Da li imate preko 18 godina?

Kako osvojiti Svetsko prvenstvo, kockati se i zavoditi žene bez jedne ruke

Priča o Ektoru Kastru, fudbaleru čiji stil mnogi opisuju kao pomalo prljav i beskompromisan. Čoveku koji je bio poznat kao veliki pušač, kockar i zavodnik!

0
0

Šta je zajedničko Dijegu Maradoni i junaku ove priče, Ektoru Kastru? Karijere obojice je obeležila ruka – Maradoninu ona koja je postigla pogodak Englezima, a Kastrovu ona koju nije imao. I jedan i drugi su postali prvaci sveta.

Životna priča Ektora Kastra, reprezentativca Urugvaja koji je svojim pogotkom u finalu potvrdio trijumf svoje zemlje na prvom Mundijalu 1930. godine, ostala je pomalo nezapažena ili barem nedovoljno ispraćena. Apsolutno nepravedno.

Rođen 29. novembra 1904. godine u Montevideu u siromašnoj radničkoj porodici, Ektor je još od malena usadio radnu etiku jer je bilo potrebno da se zaradi još koji dinar kako bi se preživela ta teška vremena. Radio je u svom detinjstvu svakakve poslove, ali jedan mu je preseo za ceo život. U želji da poseče drvo motornom testerom, 13-godišnjaku se ona otela kontroli i isekla desnu podlakticu. Mnogi bi svoje aspiracije prema fudbalu ostavili sa strane jer tada je bilo teško i preživeti sa takvim hendikepom, a kamoli igrati fudbal na nekom višem nivou. Ipak, temperamentni Kastro nije želeo da se pomiri sa tim i to mu se vratilo kada je zaradio prvi ugovor sa Atletikom Litom sa jedva 17 godina. Bilo je potrebno samo dve da njegove neverovatne golgeterske sposobnosti uoči Nasional, uz Penjarol jedan od dva najveća tima u Urugvaju. Tako je on iste godine debitovao za Nasional, a nekoliko meseci kasnije i za urugvajsku reprezentaciju.

Kastrov stil igre mnogi opisuju kao pomalo prljav i beskompromisan. Ako ste pročitali „Luis Suarez“, niste daleko od istine. Umeo je „Il Manko Divino“ (Jednoruki bog) da udari tom istom podlakticom, da je iskoristi kako bi se naslonio na čuvara u vazdušnom duelu i služio se još kojekakvim prljavim trikovima. Nije bio naročito tehnički obdaren, ali je bio izuzetno snažan i brz sa savršenim osećajem za gol. I pored vidljivog hendikepa nije tražio nikakvo sažaljenje, naprotiv, protivnički navijači su ga toliko mrzeli da su mu zviždali čak i kada je igrao reprezentativne mečeve. Mrzeli su ga i zbog još jedne stvari – na 231 utakmici za Nasional postigao je 149 pogodaka! Bio je to podatak za divljenje čak i u to vreme kada se fudbal igrao otvorenije i sa više golova.

Kako mu je Jugoslavija otvorila put ka slavi

Postao je standardni član „Selestea“ vrlo brzo, a sve je začinio na prvom svetskom prvenstvu 1930. godine u svojoj zemlji iako nije bio prvi izbor selektora Alberta Supićija (hrvatskog porekla). Ipak, Kastro je odigrao samo dva meča na tom turniru: prvi protiv Perua kada je postigao pogodak za minimalnu pobedu i poslednji, finalni protiv arhineprijatelja Argentine na kojem je overio pobedu od 4:2. Do prilike da zaigra u finalu, Kastro je došao nakon povrede Pelegrina Anselma protiv Jugoslavije u polufinalu. A koliko je bilo pritiska pred samu finalnu utakmicu govori i to da je fudbaler Nasionala dobijao telefonske pozive u kojima mu je nuđeno 50 hiljada pezeta da „proda“ utakmicu, a kada je on to kategorički odbio, poručeno mu je da „neće videti naredni izlazak sunca“. Sve je to istrpeo Kastro i uspeo da zapečati sudbinu svojih suseda u finalu Mundijala. Na Olimpijskim igrama 1928, koje je važilo za nezvanično svetsko prvenstvo, osvojio je zlatnu medalju, a dva puta je bio i prvak Južne Amerike sa Urugvajem – 1926. i 1935. godine.

300 minuta bez golova, a onda…

Navijači Penjarola su ga posebno zapamtili zbog dešavanja u prvenstvu Urugvaja 1933. godine, najkontroverznije u istoriji te zemlje. U plejofu za prvaka države, Nasional je igrao protiv Penjarola i na prvoj utakmici je izbio haos. Čak tri igrača Nasionala su zaradila isključenje zbog nasrtaja na sudiju koji je morao biti hospitalizovan. Istina, malo ko bi ostao priseban kada bi primio gol kojem je prethodio očigledan aut pošto se lopta odbila od medicinskog osoblja koje je bilo duboko van terena (!?). Meč je prekinut u 70. minutu, a nakon dugog većanja, savez je odlučio da se utakmica nastavi od tog minuta sa rezultatom 0:0, ali da se Nasionalu vrati jedan igrač. Tako je nastala čuvena utakmica „9 contra 11“, kako je i danas nazivaju navijači Nasionala. Kako ni u nastavku nije bilo golova (iako su odigrali produžetke, čak dva puta po 30 minuta), posle dva meseca pristupilo se odigravanju druge utakmice. Pogađate, ni tamo se mreža nije zatresla sa prave strane svih 150 minuta, pošto se i u drugoj igralo po dva produžetka. Nakon čitavih 300 minuta bez gola, u trećem meču koji je odigran šest meseci posle prvog, Nasional je uspeo da trijumfuje sa 3:2 i to nakon što su dva puta jurili prednost Penjarola. Strelac sva tri gola bio je, ko drugi do, Ektor Kastro.

Tokom celog svog života bio je poznat kao veliki pušač, kockar i zavodnik, iako je njegov hendikep bio očigledan. Osvojio je sve što je jedan fudbaler u tom trenutku mogao: zemlju, kontinent i svet.

Na 25 utakmica za Uruse postigao je 20 golova, od kojih je većina bila sa najvažnijih svetskih i kontinentalnih takmičenja. Po završetku igračke karijere 1936. godine, pokazao se i kao sjajan trener. Kao asistent škotskom treneru Vilijamu Risajdu u Nasionalu osvojio je prvenstvo Urugvaja 1939. godine, dok je sa istim timom kao prvi trener osvajao titule četiri puta zaredom (1940-1943) i 1952. godine. To su bile jedine godine u kojima je bio trener, ne računajući kratkotrajni angažman u reprezentaciji Urugvaja 1959. godine koji je morao da napusti zbog narušenog zdravlja. Preminuo je 15. septembra 1960. od posledica srčanog udara.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: