA izreklamirala kao njihovu verziju Evrolige, i krstila ga vrlo pompezno – “Liga Šampiona”.

Sve do septembra trajala je ljuta borba između klubova i saveza. Mimo Evroligaša, manje-više svako bio je na liniji vatre. Neki savezi, kao što su francuski, su povukli svaku vezu sa Evroligom i dali se u potpunosti na raspolaganje FIBA. Neki pak, kao španski, su uradili suprotno. Mnoge zemlje su ipak otišle nekom srednjom linijom i stigle da imaju predstavnika u oba tabora.

🏀 Are you ready for the second half of the #BasketballCL group phase?

A post shared by Basketball Champions League (@basketballcl) on

Kada su se početkom jeseni ohladile duge cevi, probudili smo se – for better or worse – u podeljenoj Evropi. Konflikti su do daljnjega zakopani, košarka je počela da se igra, i valja se pozabaviti onime što se dešava na parketu. O Evroligi smo već pisali u više navrata, i mislim da smo završili sa mojim guslarskim tekstovima za ovaj kvartal. O Evrokupu nema potrebe pisati jer tamo nema naših – o FIBA Kupu Evrope, pak, nema smisla pisati, jer je takmičenje na nivou regionalne banatske lige. Ostao nam je dakle samo ovaj FIBA frankenštajn i naša dva tima u njemu. Pa, da vidimo šta se to zbiva u slobodnim FIBA teritorijama diljem starog kontinenta.

U svojoj debitantskoj sezoni, FIBA je predodredila da takmičenje bude za široke narodne mase.

Međutim, kako su mahom skoro svi eminentniji evropski klubovi ipak izabrali ULEB-ova takmičenja (uz izuzeće Francuza i donekle Italijana), u Ligi Šampiona zatekao se malo koji istinski “šampion”. Francuski Asvel, poljska Zjelona Gora, izraelski Makabi Rišon LeZion, ukrajinski Himik, belgijski Ostende, mađarski Solnok, češki Nimburk i slovenački Helios jedini su direktno žrebani nacionalni prvaci prisutni u takmičenju, dok je još nekoliko njihovih kontinentalnih parnjaka ostavilo kosti u kvalifikacijama (Igokea, Sedertalje, Oradea, Cmoki Minsk i njima slični). Nakon okončanja kvalifikacione runde, dobili smo na kraju jedno glomazno takmičenje od čak četrdeset timova, koji su podeljeni na ukupno pet grupa.

.@Choppa2109's #selfie with his fans! 📸 😍

A post shared by Basketball Champions League (@basketballcl) on

E sad, tu svako igra sa svakime po dva puta, pa sledi jednako glomazan plej-of. Od svih četrdeset ekipa samo će pet zasigurno ispasti iz takmičenja, i jasno je da se radi o pet najslabije plasiranih. Pet šestoplasiranih će preći u FIBA Kup Evrope, kao i dva najbolje sedmoplasirana i najgore stojeća peta ekipa. Doigravanje će prvo imati “vajldkard” rundu u kojoj će se međusobno obračunati šesnaest timova (trećeplasirani, četvrtoplasirani, četiri najbolje petpolasirane ekipe i dve najgore drugoplasirane), dok će osam najbolje rangiranih ekipa – pet prvaka grupa i tri najbolja druga – “preskočiti” to prvo kolo i sačekati pobednike “vajldkarda”. Posle toga, sve ide svojim prirodnim tempom do “fajnal fora”, koje će se održati u sada još nepoznatom gradu. Osmina i četvrtina finala se igraju u H-A formatu uz sabiranje poena, znači onako kako smo to godinama gledali u Evrokupu. Takođe, kostura za žreb nema, i jedino pravilo je da se u “vajldkardu” ne mogu susresti timovi iz istog nacionalnog takmičenja.

Kako je grupna faza takmičenja skoro pri kraju, možemo se pozabaviti stanjem na tabeli i eventualnim prognozama. Do okončanja ovog prvog dela ostale su još samo dve utakmice, i imamo dovoljno materijala da ocenimo ko ovde šta ume, kao i da se zabavimo učinkom regionalnih predstavnika.

U neku prvu grupu favorita možemo svrstati pre svih francuske i turske ekipe, koje se očekivano mahom nalaze na vodećim pozicijama u svojim grupama. Tako su na čelu grupa A, B i C redom Monako (11-1), Le Man (9-3) i Asvel (9-3), dok prošlogodišnji Evroligaš Strazbur trenutno zauzima treće mesto u grupi D sa skoro 7-5. Od ovih ekipa, izvesno je najozbiljniji tim iz kneževine, koji takođe zauzima vodeću poziciju i u svom nacionalnom šampionatu. Glavne zvezde ekipe su doskorašnji plej Olimpije Zek Rajt (11.4 poena, 4.1 skokova i 3.2 asistencije), bivši igrač Budućnosti, Trabzona i Zjelone Gore Di Bost (12.5/3.9/4.2), ukrajinski šuter Sergej Gladir (9.5 poena), kao i odlični Amerikanac Nik Kejner-Medli, u ne tako davnoj prošlosti član Valensije, Makabija i Unikahe…a da, i reprezentativac Azerbejdžana. U sastavu Le Mana pozdravljamo staru kuku Mikela Želabala, u Asvelu sa zapaženim uspehom nastupaju stari Zvezdaš Demarkus Nelson (11.1 poena, 4.5 skokova i 4.7 asistencija), bivši pitomac UCLA univerziteta Nikola Dragović i francuski reprezentativac Šarl Kaudi, dok se Strazbur, koji i dalje sa klupe predvodi selektor Francuske Vensan Kole, uzda u naturalizovanog Poljaka Ej Džej Slotera (ex-Panatinaikos).

Što se Turaka tiče, najbolji utisak ostavio je Bešiktaš (10-2), vodeći tim u Partizanovoj grupi E. Istanbulski “crni orlovi” su trenutno u odličnoj formi, kako u Evropi tako i u domaćoj TBSL, gde su trenutno treći odmah iza Fenera i Efesa. O kvalitativnoj ujednačenosti sastava dovoljno govori činjenica da čak pet igrača ima preko deset poena u proseku – Di Džej Stroberi (10.8), Majkl Rol (11.5), Majkl Tompson (11.1), Erl Klark (14.8) i naš Vladimir Štimac, koji uz 11.8 poena hvata čak 8.4 skokova po utakmici. U celoj Ligi Šampiona, samo ruski Avtodorožnik postiže više poena od Bešiktaša, dok je turski predstavnik takođe i treći po broju timskih asistencija (bolji su samo Iberostar Tenerife i ponovo tim iz Saratova). Banvit Ede Murića i Gašpara Vidmara je drugi u Monakovoj grupi, Pinar, prvak Turske od pre dve sezone koji danas trenira nekadašnji košgeter reprezentacije BiH Nenad Marković, je treći u grupi B iza Le Mana i Venecije – jedino nešto lošije stoji Ušak Sportif, koji će dalje takmičenje verovatno nastaviti o FIBA Kupu Evrope.

TANK #BeşiktaşSompoJapan

A post shared by Beşiktaş JK Basketbol (@bjk_basketbol) on

Od ostalih, pre svih istaknimo jedini španski tim u takmičenju, već spomenuti Iberostar Tenerife. Klub sa Kanarskih ostrva, lani inače devetoplasirani tim španske ACB lige, bez previše poteškoća krstari grupom D i nalazi se na čelu sa skorom od deset pobeda i dva poraza. Iako je tim baskijskog stručnjača Čusa Vidorete posle pet kola ostao bez prvog strelca Karla Ingliša, koji je prešao u berlinsku Albu, ostatak ekipe dovoljno je kvalitetan da kompenzuje njegovo odsustvo. U prvi plan su izbili grčki centar Jorgos Bogris (10 poena, 4 skoka), holandsko krilo Aron Dornekamp (10.2 poena, 4.2 skoka) i Amerikanac Tim Abromaitis, a tu je i najomrznutiji Španac u istoriji Floride Fran Vaskez, koji u sumrak karijere daje podršku sa klupe. Sigurno jedna od najvećih prednosti ove ekipe je “vruć” domaći teren, koji će im izuzetno pogodovati na putu do F4. Niko ne voli tih “dva dana jahanja” koliko većini ekipa treba dok dođu do Tenerifa, uostalom, videli ste kako je Gran Kanarija pre dve godine na tom “domaćinskom” talasu stigla sve do samog finala Evrokupa.

Valja spomenuti ovde i dva italijanska tima, Veneciju i Avelino, koji su tek posle pretnji suspenzijom letos istupili iz Evrokupa i naknadno se opredelili za FIBA angažman. Obe ekipe su trenutno drugoplasirane, u grupama B tj. D, i deluje kao da mogu do završnih faza takmičenja. Prošlosezonski osvajač Kupa Evrope Frankfurt se trenutno grčevito bori za ulazak u plejof (peti u grupi A), njihovi zemljaci iz Oldenburga su trenutno drugi iza Asvela u C, a tu su i solunski večiti Aris (8-4, četvrti u A) i PAOK (6-6, peti u C), kao i bivši Evroligaši Neptunas (8-4, treći u C), Zjelona Gora (4-8, sedmi u E), Dinamo Sasari (5-7, peti u E) i nekada davno AEK (7-5, četvrti u E). Inače, kad smo već kod Italijana, poslednje vesti govore da će oni ipak dogodine nazad u Evrokup, što bi dodatno oslabilo Ligu Šampiona i možda dovelo do re-otvaranja privremeno zakopanih ratnih sekira. Ali, ovo je priča za neki drugi put.

@ScandoneBasket1948's fans 🇮🇹👏

A post shared by Basketball Champions League (@basketballcl) on

Glede regionalnih predstavnika, pozvano je bilo njih šest – Partizan, Mega Leks, Cibona, Helios, Mornar i Igokea, i preživeli su svi izuzev kluba iz Republike Srpske, koje je u kvalifikacijama izbacio baš Mornar. Barani su ujedno i najslabija ekipa od svih navedenih, i ostvarili su do sada samo tri pobede (među kojima i prilično šokantni trijumf u Avelinu u poslednjem kolu). Cibona, lani na korak od F4 u FIBA Kupu Evrope, je dobro gurala dok Ante Žižić nije zapucao put Stambola, i otada su generalno u padu. Slovenački Helios je sa dve ostvarene pobede jedan od tri najgora tima u celom takmičenju, ali imaju tu „sreću“ da je u njihovoj grupi i danski predstavnik Baken (skor 1-11), pa barem nisu poslednji.

Mega Leks je svoje debitantsko evropsko učešće zaslužila odličnim prošlosezonskim partijama u jadranskoj ligi i KLS, međutim ovaj sastav Mege je drastično različit od onog koji je u dve utakmice otresao podgoričku Budućnost i izborio finale ABA. Bez ključnih igrača Timija Luvavua, Nikole Jankovića i drugih, sav teret pao je – opet, reklo bi se – na talentovane ali i neiskusne „klince“ koje je pod jednim krovom okupio legendarni Miško Ražnatović. NBA prospekt Rade Zagorac jeste ostao, ali ne igra na nivou od prošle sezone, a glavna podrška su mu još jedan starosedelac Alfa Kaba (10.8 poena i 9.3 skoka), Ognjen Jaramaz (11.9 poena) te nekadašnji megatalenat Jovan Novak (11.4 poena) i nemački vunderkind Kostja Mušidi (10.1 poena), kome mnogi predviđaju lepu karijeru. Nabrojana petorica inače prosečno po meču uzmu čak 48 šuteva, a pogotovo prednjače Novak i Jaramaz koji uprkos niskim procentima nastavljaju da ispaljuju bez savesti – njih dvojica zajedno pokušaju više od deset trojki po meču, a pogode manje od tri.

Čini se da trener Dejan Milojević ove godine ne uspeva baš najbolje da iskontroliše svoje igrače (zaboga, Marko Tejić ima prosek od sedam šuteva po meču!), što se oslikava u očajnim procentima šuta – Mega je recimo poslednja u ligi u procentima za tri (28.5%), iako se na ovaj način poentiranja odvažuju u proseku čak 26 puta po meču, što je pak dobro za šesto mesto od četrdeset klubova.

Ko je ove sezone gledao Megu, mogao je da vidi i kako to izgleda u praksi – mahom se svi napadi svode na individualna „silovanja“ sa distance, ako Zagorac već ne uspe da iskreira nešto sa loptom u rukama. Ipak, da ne bude sve tako crno, Mega je prva u timskoj statistici po broju skokova, pa barem nešto rade kako treba…pred poslednja dva kola, tim iz Mitrovice ima skor 4-8 i samo ih čudo ubacuje u plej-of Lige Šampiona – nastavak evropske avanture kroz Kup Evrope doduše je vrlo moguć. Na ruku im ne ide raspored, jer sledeći meč gostuju u Ostendeu, a zatim za kraj dočekuju Tenerife. Biće teško, ne i neizvodljivo.

Partizan Aleksandra Džikića je već u mnogo boljoj situaciji. Nakon dobrog početka, pa zatim i pada, crno-beli su trenutno u seriji od pet uzastopnih pobeda i imaju skor od 8-4, što ih stavlja na deobu drugog mesta grupe E. I beogradski klub je, baš kao i italijanski timovi, izabrao FIBA-in put nakon pretećih poruka, ali se za sada ovo pokazao kao solidan izbor – takmičarski, ne govorim o mogućim reperkusijama od strane ULEB-a i Evrolige (za koje znamo da imaju pamćenje kao slonovi). Podsetimo, Partizan je već jednom birao FIBA ispred ULEB-a kada se lomilo…

Bavimo se mi ipak dešavanjima na terenu. Partizan je u prvom delu sezone kako u ABA, tako i u LŠ živeo od odličnih partija Vila Hečera, ali je ovaj u međuvremenu pao u formi i više ni izbliza nije onako dominantan. Protiv Šarlroe je doduše dao odlučujuće poene, međutim procenti su mu sve gori i gori – u poslednjih pet mečeva, Hečer je pogodio tek 20 šuteva iz 63 pokušaja, od čega samo osam trojki od trideset pokušanih. Nedostatak prave rezerve (Bane Ratkovica kuburi sa povredama, a Stefan Pot sa formom) dodatno su opteretile bivšeg organizatora igre solunskog PAOK-a i Le Avra, a ruku na srce, čovek ipak ima i trideset i dve godine.

Kada bi Hečer stao, teret su na smenu preuzimali vetera Novica Veličković (12 poena, 5.6 skokova), te srebrni Stefan Birčević (11.6 poena, 6.2 skoka) i u poslednje vreme sve bolji Adin Vrabac.

Bosanski internacionalac je pravo malo otkrovenje u dresu Partizana, prošle godine su ga navijači zapamtili kao igrača velike energije, nekog ko se zaista mnogo trudi ali i nema previše košarkaške veštine. Ove sezone, Vrabac je dosta napredovao u svim fundamentima, pa sada solidno pogađa i za dva (54.3) i za tri (42.9%, uz doduše samo 14 pokušaja), a njegov doprinos itekako je vidljiv i u skoku i odbrani. Najbolju partiju odigrao je na gostovanju Zjelonoj Gori, gde je njegovo polaganje prelomilo meč u korist Partizana, a istakao se i protiv Šarlroe.

⬛️⬜️ @PARTIZANBC Win in OT! Thank to Vrabac with 2-sec left on the ⏰ #BasketballCL

A post shared by Basketball Champions League (@basketballcl) on

Iako je evropski šampion iz 1992. imao mnogo, pa i previše problema sa povredama do sada – redom su odsustvovali Veličković, Robinson, Ratkovica i Majstorović, Džikićevi puleni su ipak očigledno sa dosta ambicija ušli u ovo takmičenje. I Partizan, kao i Tenerife, ima tu značajnu prednost u plej-of fazi, budući da ne vidim dosta timova kako ostvaruju povoljne rezultate u Pioniru. Primera radi, moćni Bešiktaš je u Istanbulu pobedio sa 15 razlike, ali u Beogradu izgubio sa isto toliko – u nekom potencijalnom plejof scenariju, Pionir bi gledao produžetke. Ovaj podatak sigurno uliva hrabrost domaćim igračima, koji dobro znaju da mogu sa svima koji im stanu na put. Partizan Aleksandra Džikića nije tim koji pleni lepotom, ali su kohezivni, čvrsti i itekako borbeni, i nateraće vas da prolijete litar znoja za svaku loptu. Nastave li tako, plasman na F4 uopšte ne treba isključiti. I još ako u poslednja dva kola zabeleže pobede kući protiv AEK-a i u gostima na Sardiniji, moguće i da će izbeći „vajldkard“ rundu – prvi rival Ludvigsburg putuje u Istanbul u poslednjem kolu.

This is what winning feels like! 😍 ⚫️ ⚪️ 🎉 #BasketballCL

A post shared by Basketball Champions League (@basketballcl) on

Plej-of, da naglasimo, počinje 7-8. februara (revanši za dve nedelje), tj. 28. februara i 1. marta za povlašćene (revanši za nedelju dana). F4 je na programu 28. aprila, uz finale u nedelju 30. aprila. Ne bi uopšte bilo loše da na ovu smotru u dogledno vreme ispratimo Partizan – evropsko finale je ipak evropsko finale, i svako takmičenje u koje ulazite treba maksimalno ispoštovati. A kad pogledamo o kakvoj se konkurenciji ovde radi, te uračunamo FIBA trofejni pedigre Aleksandra Džikića (osvojio Evročelendž sa Krkom)…zašto da ne?

*cover photo: FIBA Europe

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: