Da li imate preko 18 godina?

Časopis Zent

Promocija prvog broja časopisa za izvan-redno promišljanje sadašnjosti.

6
0

Prvi broj časopisa Zent ima za temu Prezent i zanimljivo je to što se u trenutku cvetanja web-a časopis štampa… Prostor (ovde) i vreme (sada) su za Zent akcenti, bitne tačke (pozicije) iz kojih se promatra savremenost i svi njeni aspekti. “Zent eksperimentiše sa formama izraza (od fotografije, preko književnosti i arhitekture do teorije), a sa namerom da problematizuje odnos između ”visoke”, “popularne” i ”narodne” kulture, “eksperata” i “amatera”, upravitelja i onih kojima se upravlja.” Prvi broj časopisa uredili su Maja Kantar, Aleksandra Lakić, Ivan Marković i Aleksandra Savanović, a mi smo sa Aleksandrom S. i Ivanom razgovarali o motivima, idejama, prvoj temi i budućim temama.

Kada ste počeli da razmišljate o časopisu, kada se javila ideja?

Ivan: Otprilike prošle godine u ovo vreme, možda i ranije.

Aleksandra: Tada smo počeli da pričamo o tome, zapravo tada je to bila ideja koja lebdi. Konceptualizovali smo ga, napisali nešto i počeli da kontaktiramo ljude.

Ivan: Zapravo nas četvoro je pisalo zajednički tekst i to tako što je svako pisao svoj tekst koji je bio o samom koncipiranju časopisa i o prvoj temi. Tim tekstom smo pozivali ljude da pišu.

Aleksandra: Od jeseni se uključilo više ljudi, Nova iskra kao izdavač i ljudi iz Iskre. Svako je imao svoju percepciju o tome šta to treba da bude i čemu treba da služi, kako da izgleda i kakav sadržaj treba da ima.

IMG_8317

Kako se javila potreba?

Aleksandra: Što se mene tiče u pitanju je vrlo intimna i istovremeno profesionalna potreba-želja da pišem i razmišljam o pitanjima koja su mi bitna, da o tim pitanjima mogu da komuniciram sa drugima, ali sam uvek osećala da za to ne postoji prostor, tj. prostori postoje ali su već preoznačeni.

Ivan: Iz sličnog razloga.

Aleksandra: Pored potrebe za prostorom za artikulaciju mišljenja, nas četvoro urednika smo, recimo, u failed odnosu sa Akademijom i zvaničnim institucijama, u kojima bi se ovakve stvari mogle raditi. Moj slučaj je takav, a znam da je to slučaj još nekih ljudi koji su učestvovali, da ako imaš akademsku ambiciju, želis da se baviš teorijom, naročito za nas bitnom političkom odnosno društvenom teorijom, ako misliš da je to bitno, posebno u kontekstu ovog ovde i sada, jedina mogućnost je ili da budeš u instituciji ili da budeš marginalac ili da budeš ostrašćeno politički opredeljen, u nekim ponuđenim opcijama. Zbog toga je za nas ovo bio dodatni izazov, jer smo želeli da napravimo prostor koji ničim nije označen. Navodno neutralni “naučni” prostori, fakultet ili institut, univerzitet generalno, su već svakako preoznačeni.

Časopis je konceptualan, ne mislim na njegov fizički izgled i dizajn, mislim na način na koji je sadržaj formiran. Na koji način, on tako konceptualan može da posluži izmicanju od nečega što bi bile institucije i bilo šta što je označeno?

Ivan: Pre svega time što nije žanrovski određen. Svima nama je bilo važno da časopis bude nešto što nije samo naučno-akademski časopis, lifestyle časopis i slično. Raznorodnost sadržaja i žanrova, koja podrazumeva poeziju, političku teoriju, književnost, prikaze, umetnost čini da se izađe iz postojećih okvira.

Aleksandra: U podtekstu stoji izbegavanje akademizma. Hteli smo da napravimo nešto što je komunikativno, nešto što nije zagušeno rečnikom ili formama akademskog pisanja. Ideja nam je bila da časopis komunicira sa većim brojem ljudi, da sadržaj bude čitljiv, prohodan i razumljiv. Zapravo, u najkraćem, hteli smo da napravimo popularni teorijsko-umetnički časopis.

Ivan: Narodni!

Aleksandra: To nam je bio prvi copy, Narodni časopis!

IMG_8306

Kome je namenjen časopis, kome se obraća?

Aleksandra: To je najteže pitanje, naročito u celom procesu marketinga, stalno se susrećeš sa tim pitanjem Ko je ciljna grupa?

Ko je idealni čitalac?

Aleksandra: Rekla bih da postoje dva idealna čitaoca, jedan je neko ko nije nikada ili je retko čitao nešto što je naučno-teorijski sadržaj, naročito u društvenjačkom smislu. Dakle neko ko će zbog toga što časopis izgleda ovako npr. primamljivo…

Ivan: I ne samo zato što tako izgleda već zbog toga kako se predstavlja i kako razmišlja o stvarima kao celina i kako postavlja stvari…

Aleksandra: Drugi idealni čitalac je neko ko će reći svoje mišljenje o tome, neko koga će ono što pročita iscimati da nešto misli, da kaže, da reaguje.

Ivan: Budući pisac (smeh).

Da li govorimo o zauzimanju nazovimo kritičkog stava, u najširem smislu. Kakva je ovde, sada, u društvu, a u kontekstu načina distribucije mišljenja, uloga kritike, odnosno uzimate li tu ulogu?

Ivan: Te vrste pretenzija nemamo. Časopis nema pretenzije da se utiče na društvo, na celinu, ali ima kritičke pretenzije i vezane su za angažovanje pojedinaca koji će slučajno ili neslučajno naići na časopis.

IMG_8313

Ali u podtekstu postoji priča o nephodnosti recimo kritičkog mišljenja, potreba za sagledavanjem šireg konteksta i za prodiranjem?

Aleksandra: Svakako, to je jedan u nizu motiva, gde mi kao pojedinci želimo da se kritički osvrnemo na ono što nas okružuje. Mislim da je prostor za kritičko mišljenje koji postoji kod nas označen i sužen. Recimo da se bavi pitanjima koja su usko lokalna i retko ih stavlja u globalni kontekst. Nama je bilo bitno da se izdignemo iz lokala. Ovde se svaki kritički diskurs vezuje za kritikovanje države ili ove vlasti, bez stavljana u širi kontekst… Dakle, postojala je ideja da se zoomoutuje i lokal postavi u širi kontekst.

Ivan: Naravno, postoje časopisi koji se na kritički način bave i svakodnevicom i društvom uopšte. Ono što je nama bilo zanimljivo jeste da napravimo časopis koji sadrži razne uglove gledanja što podrazumeva tu žanrovsku i profesionalnu raznovrsnost.

U žanrovskoj raznovrsnosti je otklon prema disciplinarnom određivanju?

Ivan: Meni nije problem to što su zbornici, časopisi i slično ili samo društveno-politički ili samo poezija itd. Vidim problem u njihovoj ne samo međusobnoj komunikaciji, međužanrovskoj, već i u samom jednom zborniku, u kominikaciji tih tekstova. Uzimanje različitih disciplina i stavljanje u istu ravan smatram važnim, ali ne želim da upadamo u zamku multidisciplinarnosti, to ne, reč je o uzimanju uvida u to čime se drugi ljudi bave.

Aleksandra: Značajan je pokušaj komunikacije između raznih disciplina, između različitih ljudi. Ljudi su grupisani prema političkim pozicijama, profesiji, i velike razmene ne postoje. Ovo je naš pokušaj da se dovedu u dijalog različiti ljudi.

I to je izlazak iz (van) reda o kom govorite, iskrivljenje?

Aleksandra: Iskrivljenje prestavlja izlazak iz zadatog jezika i nama je teško da se odredimo disciplinarno, jer se ne osećamo ni kao filozofi ni kao teoretičari. Bavljenje teorijom podrazumeva određeni jezik kojim pišeš, kojim se izražavaš, kako strukturiraš argumente, kako dolaziš do zaključaka. Ako si mlad, pravila je više, tek kada se pozicioniraš možeš da budeš malo slobodniji. Mi smo hteli da izađemo iz zadatog jezika, iz zadatog okvira.

Ivan: Sve ovo je vrsta stava koji imam ja ili Aleksandra, ali ono što na kraju izađe ne možeš da znaš tačno šta je, i upravo to i jeste zanimljivo, postoji proces koji će sam dati nešto.

Da li postoji asocijativna, programska, ideološka, poetološka veza sa Zenitom?

Ivan: Ne direktno.

Aleksandra: Ideja je bila da se časopis zove Prezent jer smo to smatrali nekom meta-temom. Iako je to sada tema prvog broja, za nas je ujedno i meta-tema, jer želimo da se bavimo svim pitanjima iz perspektive ovde i sada. Ivan je sasvim slučajno predložio Zent i svi smo se složili, jer smo mogli dosta da ga eksploatišemo (smeh).

Ivan: To što je u žargonu govori o izlaženju iz nečega što je usko stručno.

Aleksandra: Ono što nam je bitno, a u vezi je sa pojmom zent, je to da svako ima pravo da priča. Kod nas se kritička misao zatvara u krugove eksperata, kao da bi mislio ti moraš da budeš licenciran da misliš. To je takođe pozicija koju pokušavamo da problematizujemo.

Ivan: To zent se čita i kao strah onih koji nisu eksperti da se izražavaju. Da odgovorimo na pitanje, nema nikakve direktne veze za Zenitom, nije nam bila namera da ima, ali to se postavlja jedno pored drugog kao pitanje.

Aleksandra: Ali kad smo došli do imena, jasno nam je bilo da će biti referisanja. Postoji veza koju ne možemo da izbegnemo, a i nemamo razlog zašto, drugo je vreme… Zenit ima nešto što bismo i mi voleli da imamo, ima nešto odmetničko u odnosu na postojeći red. Otuda izvan-redno, jer je izvan postojećeg reda stvari ili načina na koji se rade stvari.

IMG_8282

Zašto štampana forma?

Aleksandra: Naš utisak je bio da su časopisi koji pokrivaju sličan sadržaj dosta autistični i ne komuniciraju sa širom publikom. Skoro sam pročitala neki tekst koji iznosi statistiku da ukupno 15 ljudi pročita nešto objavljeno u stručnom časopisu. Dakle ti časopisi su autistični, namenjeni uskom krugu ljudi… I hteli smo da imamo časopis koji se drži u rukama.

Ivan: Ali nismo hteli da napravimo neki umetnički objekat (smeh).

Aleksandra: Važna nam je bila fizička postojanost, i želeli smo da ga prodajemo odnosno učinimo samoodrživim tj. da prodamo dovoljan broj primeraka kako bismo imali pare barem da ga štampamo, jer što se tiče fundraisinga to je jako teško…

Ivan: Postoje neki društveno-kritički levo orijentisani časopisi koji se već duže vreme finansiraju, ali na taj način si određen time ko te finansira. Uslovljen si, u pristupu, u sadržaju, modelom onoga ko te finansira.

Aleksandra: Hteli smo da budemo nezavisni, nismo želeli da budemo uslovljeni nekakvom politikom donatora, i kada govorimo o sadržaju i o načinu na koji pišemo.

Ivan: Upravo zbog toga što se ne prodaju, jer to su časopisi koji ne smeju da se prodaju, oni ne razmišljaju o komunikaciji, i osim u same tekstove ne ulažu u približavanje nekom širem spektru ljudi.

Aleksandra: Baš tako ili su uslovljeni politikom donatora, ili ih finansira država i onda tek nemaju potrebu ni do koga da dopru. Hteli smo, dakle, da napravimo časopis koji će živeti od toga što će ga ljudi kupovati, čitati i voleti.

Hoće li biti dostupan na webu?

Ivan: Pored štampanog postoji i web časopis koji će osim štampanog materijala sadržati i tekstove i priloge koji su samo za web. Štampani časopis planira da izlazi dvaput godišnje, a u međuperiodu će se aktivnosti odvijati na webu.

Aleksandra: I želeli bismo da to funkcioniše po principu otvorenog poziva. Neku temu bismo otvorili i konceptualizovali zatim pozivali ljude da daju komentar i mišljenje.

IMG_8312

A teme?

Ivan: Svaki broj će imati temu, ali ono što je bitno je da će tema biti jedan pojam, ne sintagma. To će omogućiti da svako na različite načine čita taj jedan pojam, ali svaki budući pojam će biti kontekstualizovan iz perspektive sadačnjosti. Dakle, nad svim stoji meta-tema i prvi pojam prezent. Ideja je da na kraju postoji neka vrsta rečnika odnosno kada se sakupe svi brojevi oni će činiti rečnik.

Prvi broj Zenta će javnosti biti predstavljen na promociji, 11. maja u 17h na platou iza Terazija 30-32.

pratite Zent na Fejsbuku

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: