Svet mogućnosti: Oblici i boje života – Teatar sa puno duše

Pozorišni reditelj Haris Pašović, koji s velikim uspehom postavlja predstave diljem Balkana, svojim monumentalnim, tematski živopisnim i borbenim po suštini izražajem nastavlja da pomera etičke i estetske granice svog režijskog opusa. 

Predstava “Svet mogućnosti” je regionalni umetnički projekat, kreiran u partnerstvu East West Centra Sarajevo, Festivala Grad teatar Budva, Plesnog centra TALA Zagreb i Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, a kofinansirana je od strane EU putem programa Kreativna Evropa. U pitanju  je slojevita i duboka režija svetova koji su pred mnogima nevidljivi. Kroz teatarsku prizmu obrazlaže se i razlaže univerzum ispaštanja i socijalnih neshvatanja osoba sa smetnjama u razvoju. Preko dokumentarne i umetničke dramaturške građe predstave realizuje se višestruka, lekovita i preko potrebna igra skovana iz niza priča i doživljaja iz realnog života, svakodnevice Dnevnog centra, porodičnih domova i socijalnih radnika koji brinu o osobama sa autizmom i cerebralnom paralizom.

Izrazitom rezultatu autentične pozorišne forme prethodio je temeljan, emotivan i edukacioni proces koji se blistavo jasno, silovito i krajnje humano očitovao kroz finalni umetnički produkt.  Polazeći od sakupljanja podataka putem neposrednih uvida i razgovora glumaca sa korisnicima Dnevnog centra o opštim i manje poznatim pojedinostima iz svakodnevnog života osoba sa posebnim potrebama, preko intenzivnog rada i spajanja situacija u sveobuhvatnu dramatizaciju, do finalne forme i raskošne igre –   građena je struktura za veliki poduhvat sa ciljem postvaljanja novog pozorišta. Na sceni se dogodio teatar sa puno duše i neograničenih mogućnosti – svima dostupan, svakom blagotvoran i na opštu korist.

Beli scenski prostor mermernih stubova i statua antičkog i potom renesansnog kulta sklada i lepote scenografkinje Ivane Jančić u kontrastu je sa šarenim svetlucanjima, naglim, potpuno iznenadnim zvukovima i dinamičnim vizualima što daju senzornu impresiju sveta viđenog očima osoba sa autizmom. Pomoću invalidskih kolica, kroz vrhunsku muziku i poeziju prikazan je univerzum osoba sa cerebralnom paralizom, koji je pun ljubavinih stihova, iskrenih emocija i svakodnevnih borbi, večne dece neprolazne radosti i ogromnih talenata.

Glumci na sceni igraju više uloga, korisnike Dnevnog centra, članove porodica, socijalne i medicinske radnike ili optužbu, porotnike i okrivljene u sudskom procesu, dosledno i izražajno odgovarajući na raznovrsne umetničke izazove. Scenski donoseći prizore rituala i rutina, zaludnih pokušaja vezivanja pertli i nadčovečanskih napora odlaska u toalet, porodičnih nesuglasica  i bračnih,  roditeljskih svađa,  kroz slike zastrašujućih epileptičnih napada i maničnih epizoda, gradi se i igra moćna predstava, s pravom nazvana “Svet mogućnosti”. Uznemirujuća scena sudnice koja se dogodila 9. decembra 1946. donosi i razvija u Pašovićevoj predstavi i sramotni istorijski kontekst. “Doktorsko suđenje” optužuje nemačkog psihijatra Karla Brandta koji je za vreme III Rajha vršio nehumane eksperimente i bio pristalica eutanazije nad osobama sa mentalnim i fizičkim poteškoćama. Pod ovim Hitlerovim dekretom i pod Brandtovim lekarskim saglašenjem, mučeno je i poubijano 200 000 Nemaca i još 100 000 drugih. Ova scena upletena među trenutke svakodnevice osoba sa posebnim potrebama današnjice ledi krv u žilama od užasa. Pred svakim učesnikom u predstavi, akterom ili posmatračem ukaže se strašna i teška istina, pred svakim stoji odgovornost da se takva nepravda i zlo više nikada ne ponovi, a ova predstava postaje svedokom: da nedužni i bezazleni ne bivaju žrtve besnih i osionih jer je jako diskutabilno i upitno ko su u stvari jaki, a ko slabi, koji su moćni, a koji nemoćni, koji uzvišeni, a koji bedni.

Predstava je puna čistih i zlatnih trenutaka i priča, neposrednih i iskrenih doživljaja, posebne i neobične atmosfere. Uvodi nas u univerzum linija, tačaka i problema jednog dela čovečanstva, onih ljudi koji razumevaju i funkcionišu drugačije, uvodi nas i u svet genija koji  nam je bio neotkriven. Borisova pesnička (zlatna) nit, Slađino pevanje, Perin ples, Ljubin glas, pijanizam Matije Molčanova… Pašovićeva režija podstiču nas da se opomenemo Šekspirovog pogleda na vasionu, prirodu i svet čije remek-delo je čovek.

Više o samoj predstavi možete pročitati na sajtu Srpskog narodnog pozorišta.

*Fotografije: Srpsko narodno pozorište