Blur Haze B/A Mix

Predstavljamo Ivanu koja pravi vina i pušta hibridnu klupsku muziku pod alijasom Blur Haze, a delila je stage sa imenima kao što su Hodge (Livity Sound), Nasty King Kurl (777), J Sliwa (thrdeyevsn), Lag (Mord)…

Foto: Uroš Radosavljević

Čime se baviš? Da li možeš da nam se predstaviš?

Ja sam Ivana, studirala sam književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Poslednje dve godine živim u Dubrovniku. Trenutno se bavim proizvodnjom vina. Moram da pomenem da sam pre nekoliko dana završila jedan genijalan projekat. Radi se o potapanju vina u more. Vino ostaje na dnu određeno vreme, nakon čega nastaje prelep proizvod. To je posao koji mi donosi novac, a još jedna moja velika ljubav je muzika.

Koliko dugo se baviš muzikom i na koji način?

Pre otprilike tri godine počela sam sa prvim DJ nastupima. Produkcija me definitivno najviše zanima. Nažalost, jos nemam veštine da napravim ono što sam zamislila,ali napredujem. Takođe, organizovala sam i nekoliko odličnih žurki u Beogradu i Novom Sadu.

Kako bi opisala stil muzike koju puštaš?

Muzika koju puštam je uglavnom luda i energična. Ukus mi se menjao vremenom, a moji setovi su uvek drugačiji. Volim da puštam svašta, dobar elektro, industrial, dubstep, jungle mi je zabavan, a hip-hop obožavam od kad znam za sebe.

Zašto čitalac ovog intervjua treba da posluša tvoj miks koji si snimila za nas?

Moj set treba da poslušate jer su trake paklene.

Reci nam nešto više o tome kako si započela organizovanje žurki u Novom Sadu?

Na taj korak sam se odlučila jer nisam imala priliku da slušam šta želim u gradu. O klabingu u Novom Sadu bih mogla pričati satima, al da skratim, vrlo statično, žanrovski ograničeno, to me je velikim delom i navelo da organizujem prvu žurku baš tamo i da moj gost bude Nasty King Kurl. Bilo je vrlo simpatično posmatrati i slušati reakcije Novosađana, na muziku momka iz Berlina, koji ne pušta klasičan berlinski tehno. To je za Novosađane neraskidiva veza, jos uvek. Reakcije su bile super, zadovoljna sam, ali sam i shvatila da je za takve promene potrebno dosta vremena i truda.

Uz organizovanje lokalnih eventova, baviš se i bukiranjem stranih izvođača. Kako ti ide sa tim delom posla?

Saradnja sa stranim izvođačima super napreduje, uspostavila sam mnoge kontakte za karatko vreme. Volim upoznavati artiste i slušati ih uživo, to su uvek posebni trenuci. Uglavnom razmenjujemo iskustva i mnogo saznam o njihovoj karijeri i radu. Vrlo mi je bitno da se pobrinem da izvođačima bude prijatno kod nas i da Srbiju dožive na najlepši način. U tome mi mnogo pomaže prijatelj i kolega, Mihailo Vasiljević. Želela bih da pomenem i ogroman napredak naših producenata, Beograd je živnuo, sve češće se mogu posetiti dobre žurke, izvođači su kreativniji, slobodniji, a sve to privlači veliki broj ljudi. Kad organizujem nešto rado pozovem i lokalne DJ-eve, smatram da ih ima mnogo kvalitetnih.

Koji je poslednji DJ nastup koji si posetila?

Poslednji DJ nastup koji sam posetila je Lagov nastup na 20/44. Odličan set, energičan.

Koja je budućnost klabinga u doba korone po tvom mišljenju?

Smatram da smo svi iz sveta klabinga, muzike generalo, veoma ugroženi i oštećeni celom tom situacijom., Nisu tu samo klubovi i umetnici, tu su i  radnici, organizatori festivala, rental agencije, ogroman broj ljudi je upitanju. Da su mere koje nam nameću razumne, sigurna sam da bi većina mogla ispoštovati iste. A ovako, da klubovi rade do 23:00h sa trideset ljudi je potpuno besmisleno i ne vidim svetlu budućnost, ukoliko se nešto ne promeni što pre. Ako nesmetani rad može da se omogući tržnim centrim, teretanama i drugim mestima koja okupljaju mnogo ljudi, zašto ne bi mogao klubovima!?

Omiljene pesme u poslednjih par dana?

Toya Delazy – Find Di Boy (Sinistarr Remix), luda sam za ovom trakom, pa može East Man – Jaws , Slikback – ROKU, Slikback – SOMA .

Jedna omiljena pesma svih vremena za naše čitaoce?

Hardo – Ghost of Trish ft. Deezlee, skoro sam prisetila ove.

Foto: Utoš Radosavljević

Šta misliš o lokalnoj klupskoj sceni?

Vrtoglavo napreduje, definitivno. Muzika i klubovi su kod nas uvek bili popularni, Beograd je poznat po tome. Međutim, poslednjih godina je scena dosta raznolika, sve više ljudi želi da čuje nešto drugačije. Nama koji puštamo muziku to mnogo znači, motiviše nas da svaki put iznenadimo, nalazimo što luđe trake. Dosta je zastupljeniji UK zvuk, koji obožavam, a kroz komunikaciju sa stranim izvođačima vidim da zaista žele da ih Beograd čuje i da mnogi prate razvoj scene.

U čemu se ogleda progres lokalne scene?

Progres je vidljiv svuda, posebno u produkciji. Sve češce u setovima stranih izvođača čujem trake naših producenata, relativno novih u svom poslu. To su odlične trake, vrlo smele. Žurke su, takođe, sve jače, organizatori dosta ulažu, uglavnom sastave brutalan line-up, nadam se da ova situacija sa virusom nece potrajati, kako bi nastavili nesmetano raditi.

Kako zamišljaš idealan line-up na kome i ti sviraš, i gde?

To bi bila privatna žurka, mesto je manje bitno, a line-up AM Hi, 7II, dovoljno (smeh).