Scream&Dive – Weekend Affairs

Razgovarali smo sa Mihajlom Radovićem koji producira muziku pod alijasom Committee, a koji je za nas snimio miks sa svojim bendom Scream&Dive, sa kojima smo pričali pre nekoliko godina. Na koji način se sve Mihajlo bavi muzikom, pročitajte u intervjuu ispod.

Koliko dugo se baviš muzikom i na koje sve načine?

Ako govorimo o tome kada sam prvi put upalio softver za obradu zvuka i snimio nešto iole smisleno to je onda bilo pre oko 18 godina, dakle 2003. godine. Sećam se da je to bilo na nekom PC-u, Reason sam koristio za komponovanje, a u softveru Acid Pro 3 sam posle aranžirao i snimao.

Vremenom sam istraživao, učio od drugara koji su imali muzičko obrazovanje, slušao sve što bi mi neko preporučio, svirao u pank bendu, pravio bitove, pa sam valjda tu negde i shvatio da bih time želeo da se bavim nadalje.

Iako se profesionalno ne bavim muzikom već dizajnom zvuka, muzika je svakako zaslužna za to što sam otkrio tu srodnu branšu i zavoleo je isto toliko.

Stoga mogu reći da sam se muzikom oduvek bavio rekreativno i srećan sam što je tako. Imam utisak da tako mnogo lakše kontrolišem kuda će ići ono što pravim sa bendom ili solo.

Zašto čitalac ovog intervju treba da posluša set koji ste bend i ti pripremili za nas?

Zato što je super saundtrek za obavljanje stvari poput trčanja, šetanja, čišćenja, učenja, programiranja, vožnje bajsa, vožnje kabrioleta, sviranja, ležanja, razmišljanja, gledanja u grad, gledanja u more…

Opiši nam prostor oko sebe gde pravite muziku. Kako izgleda studio gde najčešće džemujete kao bend, a gde je tvoj kutak kada radiš sound engineering za film ili jednostavno praviš muziku za sebe?

Kao što već svi znaju, nedavno su iselili sve umetnike iz Bigza, a tamo je bio i naš prostor u kom smo svirali. Moram reći da nam je ta zgrada mnogo značila. Zajedno sa svim ljudima koji su činili tu jednistvenu atmosferu predstavljala je dom alternativne umetničke scene. U toku je traženje objekta koji će moći da ispuni bar deo uslova koje smo imali u Bigzu, pa da se ponovo spojimo svi u nekakvu celinu odakle će se nastaviti priča ili započeti nova.

Trenutno smo na jednoj lokaciji u centru grada koja je privremeno rešenje, ali koju smo vrlo brzo pretvorili u studio i trenutno se tamo odvijaju probe i sve moguće stvari vezane za muziku i bend. Taj prostor, baš kao i onaj u Bigzu, izgleda kao dnevna soba koja je pretrpana nekom opremom, polovnim nameštajem, i u koju može svratiti svako ko želi da se druži, sluša muziku i svira.

Što se tiče dizajna zvuka, većinu poslova obavljam od kuće. Vremenom sam napravio tehničku postavku koja mi je optimalna za rad i koja se dopunjuje po potrebi. Postoje etape u mom poslu koje ipak zahtevaju studijske uslove pa sam nekad primoran da projekte završavam u studiju.

Šta ti je omiljena strana rada u inžinjeringu muzike i zvukova, a šta najviše mrziš?

Definitvno je najuzbudljivi deo stalno traženje motivacije i inspiracije za rad. Način na koji nastaje neka fraza ili pesma, a ti umeš da je definišeš i shvatiš zašto je izletela baš u tom obliku, to je verovatno najbolja stvar. Ne bih rekao da je to skroz definisan osećaj, ali svakako smatram da je biološki logično da smo negde pokupili neka iskustva koja kasnije želimo da reprodukujemo kroz zvuk i muziku.
Bavljenje ovim poslom iziskuje konstantno donošenje kreativnih odluka i zbog toga je neophodno da dopustimo da nam se dešavaju neke stvari da bismo preko tih iskustava razvili ideje i veštine. Prostije rečeno, trudimo se da nove izazove doživimo što zabavnije.

Najuzbudljivija stvar u ovom poslu je ujedno i najteža, pa mogu slobodno reći da je sve gorenavedeno i predmet najveće borbe tokom rada. Kako sve definisati i odrediti prioritete u donošenju odluka predstavlja nešto što ne mogu reći da mrzim, ali mi oduzima najviše energije.

Uz bend Scream&Dive, imaš i side-projekat Committee kao producent, reci nam nešto više o ideji iza toga.

Committee sam napravio da bih pravio muziku koja mi se pravila u tom trenutku. Želeo sam da imam prostor za eksperimentisanje koje nije žanrovski definisano i koje je imalo za cilj saradnju sa izvođačima različitih muzičkih shvatanja. Trenutno mi je fokus na bendu i sve te zamisli usmeravam na bend pa šta se primi. Iako na hiatusu Committee svakako ostaje folder na računaru u koji se s vremena na vreme ubaci nešto.

Koliko rad kao sound engineer može da utiče (poboljša ili osakati) na tvoju produkciju ili rad sa bendom?

Postoje neke stvari vezane za zvuk kojih sam ja svakako svesniji od ostatka benda i to pomaže u radu, ali nije presudno. Svaki član benda je vrlo svestan zvuka koji tražimo dok sviramo i tu smo svi apsolutno na istoj poziciji. Iako smo svi uglavnom samouki muzičari ipak smo vremenom usvojili zajedničke prinicipe rada koji nam kvalitativno određuju kriterijume i nivo inventivnosti u svemu tome.

Da kao bend možete da birate, za koji lejbl biste izdali svoju ploču?

Ta priča se tek nedavno ozbiljnije pokrenula kod nas jer smo do sad kačili muziku kao samoizdanje ili su nas nalazili synthwave izdavači koju su nam radili online izdanja, uglavnom na kompilacijama. Trenutno pripremamo nešto što bi moglo da dobije oblik albuma od 10 pesama. Nešto smo snimili, nešto nismo, nešto smo smiksali, nešto snimo, ali radimo na tome. Što se tiče konkretnog izdavača ne mogu da kažem u ovom trenutku, ali mogu da pomenem da bismo bili zadovoljni kada bismo ostvarili saradnju sa YT kanalom Terminal Passage. Svakom bih preporučio da malo pretraži taj deo Youtube-a.

Koji je poslednji DJ nastup (ili koncert benda) koji si posetio i kada?

Poslednji DJ nastup (ujedno i poslednji put kad sam bio u klubu) bio je prošlog marta (2020. godine), drugari iz kolektiva Vatra pravili su 10. rođendan.

Poslednja svirka – početak prošle godine čini mi se, Gazorpazorp i Sv. Pseta

Omiljene pesme u u poslednjih par dana?

John Delias – Intangible Reality

Arp – Nzuku 

Jun Fukamachi – Breathing New Life

Jun Fukamachi – Urban Square

Mechatok – Presence Hotel 

Tom Misch & Yussef Dayes – Tidal Wave 

Alexisonfire – House of Strombo live 

The Data Waves – Revolution 

Jedna omiljena pesma svih vremena za naše čitaoce?

Ovo je najteže pitanje ikad :)

Nek bude Peter Gabriel – Red Rain

Šta misliš o lokalnoj muzičkoj sceni i u čemu se ogleda njen progres?

Smatram da mi imamo pregršt dobrih bendova koji nažalost ne uspevaju da dopru do nekog većeg broja slušalaca. Po hodnicima Bigza sam se naslušao raznih zanimljivih sastava i izvođača, a van te zgrade sam samo ponegde čuo za njih, a verovatno bih i otišao na njihovu svirku da se negde održava. Nekoliko puta su i kod nas u studio banjavali super muzičari da sviraju, druže se, razmenjuju ideje, pa smo i na taj način upoznali neke ljude koji su zaista bili osveženje u tom trenutku. Naravno postoji ova jedna mlađa struja bendova koja se ustalila i koja zaista deluje koherentno, a to je dobro, oni trenutno drže scenu na okupu. Stoga mislim da se progres ogleda u zajedništvu.
Sada svi govore kako je ovo najgori trenutak za bavljenje muzikom jer nema svirki, a muzičari su stigmatizovani jer simbolišu masovna okupljanja. Mislim da nikad nije postojao idealan trenutak za stvaranje muzike, ali u tome i jeste cela poenta. Svakako sam optimista i nadam se da se uskoro vidimo na nekoj svirci u gradu.