Da li imate preko 18 godina?

Klupski podcast Marka Nastića

Veteran ovdašnje DJ scene snimio je mix kojim vas poziva da đuskate kod kuće!

3
0

Našem gostu u rubrici podkasti ni ne treba neki specijalni intro jer je u pitanju najveći DJ sa srpske (ex-Yu) teritorije – Marko Nastić!

Koliko dugo se baviš muzikom i na koje sve načine?

Počeo sam davne ’96. kao di džej i od tada mi je didžejing primarna stvari i profesija. Nekih 5 godina kasnije sam počeo da se bavim i produkcijom, koja mi postaje glavni hobi. Muzika je moja svakodnevica, dosta vremena potrošim na digovanje u čemu neizmerno uživam, jer na taj način pronalazim inspiraciju i za sopstveni rad u studiju.

Kada sam se prebacio na analogne sprave, zacrtao sam sebi malo višu lestvicu, i dosta vremena mi je oduzelo da sve naučim. Želeo sam da od jedinstvenog jam session-a napravim u isto vreme i mix i master. Ljudi se trude da svoju kreativnost pojednostave ili da naprave pesmu, a da im neko drugi smiksuje i masterizuje, dok je kod mene process obrnut, želeo sam sve da radim sam i da se ceo proces dešava odjednom. Ideja kojom se vodim je da ako ne možeš sam da smiksuješ svoju ploču, možda se baviš pogrešnom profesijom.

foto: Bernard Bodo

Kako bi opisao stil muzike koju puštaš, a kako koju produciraš – u tri reči?

I ona koju puštam i ona koju produciram – house, techno, elektro.

Zašto čitalac ovog intervju treba da posluša tvoj miks?

Godina je bila duga i mnogo je muzike izlazilo, tako da sam se zaista potrudio da ostanem u toku i pronađem super interesantne tune-ove. U početku sam imao želju da snimam podcast sa muzikom koju pretežno slušam kod kuće, ali sam se predomislio i odlučio za klupski podcast, jer mislim da nam svima nedostaje clubbing, pa se nadam da ću pokrenuti ljude da makar kod kuće zađuskaju, što ja često uhvatim sebe da radim.

Opiši nam prostor oko sebe gde praviš muziku. Kako izgleda studio gde najčešće džemuješ?

Posle puno godina, i mnogo promenjenih studija, konačno sam pronašao setting koji mi najviše odgovara, a to je da mi studio bude kod kuće. Na taj način mogu u bilo koje doba dana i noći, kada imam inspiraciju da ustanem, i jednostavno da sednem i stvaram. Pored toga mi se sviđa moj porodični vibe i cela podrška koju dobijam od porodice. Mislim da ovde imam veću koncentraciju i mir, dok ranije, dok mi je studio bio van kuće, nije bila tako retka situacija da se neko druženje u studiju završi žurkom, dok je sad to malo teže izvodljivo.

Studio je upakovan u 10 kvadrata, tako da dosta ljudi koji dođu da radimo kažu da im studio izgleda veći na slikama, ali je namešteno tako da mi svaka sprava bude na dohvat ruke.

Jedina stavka koju bih promenio, a u isto vreme i savet koji mogu da dam ljudima koji bi želeli da naprave studio, je da ostave makar metar i po viška prostora zbog koordinacije kablova, jer kada treba nešto da se menja, treba pronaći pravi kabl u toj džungli. Ja za sada imam šest patch bay-eva, a jedan ima 24 in and out ulaza/izlaza, što je otprilike 288 kablova koji idu iz sprave u spravu na razne načine.

Šta ti je omiljena strana rada kao DJ-a, a šta te najviše zamara?

Ne želim da ovaj odgovor zvuči kao kliše, ali tako ću početi – baveći se ovim poslom skoro 25 godina, prošao sam razne faze, ali se neke stvari definitivno ne menjaju, počevši od loših avionskih konekcija, preko loših uslova za rad u klubu, do lošeg položaja srpskih di džejeva na našoj sceni gde smo večiti outsideri, ali smo vrlo rado pozvani kada im je potrebna neka usluga od nas, koja ide u korist samo organizatorima i promoterima. To je sve proizvod jedne scene koja trpi to što ne postoji podela poslova, da se svako bavi samo svojim poslom za koji je zadužen ili za koji je stručan – da je artist tu samo artist, menadžer samo menadžer, agent samo agent i slično.. već imamo situaciju da se jedan čovek bavi i dizajnom, programom, režijom itd…

Pored svega toga, ja sam u ovom poslu na prvom mestu zbog muzike, i ništa ne može da mi pokvari taj vibe i da na bilo koji način poremeti moj rad. I zaista sam mnogo srećan kad moja muzika motiviše nove generacije. Neviđen je pokazatelj rada i vežbanja kada vidiš ljude ispred sebe koji su u potpunom delilrujumu, a ti si zaslužan za to, a pogotovu danas kada u muzičkoj industriji imaš puno faktora koji čine artista, a da nije samo muzika u pitanju.

Opiši nam kako si se osećao 2002. kada je neka (strana) etiketa (Recycled Loops) prvi put odlučila da objavi tvoju autorsku muziku.

Bilo je definitivno drugačije vreme, i da bi došao do izražaja morao si da se istakneš kroz muziku. Već tada mi je bilo jasno da ću morati mnogo da radim da bih dobio šta želim, jer mi je nekako tako život podelio karte.

Bio sam veoma happy da su prepoznali moj kvalitet, ali ne samo to, već su me dobro prihvatili i postali smo jedna dobra ekipa koja dolazi sa Balkana. Mnogo sam naučio od Umeka i Valentina, i veoma sam im zahvalan na tome.

foto: Bernard Bodo

Šta te je tokom 2000-ih navelo da otvoriš svoju etiketu i kako taj deo posla izgleda danasDa li se nešto krucijalno promenilo u pristupu?

Ono što me je prvo navelo da otvorim svoju etiketu je bila želja za promocijom domaćih artista i scene, što je i u početku urodilo plodom. Recon Warriors je odlično startovao, i iz njega se izrodio Recon Light, a kasnije i Traffica. Naopačke je krenulo kada je distribucija bankrotirala, a ja nisam mogao to da potražujem. Samim tim sam platio danak neiskustvu, ali sam u isto vreme naučio lekciju za ubuduće.

Ono što smatram da je najbitnije jeste da label ima kontinuitet izdanja. Moji su u jednom trenutku upravo to izgubili, jer je cela ekipa koja je radila na projektu imala prvenstveno želju da budu DJ-evi.Usledila je pauza, i danas sam sveo label na to da mahom izdajem samo svoju muziku i da s vremena na vreme ima neki remix. Tokom ove pandemije sam razvio svoju bandcamp stranicu gde sam izdavao puno kolaboracija sa ljudima koji su dolazili kod mene u studio mahom na druzenje koje se razvilo u jam sesije.

Zadovoljan sam kako funkcionišu vinyl-i kao i bandcamp, doduše sada se u ovom periodu usporila prodaja zbog trenutne situacije. U odnosu na pre lakše je, jer sada imaš iskustvo i znaš šta radiš, a opet teže je u tom pogledu što je mnogo veća konkurencija i mnogo se muzike izdaje.

Prošle godine si izdao (ako se ne varam) i četvrtu Rakija ploču. Šta se krije iza tog koncepta?

Generalno volim edite, i s tom idejom sam pristupio label-u ali sa artistima koji ostaju nepotpisani.  Bazirano je na old school AKAI MPC sample-ovanju, pa gde nas odvedu ideje i demo-i koje dobijamo. Petica (braon orahovača) je spremna, možda čak i malo kasni, ali čekam pravi momenat.

Naravno moram da te pitam i za Easy Tiger. To je serijal žurki koje se događaju u Beogradu, a koje prati i nekoliko kompilacija (mislim isto četiri). Reci nam nešto više o tome.

Ako me sećanje dobro služi sve je počelo još u The Tube-u sa žurkom Masomenos, i posle toga su usledili razni serijali, pa čak i festival u Domu Omladine. Nakon toga je usledila ideja label-a, imam  4 izdanja i na svima sam potpisan ja. Petica dolazi ovaj put u saradnji sa slovenačkim di džejem/producentom Djuniorom. Easy Tiger i žurke i label je okrenut ka minimal, micro, tech zvuku  i trudimo se da ugostimo artiste iz tog community-ja i da ljudi u Beogradu imaju prilike da čuju nešto novo i nekog artista po prvi put.

U novembru 2019. sam pričao sa Krijstijanom Šajkovićem i on je pomenuo da je deo Social Club žurki odnosno organizacije. Kako je došlo do te saradnje iz tvog ugla?

Ako misliš na saradnju sa Kristijanom, krenulo je sve jednog dana na sastanku sa kompanijom za koju je radio. Brzo smo kliknuli i veoma mi se dopao izbor njegove muzike i uz to je usledila saradnja i dva zajednička izdanja. I dalje sarađujemo i puno mi pomaže oko label-ova.

Što se tiče Social Club-a, nastao je 2017. Kao late night petak veče, koje je počinjalo u 02h noću, a završavalo se u ranim jutarnjim časovima u klubu Gadost. Doneli smo nov koncept gde smo predstavljali prvenstveno domaće artiste, i ponekog stranca, ali najviše smo hteli da damo prostora artsitima sa naše scene. Kada ovo sve prođe nadam se da ćemo moći da nastavimo ono što smo započeli.

Koji je poslednji DJ nastup koji si posetio i kada?

Poslednji event na kome sam bio je bilo finale di džej takmičenja u organizaciji Blendera u Barutani, ako se dobro sećam, mislim da je bilo u oktobru prošle godine. Interesantan presek novodolazećih generacija.

Omiljene pesme u u poslednjih par dana?

Adeoni – Move In Closer (FDG Edit)

Buschwacka! – 11

Dimensional Holofonic Sound – Watch The Sky

Stoilku – Kroz galaksiju

Aaron Palmquist

Olga Korol – Coop S

Kintaro 89 – Your Smell On Me

Patrizio Gabrielli – Polylove 

Jedna omiljena pesma svih vremena za naše čitaoce?

Malo je komplikovano dati odgovor na ovo pitanje, jer stvarno imam puno all time favorita, i smenjuje mi se periodično koja traka zauzima to mesto. U ovom momentu je to Tim Maia –  Acenda o Farol.

 

Šta misliš o regionalnoj klupskoj sceni i u čemu se ogleda njen progres?

Ono što mogu prvo da primetim je da su artisti na Balkanu zaista puno napedovali i da u svim žanrovima imamo vrhunske artiste. Postoji nekoliko klubova koji već imaju tradiciju, i koji su poznati širom sveta, a ono što je u razvitku je veliki broj novih i kvalitetnih festivala koji niču na ovim prostorima.

 

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: