Da li imate preko 18 godina?

Čitanje grada: turizam na granici istorije i fikcije

Savremeni turizam prevazilazi tradicionalne načine razgledanja gradova, a raznovrsne globalne i lokalne prakse razvijene su sa ciljem da putnicima pruže intimniji uvid u mesto u koje dolaze. Književni vodič jedna je od zanimljivijih mogućnosti.

4
0

Za istinskog turistu, putovati znači mnogo više od pređenih kilometara ili slušanja suvoparnih priča o istorijatu posećenog mesta. Danas je sve više putnika koji razumeju širinu i kompleksnost identiteta jednog grada, te razvijaju osećaj za mikronarative i ono lokalno što se retko može naći u konvencionalnim turističkim vodičima. Koncept tzv. life-see turizma uzima maha, a takav vid putovanja ima najveću moć da nas preobrazi u procesu otkrivanja nepoznatog, upravo zato što nam pomaže da otkrijemo nove delove sebe.

prague-NK-1260px

Foto: Nemanja Knežević

U kontekstu kulturnog turizma, književnost se prirodno nameće kao izuzetno zanimljiv i bogat medij, dragocen za proučavanje intimne veze čoveka i grada. Uprkos uvreženom mišljenju, u pitanju je dvosmeran i izuzetno dinamičan odnos: grad oblikuje svoje ljude, a autori oblikuju svoj grad, u svojoj umetnosti.

Mnogi autori su pisali o toj vezi ili su čak postavili grad kao centralnog junaka svojih romana; “Aleksandrijski kvartet” Lorensa Darela kroz četiri različita lika pokazuje koliko je istina relativna stvar, a Aleksandrija prostor složene istorije i multikulturalnosti .Tu su i memoari Orhana Pamuka uobličeni u knjizi “Istanbul: uspomene i grad”, gde se govori o specifičnoj emociji turske melanholije (tur. hüzün), o problemima grada u poslednjih sto pedeset godina, o lepoti vožnje gradskim autobusom dok je još postojala linija duž obale Bosfora, o autorovoj depresiji i stalnom vraćanju ulicama sa kojih je ponikao, čiju sudbinu deli i od kojeg ne može da pobegne. Osim toga, romanizovana biografiju Mikelanđela koju je napisao Irving Stoun – “Agonija i ekstaza”: Ovaj roman govori o Firenci u vreme vladavine velikog Lorenca de Medičija, prepliću se političke spletke, sukobi između umetnika, pape i sveštenici. Primera je bezbroj: “Uliks” Džejmsa Džojsa, “Gospođa Dalovej” Virdžinije Vulf, pa čak i “Bogorodičina crkva u Parizu” Viktora Igoa.

Književnost kao polazište turističkog doživljaja

Evropa je već odavno shvatila potencijal alternativnog upoznavanja gradova, stopama pisaca ili književnih junaka. Na primer, postoje književne ture po Sankt Peterburgu osmišljene prema romanu Dostojevskog, “Zločin i kazna”, gde možete da prošetate na granici istorije i fikcije. Tradicionalno upoznavanje grada se svodi na sight-seeing, tj. obilazak znamenitih lokaliteta i razumevanje identiteta mesta kroz priču o njima. Iako je ovakav turistički doživljaj sasvim legitiman, postoji rizik da postane previše sterilan. S druge strane, kroz alternativno upoznavanje novih prostora težimo infiltriranju među lokalce, upoznavanju mesta iznutra, čak i suživotu sa novim ljudima.

Pitanje je da li jedan grad čini iscrpni istorijski pregled svega što se dešavalo u njemu ili prijemčive informacije o načinu života, urbane legende, tajni prolazi, sjajne kafane za koje znaju samo odabrani i na kraju krajeva – priče o ljudima. Kulturni identitet jednog mesta čini toliko toga što je neopipljivo i neuhvatljivo, a putnika 21. veka uzbuđuju upravo te vrste priča. Pisci i spisateljice koji su romane smestili na ulice svoga grada dodatno produbljuju ovaj veličanstven sudar posetioca i mesta, prelamajući sliku grada kroz još jedan dodatni filter, kroz umeće pisane reči. Pročitajte neku knjigu o jednom gradu, otiđite na mesto zbivanja određene književne scene i osetićete prelepost povezivanja sa gradom koji vam je pre svega nekoliko dana delovao kao potpuno stran.

Slični projekti kod nas 

Upravo je autorski tim koji stoji iza projekta BOOK-MARK istraživao književnu prošlost Novog Sada, a potom je i uobličilo u ovo uzbudljivo gradsko lutanje, podržano od strane SUPERSTE programa. Cilj ovog projekta je da u potpunosti mapira književni Novi Sad i napravi sveobuhvatan izvor informacija za jedno alternativno upoznavanje grada. Dakle, pravi književni turistički vodič u formi brošure i sajta koji omogućuje da upoznate grad pod svojim uslovima, na hiljadu mogućih načina. Dok se čeka na sajt, više o projektu možete saznati na Facebook-u, Twitter-u i Instagram-u. Istina je da Novi Sad ima ogromno književno bogatstvo koje može da posluži kao osnova za jedan izvanredan turistički doživljaj.

Sam Hans Kristijan Andersen bio je oduševljen Petrovaradinskom trvđavom, Albert Ajnštajn bio je poznat kao “šašavi Marićev zet” i rado je nosio sina na ramenima šetajući se novosadskim ulicama, a takođe je voleo srpske kafane; putopisac Zigfrid Kaper je na veoma duhovit način zabeležio stanje grada nakon velikog požara u Buni 1849. godine, a spisateljica Astrid Lindgren (autorka romana “Pipi Duga Čarapa”) 1985. godine dobila Povelju Zmajevih dečijih igara i tom prilikom u Novom Sadu boravila tri dana. U govoru koji je tom prilikom održala izrazila je veliku zahvalnost i žaljenje što dečijeg pesnika Zmaja ne može da čita na srpskom.

BeforeAfter2

Ukoliko stanovnici Dablina mogu da uživaju u Bloomsday-u kada se čitav dan pretvara u feštu i slavi Džojsov roman “Uliks”, zašto i mi ne bismo mogli da sednemo na bicikl i upoznamo grad kroz Vegelov novosadski roman “Neoplanta ili Obećana zemlja”? Ili otkriti kuda se kretao Danilo Kiš, a kuda Anica Savić Rebac? Postoji i niz marginalaca i anonimusa koji su stvarali u Novom Sadu, bili pomalo eksentrični i neshvaćeni, a opet genijalni. Tu su Đorđe Marković Koder, renesansna figura svoga doba ili Bolić Prokopije, čovek 19.veka koji je začetnik modernog vinogradarstva i stručne terminologije u regionu. Pored toga, postoji i živa aktuelna književna scena koja se odigrava u alternativnim prostorima kulture.

Književne mape (bilo da je reč o fikciji ili tzv. književnim lokalitetima – mestima koja su povezana sa životom pisaca i spisateljica) daju veliku slobodu putniku da gradu priđe sa hiljadu različitih strana. Pored toga što ovaj projekat radi na tome da pokaže jedno drugačije lice Novog Sada i svu uzbudljivost koju nosi u pričama, takođe želi da popularizujemo čitanje i skrene pažnju na današnje sjajne književnike. Postoji problem pojma kulture koji pripada elitističkim krugovima, a potrebno je vratiti je na ulice i ljudima, tamo gde joj je i mesto. Naravno, galerije, muzeji i institucije su takođe deo kulture, ali bi trebalo pre svega da funkcionišu kao otvoreni kanal komunikacije sa ljudima.

Alternativni turizam na globalnom i lokalnom planu

Ako vas zanima lepota pojedinačnosti koja reflektuje opšte (nešto poput Borhesovog pojma multum in parvo u priči “Alef”), postoji čitav niz projekata koji pružaju mogućnost alternativnog upoznavanja grada. Pođimo prvo od Beograda.

Belgrade Alternative Guide je veoma zanimljiva ideja, a uz to i savršen primer life-seeing koncepta. Ne postoji bolji način da upoznate jedan grad nego da razgovarate sa ljudima koji tu žive, a ovaj vodič vam nudi mogućnost da sagledate Beograd kroz njegova različita lica, putem alternativnih tura. Zanimaju vas beogradski krovovi? Možete ih obići uz ovu ekipu, koja će vam takođe pomoći da saznate za najbolje galerije i kafiće u gradu. Tripadvisor je suvišan kada imate lokalca na raspolaganju. Tematske ture su organizovane tako da zadovolje vaša interesovanja, bilo da je reč o želji da otkrijete najbolja mesta za klopu ili uličnu umetnost i grafite. Jedan grad se upoznaje svim čulima i, ako malo bolje razmislite, uvek će postojati nešto novo što možete da otkrijete. Organizacija koja stoji iza projekta od 2009. godine realizuje besplatne ture, ali i neformalna druženja, sa namerom da svim putnicima pruži jedinstven doživljaj Beograda.

Life-seeing može biti i veoma profitabilan, a dobar primer za to je Airbnb, koji trenutno vredi 30 milijardi dolara. Suština je da ljudi žele da se povežu, žele autentično iskustvo, a ne samo da prate veliki kišobran u okviru turističke grupe, te fotografišu zgrade i crkve kojih se verovatno neće ni sećati kada dođu kući. Vrednost je u priči, u detaljima, kao i u negovanju svesti da su svi ljudi iz prošlosti jednog grada bili zaista od krvi i mesa. To je pravi identitet jednog grada – njegovi ljudi, oni prošli i ovi današnjice.

U ovom kontekstu, nezaobilazan je i sajt Spotted by Locals koji nudi mogućnost upoznavanja preko 65 gradova, ali kroz oči njihovih lokalaca. Ova zanimljiva inicijativa nastala je u Amsterdamu 2008.g odine. Jedan bračni par odlučio je da stvori mrežu ljudi koji bi bili voljni da prikažu svoj grad kroz lične priče. Oni su krenuli put Evrope, obišli 21 grad i usput skupili čak 120 “spotter-a”, tj. osoba voljnih da učestvuju u projektu i podele svoj lični doživljaj grada sa posetiocima. Na ovaj način, putnici upoznaju nov grad na jedan intimniji način, stvarajući veze sa ljudima koji sa njima dele svoje viđenje grada. Akcenat je na zajednici i ideji putovanja kroz prizmu lokalnog, što se smatra budućnošću turizma. Spotted by Locals je i projekat koji se i dalje razvija, a svako može da se prijavi i postane deo ove grupe entuzijasta i podeli sa svetom svoju ljubav prema rodnom gradu. Divno je što možete biti turista i u sopstvenom mestu: ukoliko postoji “spotter” tu gde živite, nemojte propustiti priliku da otkrijete nešto novo. Po sličnom principu funkcionišu i platforme poput Show Around, With Locals i Tours by Locals.

Oni koji vole spontana putovanja, avanture i neizvesnost sigurno znaju za CouchSurfing. Iako prevashodno servis za nalaženje besplatnog smeštaja kod lokalaca širom sveta, ovaj koncept podrazumeva upoznavanje ljudi širom sveta i direktno mešanje sa lokalcima radi što zabavnijeg i dubinskog upoznavanja novog grada. Ljudi koji se prijave da budu domaćini su obično željni novih poznanstava i rado pokazuju grad putnicima.

Na globalnom nivou, vredi izdvojiti dva projekta. Jedan je Atlas Obscura, koji se zasniva na istoimenom njujorškom bestseleru, a cilj mu je da na površinu izvuče sve obskurnosti sveta, sve što je autentično, neverovatno, skriveno i očaravajuće. Pored tima koji vredno radi na održavanju projekta, Atlas Obscura se oslanja na doprinos ljudi širom sveta.

Maptia je još jedan projekat tog tipa koji takođe traga za zanimljivim pojedinostima, u želji da stvori jedinstveno mesto u sajber prostoru na kojem bi svetski putnici i lokalci delili priče o raznim tačkama naše planete.

Beograd, foto: Nemanja Knežević

Beograd, foto: Nemanja Knežević

Bez ikakve sumnje, svaki grad ima bezbroj priča i uzbudljivost putovanja leži u njihovom otkrivanju. Izazov koji pred nas baca nepoznat grad pretvara turistu u avanturistu, što čitavom iskustvu daje dodatnu vrednost. Svakako da nema lepšeg osećaja nego izgubiti se u novom gradu, pa spontano otkrivati njegove čari. Knjiga je ovde moćno sredstvo, jedan potpuno drugačiji “turistički vodič”, jer na realne lokalitete lepi događaje iz fikcije i dopušta da sa sobom ponesemo jedinstven utisak po povratku kući.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: