Lenhart Tapes za Before After

Reputaciju je izgradio živim nastupima na kojima su mu glavni alati audio kasete i vokmeni. Muzička osnova je izbor kaseta nađenih na pijacama na kojima su mahom opskurariteti iz domena domaće i internacionalne narodne muzike, a rezultat je apstraktna kombinacija žanrova negde između tehna, jazza, noise-a i industriala. Kako to sa alhemijom uglavnom biva, teško je prepričati, pa tako i Lenhart Tapes treba doživeti. Vladimir nam je ukratko objasnio svoj muzički univerzum i miks sastavljen ekskluzivno za Before After.

Kako bi predstavio sebe i svoju muziku nekome ko o tome ništa ne zna?

Kolekcionar audio kaseta i muzičar. Nisam standardni muzičar, ali ipak ne doživljavam sebe kao DJ-a. Sa druge strane, ne smeta mi kada me neko ko sluša moju muziku tako posmatra. Imam sasvim drugačiju muzičku pozadinu i generalno sam slabo pratio DJ scenu i klabing kulturu. Zanima me elektronska eksperimentalna muzika i semplovanje generalno a ljubitelj sam audio kaseta od detinjstva jer sam uglavnom na njima slušao muziku. Ranije sam svirao i bas gitaru koju sam prodao da bih platio kiriju, a na vokmenima sam počeo da semplujem jer nisam imao para za sempler.

Na bini koristiš samo vokmene ili imas još neki hardver?

Osim vokmena ponekad upotrebljavam korgov Mini kaoss pad i gitarske „pedale“ koje koristim kao efekte ili kao kill switch prekidače. Razmišljam da preko semplova i loop-ova počnem uživo da sviram prim-tamburu koju sam nedavno nabavio.

U momentu kada se ceo svet digitalizovao, muzički ljubitelji fetišizuju vinile, ti si se odlučio za kasetu kao format. Buntovnički poriv ili veza sa kasetama ima drugačiju ličnu istoriju?

Kasete i ploče su prisutne u mom životu otkako znam za sebe. CD-ove nikad nisam toliko zavoleo, a ploča nije pružala mogućnost da se na nju snima. Na kasetama sam voleo da pravim sopstvene mixtapes i po svojoj volji da napunim kasetu od 60 ili 90 minuta, često u raznim kolažnim varijantama. Poslednjih desetak godina sam počeo ponovo da ih skupljam kada sam se začudio kakve muzičke i ne-muzičke kasete je moguće naći po pijacama i buvljacima za 20-30 dinara. Stvari na koje nasumično naletiš ti teško padnu na pamet da potražiš da skineš preko Soulseek-a. Ne čini mi se da osećam neki naglašen buntovnički poriv, već više znatiželju.

Muzika koju praviš i koristiš u svojim nastupima, kao uostalom i miks koji si nam snimio je izuzetno eklektična u svakom smislu, žanrovskom, geografskom, istorijskom… Da li postoji jedna nit koja sve te muzike povezuje da ih prihvatiš kao svoje?

To je posledica različitih muzičkih žanrova koje volim da slušam. U svakom od tih žanrova svakako pravim subjektivne estetske razlike i to je verovatno ta nit koju pominješ. Mislim da sam na ovu temu detaljnije razgovarao sa novinarem vašeg sajta.

Kada smo dogovarali ovaj miks rekao si da „imaš ideju“, šta je bila ta ideja?

Pošto si rekla da nisam ograničen ni u kakvom žanrovskom smislu, hteo sam da napravim miks jugoslovenskih heavy metal bendova iz prošlog veka (Tarantula, Griva, Dr. Steel…) – to je bila ideja, jer mi bilo super da to slušam na skorašnjih 40+ stepeni. Međutim, umesto toga sam se ipak odlučio za afirmaciju nekolicine mojih omiljenih muzičkih autora koji mi se u glavi sasvim logično uklapaju. Tu je moje najnovije otkriće sa soundcloud-a – rumunska etiketa Future Nuggets, turska diva Selda koja je na lokalnoj sceni prisutna više od 30 godina, sirijski muzički svadbarski trend dabke, meksička elektro-pop atrakcija Silverio, besmrtni etiopljanski jazz… Od domaćih autora sam izdvojio Prženo (na struju) iz Zaječara i mangulicaFM koji često sempluju narodnjake.

Da li bi pre rekao da je ovo što ti radiš nova definicija jazz-a ili novi osvrt na narodnu muziku?

Zvuči neverovatno, ali svirao sam na jednom jazz festivalu, tačnije Nishville-u pre dve godine, gde su verovatno moj pristup protumačili kao neku novu definiciju jazz-a. S druge strane, narodna muzika danas dobija sve više novih „čitanja“ i dekonstrukcija od strane raznih autora, pa stoga i ne čudi kombinovanje žanrova kao što su jazz i folk ili pop i noise i slično.

Tvoji live-ovi se uglavnom dešavaju pred jasno definisanom publikom, može se reći da je to intelektualna i muzička elita, a ono što im ti daješ je sve čega se takva publika najčešće gnuša… Da li u spremanju nastupa ikada razmišljaš o reakcijama publike?

Uglavnom radim ono što me zabavlja i ne posvećujem se preterano tome kako će koja publika da reguje. Boyd Rice je svojevremeno na živim nastupima želeo sebi da dokaže da je bio u pravu u razmišljanju kako će publika da reaguje na njegovu glasnu isporuku zvuka među ljude. Uglavnom je bio u pravu u svojim prognozama. Ja ipak volim momente iznenađenja.

Kada je tvoj sledeći nastup i gde?

Najverovatnije u Novom Sadu 15. novembra u kafe-galeriji Izba na otvaranju sopstvene izložbe. Naime, moj projekat je jedan od tri predloga za izložbu koji je prošao na njihovom konkursu za „Produkciju savremene umetnosti – Izba 2015“. Izlagaću omote starih audio kaseta kao i same kasete u kolažnom obliku, tj. napraviću šest tematskih panoa sa skeniranim kasetama iz sopstvene kolekcije. Tom prilikom ću održati i koncert. Dođite, biće nekog besplatnog pića ako se dogovorim sa gazdom.