kӣr B/A Mix

Šta znači kӣr?

Od laganog popodnevnog koktela, preko persijskih kraljeva, do srednjovekovnih prefiksa imena tadašnjih žitelja Balkana, ova tri slova mogu da znače baš nešto od toga, ili pak nešto sasvim neodredjeno, urezano u kolektivno (polu)arhaično sećanje. Sve interpretacije su dobrodošle.

Čime se sve baviš? Da li možeš da nam se predstaviš?

Moje ime je Branislav Jovančević i bavim se muzikom u različitim formama. Od 2013. sam programski urednik kluba Drugstore, a tu funkciju sam obavljao i pri rahmetli Resonate festivalu, kao i pri “plusplusplus” festivalu. Komponujem i produciram muziku za svoja izdanja pod pseudonimom kӣr, ponekad za pozoriste, performanse i film, dok se DJ-ingom neobavezno bavim otprilike od 2008. Takođe imam malu manufakturu delova za modularne sintisajzere.

Koliko dugo se baviš muzikom i na koji način?

Pokušaji infiltriranja u tokove klasične muzike su trajali od ranih pa sve do studentskih dana, preko raznih muzičkih škola i instrumenata, dok napokon nisam napustio taj formalni pristup i posvetio se svom ličnom razumevanju i proučavanju različitih izraza i pravaca, što je konačno i urodilo plodom. Oduvek sam bio oduševljen ranom muzikom, pa sam tako i poslednji pokušaj formalnog obrazovanja okončao na odseku za ranu muziku srednje škole Josip Slavenski, pa sam baroknu lautu zamenio analognim sintom.

Kako bi opisao stil muzike koju puštaš, a kako koju produciraš? Šta si sve izdao od numera u prethodnom period?

Kada puštam muziku, ono što mi najviše prija je mešavina organskih i elektronskih derivata tribalnih ritmova i žanrova, ukratko – od narikača sa Sardinije preko industrial techna. Kada produciram svoje stvari, volim da pustim mašti na volju i da nemam apsolutno nikakvih žanrovskih ograničenja. Tada kombinujem dosta različitih pristupa i formi, kako bi došao do onoga za šta mislim da je donekle moj izraz; ritmički raznovrsno, ali u okviru neke organske palete tonova, što onda dovodim u kontrpunkt sa drone i noise eksperimentima koje crpim iz nekolicine sintisajzera koje volim.

U prethodnoj godini sam izdao meni jako značajan EP “Balčak” na jednoj od omiljenih etiketa Disk iz Berlina. Na tom EP-u sam radio sa fantastičnim dizajnerom Igorom Milanovićem koji je uradio neverovatan omot za ploču (upravo sada lansiramo vrlo zanimljivu liniju merchandise-a gde takodje koristimo dizajn sa omota ploče).

U 2020. sam takođe priložio nekoliko traka na dve vrlo zanimljive kompilacije: Respect the unexpected -in the age of sci​-​fi (Kashual Plastik) i Tales from The Far East Vol.2 https://okvlt.bandcamp.com/album/tales-from-the-far-east-vol-2 (OKVLT). Jako bitna stvar koja mi se desila je da sam zajedno sa Svetlanom Maraš bio u izboru umetnika koji za tu godinu predstavlja Shape platform, što je inicijalno donelo dosta poziva za live nastupe na nekim od najuticajnijih i najzanimljivijih festivala, međutim zbog covid19 situacije većina tih nastupa je odložena. Pojedini festivali su ipak odlučili da na neki način budu aktivni, te sam imao tri poziva da komponujem muziku za projekte u režiiji festivala musikprotokoll iz Graca, Sonica iz Ljubljane i UH FEST iz Budimpešte. Za kompoziciju „Bescenje“ koju sam radio za Sonica festival sam snimio i neki vid 360* spota, koji je režirao Izvanredni Bob, a premijerno je prikazan preko renomiranog američkog časopisa XLR8R.

Tu je takođe bio i live nastup za Apgrade Festival.

Još jedna lepa vest je da sam od januara postao i rezident na LYL radiju, i moju emisiju „Stone Sleepers“ možete slušati svakog drugog meseca, sledeća epizoda je 3. marta.

Zašto čitalac ovog intervju treba da posluša tvoj miks i kako bi opisao tvoj proces stvaranja miksa?

Trudim se da svaki moj mix ima narativni tok, oslobođen od žanrovskih stega. Bitno mi je da napravim kolaž koji će rezonovati sa određenom emocijom i proizvesti taj narativ. Dosta se služim isečcima iz domaćih filmova, TV i radio drama i sličnih izvora. Volim da ostavljam te mrvice koje slušalac može da prati i naknadno otkriva. Ovaj miks je dosta ambijentalan i u njemu, na primer, možete naći eksperimentalni, ali i tradicionalni pristup sviranju hurdy-gurdy instrumenta, rusko tradicionalno pevanje i synth-pop, katoličku misu, pa i jednu moju traku na samom kraju miksa.

Objasni nam prostor oko sebe gde praviš muziku. Kako izgleda studio ili soba gde najčešće džemuješ?

To je moja soba u kojoj je radni sto adaptiran u mali muzički studio. Moram priznati da sam najzad uskladio sve elemente da mogu da radim bez bilo kakvih ograničenja. Iako sam horder po prirodi, posebno kada je muzička oprema u pitanju, konačno sam spokojan i srećan sa onim što imam na raspolaganju i jako uživam u svakom trenutku pravljenja muzike u tom prostoru. Tu su svi moji žičani instrumenti (razne gitare, buzuki, bendžo, lira), modularni i nekoliko digitalnih sintova, pored nekoliko MIDI kontrolera i različitih mikrofona. Tu je i gomila zvona različitih oblika i veličina, koje konstantno skupljam, jer svako ima drugi ton koji me iznova obraduje.

Uz produkciju muzike i DJingom baviš se i vođenjem Drugstor kluba. Opiši nam kako izgleda jedan radni dan u klubu (tj. kako je to izgledalo pre epidemije).

Imam sreće da radim sa zaista fantastičnom ekipom. Znamo se toliko godina i prošli smo kroz toliko toga da možemo da se usredsredimo na posao bez mnogo ego-šuma u procesu. Vrlo nam je jasno koji su nam pojedinačni kvaliteti i šta ko donosi na sto, tako da imamo dosta dobru radnu simbiozu. Srž tima je vlasničko-urednički duo Dragana&Nemanja, a onda smo tu na raznim pozicijama Stefan Unković (design), Edin Omanović (PR&copy), Izvanredni Bob & Aljoša Dakić (visuals), Saša Potežica i Mihail Antonijević (stage & night managers), i ja koji uređujem muzički program. Moram da pomenem i Filipa Xavia koji mi dosta pomaže oko techno bookinga. Radnim danima u ofisu bismo se nalazili Dragana, Nemanja, Edin i ja i šmirglali “goruće” stvari: osmišljavanje pojedinačnih večeri u klubu, programsko zaokruživanje dužih vremenskih ciklusa, avionske karte, marketing kampanje i sve što uz to ide. Vikendom je to druga priča: Dragana je pretežno fokusirana na naš drugi prostor “Dim”, dok smo mi ostali u Drugstoru i radimo sve (ne)moguće poslove da bi se veče desilo.

Dakle ti si glavni booking menadžer u klubu. Koji su sve parametri na osnovu kojih bookiraš inostrane aktove?

Iako su moji lični afiniteti daleko od komercijalnih voda, ono što klub održava u životu jesu neosporno žurke većeg formata, pa sa tim u vezi moramo da pratimo i neke trendove tog tipa i imamo dobar balans između kvaliteta, aktuelnosti, budžetskih limita i specifičnosti naše scene.

Jedinstvenost samog našeg prostora dovodi veliki broj promotera sa kojima imamo dugogodišnju saradnju, i onda se svi zajedno na nivou scene celog grada trudimo da uskladimo program koji se nadopunjuje i ne smeta jedan drugom, što je uvek lepo videti.

Ono gde smo se vrlo dobro profilisali je ta neka struja high-tire techno DJ-eva, koja je više fokusirana na eksperimentalniji i ne toliko komercijalan pristup žanru sa jedne strane (Rodhad, Function, DVS1, Dasha Rush, Antigone, Francois X…), a sa druge strane se zaista trudimo da dovedemo ljude koji su underground legende kao što su Traxx, Carlos Souffront, Helena Hauff, Andre Pahl i mnogi drugi. Treće segment je dovođenje live izvođača i bendova, i to je možda i najzahtevniji deo posla jer naša publika nije nužno profilisana kao koncertna i onda tu treba pogoditi previše parametara da bi sve uspelo.

Šta ti je omiljena strana rada u klubu a šta te najviše zamara?

Omiljena strana mi je prilika da se upozna toliko novih ljudi svake večeri, prilika da ostvariš i neke snove i dovedeš ljude za koje si samo mogao da maštaš da ih vidiš u svom omiljenom prostoru. Najviše zamara glasna muzika, na duge staze to može da stvori baš poseban oblik anksioznosti.

Uskoro startuješ i svoju etiketu. Ispričaj nam nešto više o konceptu iza izdavačke kuće, formatu izdanja itd.

Zapravo startujem dve etikete. Jedna će biti u okviru Drugstora, dok drugu pokrećem sa dugogodišnjim kolegom i prijateljem Lukom Papićem aka Mangulica FM. Drugstore label će se baviti eksperimentalnom elektronskom muzikom, koja na neki način ipak može da se čita i kao plesna, tj. bliža samoj estetici koju klub gaji. Prva dva izdanja su rezervisana za Svetlanu Maraš i Mangulicu FM (dakle i Luka i ja smo, svako na svoj način, vezivna tkiva obe etikete), i nadamo se da ćemo već na proleće imati objavljeno jedno izdanje na vinilu. Druga etiketa će nositi naziv “Runo” i biće prirodna ekstenzija istoimene večeri koje imam u Drugstoru i gde pokušavam da dovedem muzičare koji na neki autentičan način približavaju tradicionalnu muziku savremenim eksperimentalnim formama, čemu i sam najviše težim. Prvo izdanje je rezervisano za fantastičan duo Maginye iz Herceg Novog, format izdanja će biti kaseta + digital, a trenutno smo Luka i ja na slatkim mukama odabira materijala koji su nam momci poslali. Iskoristio bih ovu priliku da pozovem sve umetnike koji mogu da se prepoznaju u ovom konceptu da nam šalju svoje demo snimke.

Koji je poslednji DJ nastup koji si posetio (gostujući DJ)?

Uglavnom sam prisutan na skoro svim događajima koje organizujemo sa gostujućim DJ-evima u Drugstoru, pa ako bih morao da se opredelim za neki nastup u nekom drugom klubu to je definitivno Rabih Beaini na 20/44 sad već daleke 2019. Svaki njegov nastup je nezaboravan (pogotovo kada neko baci suzavac u klubu, kao na njegovom prvom nastupu u Drugstoru), ali ovaj je bio poslednji dobar nastup koji sam slušao u Beogradu, a da nije bio u Drugstoru.

Omiljene pesme u u poslednjih par dana?
Sabreen – Improvisation on Moondance 
Ô Paon – BOUE/FLEUVE ii
Saba Alizadeh – Would You Remember Me
Miladin Šobić – Ne pokušavaj
Mira Kubasińska – Wielki Ogień 

Jedna omiljena pesma svih vremena za naše čitaoce?

Anastasia – Pass over

Šta misliš o lokalnoj klupskoj sceni?

Iskrenog sam mišljenja da je naša scena jedna od boljih u Evropi, ali da je taj kvalitet apsolutno nesrazmeran uslovima u kojima radimo. Imajući imena kao što su 33.10.3402., Vladimir Ivković, Schwabe/Tapan, Tijana T, Stevie Whisper, Svetlana Maraš, Jan Nemeček, Feloneezy, A//O, Kompleks, Andria, Mangulica FM, Lenhart Tapes, Wo0, Filip Xavi, Lag, SAUD… je stvarno impozantno, znajući da svi ti ljudi imaju prilike da u svojoj rodnoj zemlji sviraju u dva ili možda tri kluba, a da neki čak nastupaju pretežno ili isključivo u inostranstvu. Kada govorimo o klupskoj sceni, moramo znati da ona ne može da postoji bez zdrave muzičke/kulturne scene generalno, gde je situacija kod nas dosta loša. Tu se treba osvrnuti i na to da pored Jazzin-a i Popscotch-a, koji se bave uglavnom nekim drugim muzičkim pravcima, mi nemamo nijedan mediji koji ozbiljno piše o (elektronskoj) muzici. O kidnapovanim institucijama (DOB, SKC itd.) koje treba da nose tu edukativnu muzičku štafetu, neću ni da govorim. Zato smo najčešće svedoci da o “klupskoj sceni” i sceni elektronske muzike uopšte, slušamo od nekih aktera koji se bave njenim visoko komercijalnim derivatima, koji su apsolutno nerelevantni za njen suštinski i kreativni razvoj. Dakle, mislim da je edukacija mladih najbitniji korak da se scena razvija, jer ovako se oslanjamo na slučaj, entuzijazam i sjaj pojedinaca, koji će se, nažalost, u jednom trenutku zamoriti i/ili prestati da se pojavljuju. Pojave kao što su “Kvaka 22” trebalo bi da budu pravilo a ne redak izuzetak, i takve svetle primere treba ohrabriti.

A u čemu se ogleda njen progres po tvom mišljenju?

Mislim da je progres prisutan u tom smislu što sada možete čuti mnogo raznovrsniji sadržaj na mestima koja su se, na razne načine, izborila za status etabliranih u svojim sferama delovanja (20/44, Drugstore, KC Grad, Kvaka 22). Ja se sećam vremena pre pojave ovih klubova, gde bukvalno nisi imao mesto u gradu gde bi mogao da čuješ neku izazovniju muziku od electro ili tech-house-a, izvan fantastičnih festivala kao što su Dis-Patch i RingRing. Svi su mislili da će internet dovesti do veće dostupnosti sadržaja, međutim svedoci smo preovladavanja algoritama koji nas čvrsto drže u raljama jednoličnog.

Davati prostor što angažovanijem, hrabrijem, začudnijem i različitijem sadržaju je recept za razvitak scene.

Tu štafetu trenutno ponosno nose organizacije i kolektivi kao što su Hali Gali, Live Soundtracks, Yes, Sutra, plusplusplus, Sajam Nesvrstanih, Noćne More… Imamo i tu sreću da je revitalizovan Elektronski studio Radio Beograda, kao i što imamo fantastične ljude na Trećem programu Radio Beograda. Takođe, tu je i Radio Aparat.