Da li imate preko 18 godina?

KOBI

Legende nikada ne umiru. One večito žive. Kobijevo ime će se pamtiti zauvek.

6
0

Prva reakcija kada čuješ tako tragičnu vest je da možda to ipak nije istina. Posle kada informacije počnu da dolaze sa svih strana, do konačne potvrde, zavlada šok i neverica. Kobi Brajant je poginuo u udesu helikoptera. Jedan od najboljih igrača u istoriji, legenda Los Anđeles Lejkersa, idol generacijama momaka, koji su još kao klinci gužvali papir i gađajući u kantu izgovarali to legendarno ime – Kobi, i sanjali da postanu isto što i on – besmrtan.

Nisam se ni rodio kada su Medžik i Bird svojim bravurama i rivalstvom podigli NBA ligu na jedan viši nivo. Bio sam klinac kada je Džordan sa svojim Bulsima dominirao 90-ih, ali sam stasao kada je Kobi zakoračio na NBA parkete i pokazao sav svoj talenat i umeće.

Nikada nisam preterano voleo Lejkerse. Navijao sam za Ajversona i Filadelfiju u velikom finalu, ali Kobi i Šek su bili neprelazna prepreka. Kao i velika većina navijača u našoj zemlji, nadao sam se da Sakramento može da osvoji titulu. Ali opet, Kobi i Šek i ti njihovi Lejkersi. Voleo ih nisam, ali sam igrača koji je tih godina nosio broj osam smatrao najboljim od najboljih. Kako je to rekao Rasel Vestbruk: „Kobi je naš Majkl Džordan.“

Na individualnom treningu za Lejkerse, koji je imao sa svojih 17 godina, bilo je dovoljno samo deset minta da Džeri Vest kaže: „Dovoljno sam video, već sada je bolji od bekova koje imamo u svom timu.“ I tako je mogla da počne jedna blistava karijera koja je trajala punih 20 sezona, gde je za to vreme uspeo da osvoji i pet šampionskih prstenova.

Neću ovaj tekst pretvarati u klasične priče o odrastanju, napornom radu, statističkim brojkama, jer za to nema potrebe. O Kobiju se sve zna. Vanserijski individalac, i igrač večito gladan uspeha. Radne navike, sa kojim malo ko može da se podiči, a pri tom mislim da je samo Kevin Garnet radio toliko naprono tokom leta kao i Brajant. Treninzi koji bi počinjali u tri ili četiri sata ujutru, pa šutiranje, pa teretana, i tako sve u krug.

Na novinarsko pitanje, zašto tako rano počinje sa svojim treninzima dao je jednostavan odgovor: „Ja sam onda već nekoliko sati u prednosti u odnosu na sve one momke koji bi došli na svoj trening, npr. u devet sati. Saberite sve te sate, svaki, tokom jedne godine. Nikada vas ne mogu stići, ako počinjete pre drugih.“ Recept za uspeh, koji se može primeniti na sve oblasti života, a ne samo na košarku. Na kraju krajeva, kada je ispromašivao sve one šuteve protiv Jute, kao 18-godišnjak, analizirao je svoju igru, i došao do zaključka u čemu je bio problem.

Moje noge nisu bile dovoljno jake da izvučem takve utakmice. Pre toga nikada nisam imao priliku da igram toliki broj mečeva u sezoni, i sada znam na čemu treba da radim.“ I radio je. I da li ste nekada videli da je ponovio nešto slično?

Slabosti pretvoriti u vrline. Mamba mentality. Biti bolji svakog dana. Zbog toga je Kobijeva igra bila savršena.

Sa Šekom u ekipi je delovalo da će osvojiti i više od tri prstena, ali desio se razlaz, jer jedan od njih je morao da bude i prva violina ekipe. Malo je falilo i da Brajant završi u Čikagu, ali epilog je bio da je Šek prešao u Majami.

Pričalo se da bez njega neće osvojiti titulu, a i sam priznaje koliko ga je to i nerviralo i motivisalo. A kada na taj način motivišete čoveka, kojem to pitanje motivacije nikada nije bio problem, onda svi drugi imaju problem. Sa Gasolom na centarskoj poziciji uspeo je da dođe do još dve šampionske titule.

Malo je ljudi koji su na taj način ostavili trag i imali uticaj na svet. Legende nikada ne umiru. One večito žive. Kobijevo ime će se pamtiti zauvek. I samo to, kratko i jednostavno – Kobi.

Na svojoj poslednjoj utakmici u karijeri, protiv te iste Jute, dao je 60 poena i na taj način zaokružio karijeru za nezaborav. Već tada su svi bili složni da košarka i NBA neće više biti isti bez njega. Kako će tek biti posle ove tragedije?

Idol generacijama klinaca, koji su sada i sami NBA zvezde. Na kraju krajeva, i svi smo mi hteli da budemo Kobi. Kada igraš basket, na lokalnom terenu, kada si sam, odbrojavaš u sebi…3..2..1 i izgovoriš to čuveno – Kobi.

I ja sam danas, kao nekada kada sam bio klinac, zgužvao taj papir…Vreme ističe, koš za titulu… Kobi.

Počivaj u miru veliki majstore.

Mamba out.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: