“The Holdovers”: Najsrdačniji film Alexandera Paynea je takođe jedan od njegovih najboljih

Alexander Payne je oduvek važio za kvalitetnog autora na čije stvaralaštvo treba obratiti pažnju (iza sebe zapravo ima samo jedan promašaj, iliti neuspeh, u karijeri dugoj četiri decenije), a njegov novi film „The Holdovers“ nije ništa drugo do genijalna, duhovita drama, ali ne samo to, već možemo reći da imamo film koji će biti poželjan svake godine u prazničnom periodu, odnosno za Božić. Opet, to je mnogo više od toga, i uvek je pravo vreme za gledanje ovakvog filma koji ima neke životne lekcije za sve nas. Film je svetsku premijeru imao na 50. filmskom festivalu Telurajd u Koloradu 31. avgusta 2023. i spada u uži krug najboljih filmova iste godine.

Dakle, ovaj film se dešava usred zime, godina je 1970. i sve je prekriveno snegom, a Payne je snimio dirljiv, složen i slojevit film koji će sa pet nominacija za Oskara sa uzbuđenjem čekati 10. mart. Jednu od ovih nominacija dobio je glumac Paul Giamatti, koji ovde igra profesora istorije u internatu u Novoj Engleskoj, gde je i sam nekada bio učenik, a njegovo ime je Paul. Sa upadljivim brkovima i gotovo ćelavom glavom – miriše na potencijalno nezgodnog profesora, što ubrzo shvatamo nije daleko od istine.

On je neoženjen, nikada nije bio omiljen među svojim kolegama i učenicima, najviše zbog svog karaktera. Paul vređa nezainteresovane učenike, a ni oni koji potiču iz bogatih porodica nemaju zaštitu kod njega, što mu donosi problem sa direktorom škole, koji ga zbog poslednjeg ispada kažnjava tako što je „dežurni nastavnik“ tokom zimskog raspusta. Dok su njegove kolege uspele da dobiju slobodne dane, on će tokom praznika morati da ostane u internatu da pazi nekoliko učenika koji nemaju gde da odu za božićne i novogodišnje praznike (čak i zadaje školske zadatke jer je to sve što zna da radi), a među njima je i svadljivi, tvrdoglavi Angus (Dominic Sessa), koji se radovao Božiću sa svojom majkom, ali umesto sa sinom, u poslednjem trenutku je odlučila da provede vreme sa novim mužem. Gledalac bi se mogao zapitati kako to da njegova majka nema vremena za sina, i to za Božić, ali ona je rekla svoje i to se neće promeniti, a to za njega nikako nije dobra vest.

Posle par dana, imućni otac jednog od učenika stiže helikopterom i pristaje da povede svih pet učenika na skijanje uz dozvolu roditelja. Angus, međutim, nema sreće, pa će ostati u školi i pod budnim okom Paula, a upoznaćemo i Mary (Da’Vine Joy Randolph), bucmastu kuvaricu u školi, koja će prvi put Božić provesti bez svog sina koji je ubijen u borbi u Vijetnamu. Hoće li ove tri usamljene duše zajedno preživeti praznike? Mogu li Paul i Angus da prevaziđu animozitet koji postoji između njih dvojice?

Paul Giamatti, koji je već radio sa rediteljem na filmu „Sideways“ (2004), još jednom pokazuje da je vrhunski glumac i ovde je maestralan u ulozi nezadovoljnog i ogorčenog profesora koji nikoga ne voli i kojeg niko ne voli, a blistaju i Dominic Sessa koji nema glumačkog iskustva (on je otkrovenje u svojoj prvoj ulozi – njega je otkrila direktorka kastinga Susan Shopmaker, koja je studentima Deerfield akademije ponudila priliku da se jave na audiciju za „The Holdovers“ pošto je film koristio akademiju kao mesto snimanja, a Sessa je izabran među dvanaest studenata koji su se prijavili za tu ulogu) i Da’Vine Joy Randolph, koja za razliku od njega, ima dosta iskustva. Payne i scenarista David Hemingson napravili su veoma dobar film o ljudima za koje je lako navijati. Uz sve svoje mane, Paul je osoba koju jednostavno morate voleti do kraja.

Mary je ta koja uspeva da drži Paula pod kontrolom bolje od bilo koga, a njen bol zbog gubitka sina oseća se u skoro svakoj sceni. Randolph savršeno koristi vreme koje ima, njena Mary je u stanju da kaže toliko toga čak i dok govori vrlo malo, ali dinamika i odnos između Paula i Angusa je ono što „The Holdovers“ čini pravim draguljem. Kroz film ćemo shvatiti da ti ljudi nisu tako loši kao što izgledaju na prvi pogled, i da iza njihovih mana stoje traumatična iskustva, a verovatno nisu ni najgori ljudi u filmu, ali šta god da je istina, to neće promeniti činjenicu da će nam vremenom prirasti srcu.

Ovo je možda najkonvencionalniji film koji je Payne snimio – što ni u kom slučaju nije mana – to je ujedno i najdivniji, najsrdačniji film u njegovoj čitavoj karijeri i jedna od njegovih najboljih priča do sada. Naravno, ne možemo reći da u „The Holdovers“ nema nijednog klišea, niti da nema nečega što smo već videli u nekim filmovima ili bar nešto slično (škola, zimsko okruženje, nadrndani profesor ili nastavnik, stvari koje potiču iz nekog drugog vremena…), ali ovo je Payne, veoma ozbiljan reditelj i jedan od najboljih danas, da bi se njegov film tek tako smatrao nepotrebnim ili lošim.

Payne je preuzeo premisu filma iz još ranijeg perioda – francuskog filma „Merlusse“ iz 1935. godine, koji je napisao i režirao Marcel Pagnol. Dok je tamo trajanje tek nešto više od sat vremena, „The Holdovers“ priča svoju priču u trajanju od preko dva sata, što nam omogućava da upoznamo ove likove na dubljem nivou i da svedočimo kako se ti odnosi razvijaju. To je film koji polako i pažljivo ljušti slojeve svojih glavnih likova, i ova izvanredna gorko-slatka drama nas potpuno opravdano osvaja.

Kada se podvuče crta, „The Holdovers“ možda nije najbolji film 2023. godine, ali je vredan, bitan, poučan… Vrhunski snimljen i sjajno odglumljen, a takvo delo treba pohvaliti, i svakako zaslužuje da se smatra božićnim klasikom.