Da li imate preko 18 godina?

Kuda ide srpska reprezentativna košarka?

Sve košarkaške selekcije su ovoga leta doživele neuspehe na evropskim ili svetskim prvenstvima. Situacija nije alarmantna, ali ukazuje na brigu.

7
0

Superkupom ABA lige započela je i zvanično klupska sezona za naše timove, ali neuspesi mlađih reprezentativnih timova tokom leta daju razloga za briga. Situacija daleko da je od dramatične, ali činjenica da nijedna naša selekcija nije prošla dalje od 1/4 finala, može da dovede do pitanja: „Da li se, i koliko kvalitetno, radi sa našim mladim talentima?“

Košarkaški savez Srbije se godinama ponosi odličnim sistemskim radom sa mlađim selekcijama, koji je kao krajnji rezultat imao i tri srebrne medalje „A“ tima. Međutim, da li se uspesima našeg seniorskog tima samo prikrivaju problemi koji se pojavljuju u mlađim kategorijama i radu sa mladim igračima? Pri tome, ne mislim samo na rezultate reprezentativnih selekcija, nego na šansu koju ti mladi momci dobijaju, ili je u nekim slučajevima ne dobijaju uopšte u svojim klubovima. Vremena su se promenila, i rezultat se traži sada i odmah, pa se može postaviti još jedno pitanje, a to je i koliko se ima strpljenja za nekog mladog igrača u našim najvećim timovima, i koliko mu se može tolerisati dok preleži „dečije bolesti?“

Reprezentacija Srbije uzrasta do 16 godina je na Evropskom prvenstvu zauzela 7. mesto. Momci koji su dve godine stariji su posle poraza od Litvanije u 1/4 finala bili deseti. Na Svetskom prvenstvu za igrače do 19 godina ponovo su od nas, u istoj fazi takmičenja bili bolji Litvanci, a totalni debakl doživela je selekcija na EP za momke do 20 godina, kada smo posle poraza od Velike Britanije na kraju ispali i u B diviziju.

Takmičenje mlađih generacija i služi da bi se pripremila baza za seniorski tim i da se kroz te selekcije dobiju momci koji će biti nosioci naše reprezentacije u godinama koje slede. To naravno i ne mora uvek da bude slučaj, pa smo svedoci i da neki igrači „zaobilaznim“ putem dođu do seniorskog dresa.

Situacija nije alarmantna, ali ukazuje na brigu. Marko Pecarski, koji je dominirao juniorskom košarkom nije dobio pravu šansu u Partizanu i ovog leta je prešao FMP. Koji su konkretni razlozi za takav potez pravo je pitanje za trenera Andreu Trinkijerija, ali će samo vreme pokazati da li je bila ispravna odluka pustiti talentovano krilo u Železnik. Uroš Trifunović je poslat na pozajmicu u Megu, klub koji poput FMP-a ima ideju rada sa mladim igračima i kontinuitet sa trenerom na klupi, ali sa različitim koncepcijama. Mega pored domaćih igrača je imala u svom sastavu i talente iz drugih zemalja, kao što su Francuska i Gruzija,  pripremajući ih za odlazak dalje u Evropu ili NBA, dok se iz FMP-a prelazi u Zvezdu a posle toga se traži angažman i u nekim evropskim klubovima.

U Crvenoj zvezdi je Boriša Simanić, nekadašnji MVP juniorskog turnira Evrolige, ali videćemo koliko će dobijati šansu u ovom timu crveno-belih, gde stranci vode glavnu reč na terenu. Aleksa Radanov „šeta“ između Zvezde i FMP-a, a takođe se radi o jednom velikom talentu.

Da li se plaća ceh gomilanju stranaca u našim najjačim klubovima? Na SP u Kini, među 12 igrača nije bilo nijednog iz redova naša dva najveća kluba, izuzev Stefana Birčevića koji je ovog leta potpisao za Partizan.

Istini za volju Andrea Trinkijeri je ovog leta govorio o tome da je imao viziju povratka srpskih košarkaša u crno -beli tabor. Slično je pokušala i Crvena zvezda, ali bez većeg uspeha. Da li su samo finansije u pitanju, ili je i sam imidž lige, o kojem se dosta govori poslednjih dana, razlog tih nedolazaka ostaje samo da se nagađa.

Pravilo koje je uveo Košarkaški savez Srbije, da u mlađim selekcijama naši timovi mogu da imaju četiri stranca, koji će imati pravo nastupa u jedinstvenoj kadetskoj i juniorskoj ligi izazvalo je dosta polemike među košarkaškim stručnjacima. Zvanično obrazloženje je da je taj potez napravljen kako bi se olakašalo momcima iz zemalja regiona da dobiju srpski pasoš i zaigraju za naše seniorske klubove u predstojećim godinama.

Argumenti postoje i za i protiv. Dok jedni objašnjavaju da će ovo pravilo donešeno od strane KSS-a dovesti do veće konkurencije među igračima, ima i onih koji smatraju da se mora dati prostora našoj deci.

Da li vi mislite da će takvi, kvalitetni igrači, ako ih ima boljih od nas, izabrati pre Srbiju nego Španiju ili neku drugu bogatiju zemlju?“, bio je odogovor Dejana Tomaševića na pitanje novinara, šta će biti ako se neki klub odluči da dovede igrače iz neke druge evropske zemlje, a ne samo iz regiona.

Posebnu temu predstavlja domaća KLS liga. Takmičenje koje je izgubilo svaki takmičarski značaj, biva obesmišljeno brojnim pravilima, koji samo potrkepljuju tvrdnju da ljudi koji stoje na čelu te lige nisu stručni da taj posao i obavljaju. Od samog kalendara, i činjenice da se poslednje kolo završava u martu mesecu, sjedinjavanju najboljih osam timova te lige sa naša četiri predstavnika iz ABA lige, pa potom da se ta liga deli u dve grupe. Pravilo da prednost domaćeg terena u finalu plej-ofa ima tim koji je imao bolji skor u regularnom delu ABA lige, pri tome potpuno zanemarujući učinak u prethodno odigranim utakmicama domaćeg šampionata, presedan je sam po sebi.

Biti šampion Srbije u košarci je postalo stvar prestiža, a suludo kažnjavanje za skidanje sakoa, i sve druge „sitnije“ stavke ne bih preterano komentarisao.

Utopija je pričati da naša budućnost treba da bude nacionalno takmičenje i da bi trebalo istupiti iz ABA lige. Kako je rekao trener Mege Dejan Milojević, finansije diktiraju sve, a realnost je da u našoj zemlji nema dovoljno para. Lično smatram da kada bi državala bila zainteresovana, bila bi i veća ulaganja i u druge gradove, ali realnost je da se novci najviše upumpavaju u Partizan i Crvenu zvezdu.

Situacija je takva i da je prelaskom Mege u Beograd, od ove sezone, sprska košarka se svela samo na svoju prestonicu. Hemofarma odavno nema, kao ni Radničkog iz Kragujevca. Metalac iz Valjeva je nekada bio zanimljiv projekat. Sve pohvale za ljude iz Čačka i momke koji igraju za taj klub, ali to nije dovoljno da se igra protiv najjačih.

U seniorskoj reprezentaciji na Svetskom prvenstu u Kini najmlađi igrači su bili Gudurić i Jokić koji su rođeni ’95. godine. Nesumnjivo je da će oni u budućnosti biti i nosioci nacionalne selekcije. Milutinov je godinu dana stariji, kao i Vasa Micić. U Partizanu su Zagorac i Jaramaz, u Zvezdi Dobrić i Davidovac, kao i pomenuti Boriša Simanić.

U Megi je prošle sezone odlične role pružao Nikola Mišković momak rođen 1999 godine. A kao što sam i napisao tu je sada i Uroš Trifunović kao i Aleksandar Langović. U FMP-u će svoje minute dobiti Marko Pecarski i nadamo se iskoristiti ih na najbolji mogući način. Aleksa Uskoković je još jedan u nizu talenata ekipe iz Železnika. Filip Petrušev je u SAD na Gonzagi, Aleksej Pokuševksi u Olimpijakosu, dok je Alen Smailagić, u domaćim medijima ocenjen kao najmisterioznija figura ovogodišnjeg NBA drafta, završio u Golden Stejt Voriorsima. Vreme će pokazati i da li će Mario Nakić zaigrati za reprezentaciju Srbije.

Talenata ima. Srbija je oduvek bila mesto u kojoj su stasavali velikani evropske košarke. Potreban je rad i sistem i rezultat neće izostati. Na basketaškim terenima širom naše zemlje stasavaju novi Đorđević, Bodiroga, Stojaković, Bogdanović, Teodosić. Mora im se pružiti prilika. Ti klinci su naša budućnost.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: