“The Beasts”: Komšije iz noćnih mora

Muž i žena dolaze u špansko selo da žive svoj san o povratku na selo. Oni su Olga (Marina Foïs) i Antoine (Denis Ménochet), sredovečni francuski par koji je odlučio da se nastani u selu koje se nalazi u brdima Galicije: cilj je uzgajanje organskog povrća i renoviranje napuštenih seoskih kuća. Međutim, umesto mirnog i srećnog života na selu, čekaju ih neprijatelji koji takođe imaju svoje želje, i sukob je neizbežan.

Antoine i Olga zajedno vode malu farmu, zarađujući za život prodajom paradajza i drugih proizvoda na pijacama u Galiciji. Trude se da se uklope u novu sredinu, a neki meštani, poput Pepiña (Fernández Blanco), u potpunosti ih prihvataju i pomažu, ali njihovu sreću kvari sukob sa prvim komšijama, braćom Xanom (Luis Zahera) i Lorenzom (Diego Anido), koji provociraju Antoinea. Naime, braća zameraju Olgi i Antoineu što su odbili da prodaju svoju zemlju norveškoj kompaniji koja želi da otkupi zemljište od preostalih seljana i tu postavi vetrenjače. Xan i Lorenzo su to videli kao priliku za novi početak i beg od siromaštva i teškog života, ali za Olgu, a pre svega Antoinea, to znači odustajanje od sna koji je gajio dobar deo svog života.

Sukob između Antoinea i braće će uskoro potpuno eskalirati jer Antoine neće tek tako dozvoliti da ga braća zastraše, iako je i njemu i nama jasno da se sa ovim ljudima nije dobro zezati. Španski reditelj i scenarista Rodrigo Sorogoyen, koji je napisao scenario zajedno sa svojom stalnom saradnicom Isabelom Peñom, snimio je nekoliko solidnih filmova poput drame „Mother“ (2019) i trilera „May God Save Us“ (2016) i „The Candidate“ (2018). Njegov novi film „The Beasts“ najbolje bi se mogao opisati kao triler-drama, i to je veoma dobar film, maestralno režiran i izvanredno napisan, sa odličnim glumcima koje je Sorogoyen pažljivo odabrao za ovakvu priču – radi se o kombinaciji francuskih i španskih glumaca, uglavnom iskusnih, a možemo pohvaliti i fotografiju Alejandra de Pabla, montažu Alberta del Campa i muziku Oliviera Arsona. Sorogoyen, koji inače voli da snima filmove u trajanju od preko dva sata, ovoga puta je snimio film koji traje skoro dva i po sata, i to je njegov najduži film, bar za sada.

Dok na samom početku upoznajemo likove i pokušavamo da shvatimo ko je ko u ovoj priči, rat između Antoinea i braće je već uveliko u toku. Od svog prvog minuta, „The Beasts“ je ispunjen tenzijom, a ovaj film se može opisati i kao izuzetno potresan, s obzirom na to šta će se dogoditi, ali i kao film koji podstiče na razmišljanje. U početku je to samo nekoliko gadnih komentara u malom baru gde se svi okupljaju, ali stvari počinju da se pogoršavaju i pretnje postaju sve ozbiljnije: od trovanja bunara i uništavanja letine, do toga da im braća jedne noći blokiraju put do njihove kuće… A ni u najtišijim trenucima filma, kada su fizički udaljeni jedni od drugih, Antoineu nije prijatno jer su Xan i Lorenzo stalno u njegovim mislima.

Antoine povremeno sklizne u nekontrolisani bes, nepotrebno provocirajući svoje agresore, ali gledajući film stiče se utisak da su on i Olga čvrsto u pravu. Iako ovi ljudi dele teritoriju i zemlju, razdvaja ih apsolutno sve: poreklo, intelekt, navike, pogled na život, jezik… Antoine je ogroman čovek koji je naoružan samo digitalnom kamerom (za prikupljanje dokaza, pošto policija nije od velike pomoći), dok Lorenzo ima pušku. Braća ga stalno podsećaju da je stranac, pa čak i uljez, ne zanima ih njegovo objašnjenje da ništa nije uradio iz inata, i za njih će zauvek ostati stranac koji nije glasao za postavljanje vetrenjača. Prva polovina filma bavi se sukobom između muškaraca, dok je druga polovina fokusirana na Olgu i njenu ćerku u poseti. Iako je prva polovina nešto bolja od druge, sa više napetosti, ili bar zanimljivija, film ostaje izuzetan do samog kraja.

„The Beasts“ je inspirisan istinitom pričom o holandskom paru koji se sredinom devedesetih doselio u Galiciju, a njihove komšije su bile poput onih u ovom filmu. Dolazeći iz Amsterdama, gde je Margo Pool bila sekretarica, a Martin Verfondern električar, njih dvoje su odlučili da istraže Galiciju, uglavnom nenaseljeni severozapadni deo Španije. Šarm galicijskih brda namamio je Martina i Margo u napušteno selo Santoalla, gde je bilo oko 60 praznih i trošnih kuća koje su poslednjih decenija napustili stanovnici koji su otišli ​​da traže bolju budućnost u gradu ili u Latinskoj Americi. Posle nekoliko dana, znali su da su pronašli svoj dom: mir i tišina bili su Martinova i Margova ideja raja na zemlji. Međutim, deset godina kasnije, Martin je nestao. Sorogoyen je čuo za priču i krenuo da snima film, ali je radio po nekoj sopstvenoj ideji-mašti – nije se striktno pridržavao njihove priče, što najbolje vidimo po tome što je holandski par zamenio francuskim i promenio imena. Dodao je neke stvari i na kraju je to skoro čista fikcija.

Kada se podvuče crta, „The Beasts“ je sasvim dobar film. Svetsku premijeru imao je na festivalu u Kanu, a nagrade koje je osvojio širom sveta teško je izbrojati: devet nacionalnih nagrada Goya, uz još osam nominacija, osvojio je francuski César za najbolji strani film, kao i nagradu publike za najbolji evropski film u San Sebastijanu – i to nije sve, jer je osvajao nagrade i u Majamiju, Tokiju, Dablinu… (čak i na FEST-u). Rodrigo Sorogoyen je autor kojeg treba pratiti, jer su priče koje priča u svojim filmovima uvek zanimljive i, po pravilu, napete.