Vinarija Verkat: Malvazija na Fruškoj gori

Sonja i Nataša su sestre, dve mlade zanimljive žene koje rade nešto neuobičajeno – proizvode vino na obali Dunava. Vinograd su nasledile od oca i porodičnu proizvodnju pretvorile u malu vinariju koja se nalazi u predivnom “letnjikovcu” sa početka 20. veka, u selu Čerević blizu Novog Sada. Sa njima smo razgovarali o grožđu i suncu, kao i o tome otkuda malvazija na Fruškoj gori.

photo: Emilija Stanišić

Otkud vi u vinskom svetu? Kako i zašto ste krenule u proizvodnju vina?

Nataša: Bilo nam je žao da jedan jedinstveni zasad malvazije koji se nalazi na Fruškoj gori ostane nezapažen, tako počinje naša priča.

Sonja: Sedele smo na moru, pile jednu prelepu malvaziju i razmišljale: zašto naša malvazija ne bi dobila svoju pravu flašu. Tako je krenulo.

Imali ste porodičnu proizvodnju? Otkuda vam vinograd?

Nataša: Naš otac je bio zaljubljenik u vina i pre dvadesetak godina je na Fruškoj gori sasvim slučajno nabasao na zasad malvazije. Kupio je taj vinograd i proizvodio vino za porodicu i prijatelje.

Kako se malvazija našla na Fruškoj gori?

Sonja: Naš vinograd je 1957. godine zasadila Banoštorska zadruga, kalemi su doneti iz Istre. Parcela je zatim prešla u ruke jednog deke, a onda u naše.

Šta znači proizvoditi vino, šta to podrazumeva?

Nataša: Proizvodnja vina je proces koji traje jako dugo, i ne podrazumeva samo godinu koja dovodi do berbe od koje će se posle proizvoditi vino. Reč je o dugom i komplikovanom procesu koji zahteva puno ulaganja i gledanja u nebo: da li će pasti kiša, da li će pasti grad, da li će doći bolest. Mnogo je pripreme, pre nego što vinograd stasa.

Sonja: Godina u kojoj će se desiti berba, koja počinje određenim pripremnim stvarima a završava se berbom kao kulminacijom, jeste najvažnija, ali postoje stvari koje tome prethode. Svaka sorta je drugačija, i svaka godina je drugačija. Vinogradarstvo je sa poljoprivredne strane ekstremno neizvesno i veoma uzbudljivo. Nikada niko ne može ni za jednu godinu da vam da recept.

Najvažnije je posmatranje vinograda i zato je posao vinogradara veoma važan, zapravo presudno je njegovo iskustvo i intuicija. Taj posao se teško uči, jer su u pitanju male i suptilne stvari koje vinogradar mora da oseti, i primeti – da li sačekati nedelju ili dve.

Nataša: Mi imamo mnogo sreće sa našim vinogradarom. On je samouk i neverovatno iskusan. Bio je prijatelj našeg oca, odrastao je u svom i okolnim vinogradima, dakle ima veliko iskustvo i ono što je najvažnije, uvek je tu! Nikada neće otići na neko putovanje i ostaviti vinograd prepušten sam sebi. Primetiće malu promenu na samo jednom čokotu.

Sonja: Stvari mogu da se dese u dan-dva…

Nataša: On gleda svaki list!

Sonja: Vrlo intuitivan i veoma važan posao, a vinogradari su u celom procesu zapostavljeni. Priča se o vinu, o tehnolozima, o vlasnicima, a o vinogradarima malo, a bez njih nema ničega! Mi pravimo vino samo od sopstvenog grožđa i ono je u potpunosti zavisno od grožđa i od godine, odn. od našeg vinogradara Marka Kostića! Bez njega ne bismo mogli da radimo.

Šta znači uspešna berba?

Sonja i Nataša: Da smo imali sreće!

Nataša: To znači da ima dovoljno zdravog grožđa, koje ima slasti i od kog može da se pravi šira odn. vino. To izgleda ovako:  bere se grožđe, stigne na prikolici, malo se ohladi, odvaja se od peteljki, mulja se, a onda ulazi u presu koja istiskuje sok odnosno širu koja ide direktno u tankove u kojima će se posle još nekoliko procesa, taloženja, pretakanja itd. odvijati fermentacija.

Posle koliko vremena se vino nađe u flaši?

Sonja: Zavisi koje vino i kako je rađeno. Npr. Naša berba 2019. je bila u septembru, a mi još nismo završili vino, naš vinogradar se ljutio: Sveti Nikola je, a mi nemamo vino! Neke sorte mogu da se prave kao sveža vina dosta brzo, nekim sortama prija da duže leže, vino se smiruje, razvija im se aromatika… zavisi i od godine. Intiuitivna stvar.

Koliki su vam kapaciteti, koliki su vinogradi, koliko daju vina?

Nataša: Naša proizvodnja trenutno nije veća od 12 hiljada litara godišnje.

Sonja: Imamo više vinograda nego što pravimo vina – oko 7,5 hektara zasađenog vinograda koji nije u punom rodu, jer smo sadile etapno.

Nataša: I kada budemo u punom kapacitetu nećemo proizvoditi više od  25 do 30 hiljada litara, jer želimo da ostanemo mala vinarija. Kada si mali vinar imaš više mogućnosti.

Sonja: Drugačiji je odnos  prema samom proizvodu, možeš malo više da se igraš i imaš relaksiraniji pristup. Teško je praviti vino, i određene količine zahtevaju određenu vrstu pristupa.

Koliko ljudi učestvuje u procesu proizvodnje?

Nataša: Što se tiče vinograda tu nam je potrebno više ljudi, ali ni to nije uvek isto jer zavisi od zasada parcele, i od količine grožđa – mi radimo sa nekoliko sezonskih radnika, većinom žena, koje poznajemo dosta dugo. One su tu kod svih poljskih, vinogradarskih poslova. U njih imamo puno poverenje.

Sonja: Što se tiče poslova u  vinariji, tu je vinogradar, nas dve, jedna devojka koja nam pomaže (vinogradareva ćerka), tehnolog koji dolazi po potrebi i podrumar, inače naš zet.

Vinogradi su na savršenim mestima, tu su sunce i povetarac, čaroban pogled, asocijacije su filmske… Koliko su te scene česte?

Sonja i Nataša: To jeste tako!

Nataša: Ima mnogo takvih trenutaka.

Sonja: I to te čini stvarno srećnim…

Nataša: Uvek je lepo biti u vinogradu.

Sonja: Miris vinograda, ujutru! Ovim poslom se bave ljudi koji imaju drugačiji pristup životu, nonšalantan i nekako blesav. Atmosfera u vinariji je takva, dođeš u vinariju i nikad ne znaš kad ćeš otići, dođe i neko iz sela, neko svrati, posedi, svašta se dešava..

Nataša: Od kako smo otvorile vinariju, odn. otkako smo sredile nemačku kuću sa početka 20og veka, sa njenim ogromnim i prelepim dvorištem u blizini Dunava, shvatile smo da uživamo.

Prepoznaju vas po malvaziji, ali vi proizvodite još i Grašac beli i Roze?

Sonja: Da, skoro smo čule da nas ljudi nazivaju one dve male lujke koje prave malvaziju (smeh). Verovatno i zato što je veoma retko da se dve mlade žene bave ovim poslom samostalno.

Malvazija je istorijski jako interesantna, ona je jedino vino koje je dalo ime grožđu, a ne obrnuto. Malvazija je neuhvatljiva biljka, skoro da ne postoji! Odnosno postoji 50 vrsta biljaka sa potpuno razlicitim DNK i sve one su malvazija.

Pronađena je u 13. veku na jednom grčkom ostrvu. Tada su venecijanci pravili neko odrđeno vino, malo kasnije na Kritu je pronađeno slično grožđe koje je davalo slično vino, i oni su rešili da ta dva grožđa nazovu malvazija. Bilo im je lakše zbog cena i carine, i malvazija je potpuno preuzela tržište – u Veneciji se svaka vinoteka zvala malvazija. Ona je bila sinonim za vino. U jednom trenutku je ceo Krit bio vinograd!

U Istri je bilo slično, neke malvazije su doneli neke su već bile tu, i tako je nastala istarska malvazija, koja nema nikakve veze sa grčkom.

Nataša: Osim malvazije imamo grašac. To vino se kod nas proizvodilo u ogromnim količinama, može se reći da su svi odrasli na njemu. I ta sorta je svoj na svome, Fruška gora je njegov teren. Mi želimo da mu vratimo staru slavu, onu koja se izgubila u masovnoj proizvdonji rizlinga. Grašac puštamo da bude svoj.

Sonja: Grašac ne dobija pažnju koju zaslužuje jer se ljudi odmah sete te kiseline rizlinga. Međutim ima jako dobrih graševina poslednjih godina, od raznih proizvođača. Naše treće vino je roze od muskat hamburga, koje je kao i grašac veoma vezano za kulturu vina na Fruškoj gori i spada u vino koje svaka kuća ima i pravi, pogotovo na ovoj našoj strani. Naš sortiment je pomalo neobičan ili običan, budući da je i malvazija u Istri kućno vino, međutim sve tri sorte ako im date šansu daju izuzetna vina!

Šta je specijalno u vezi sa vašim vinom? Kako biste ga nekom opisali?

Vina su rađena sveže i neopterećeno. Takav nam je pristup. Jako poštujemo grožđe. Naša vina jesu rađena klasično, ali nisu prerađena – pravimo vino od onoga što dobijemo, ne želimo da ga peglamo. Jako poštujemo sortiment i teren. Naša malvazija ne može biti kao istarska iz milion razloga, i to se u njoj i oseća. Mi ne pokušavamo da od nje napravimo nešto što ona nije, već da njene interesantne karakteristike stavimo u prvi plan- teren na kom raste, brigu oko vinograda. Puštamo da se grožđe otvori u vinu.

Nataša: Razlikujemo se jer koristimo isključivo naše grožđe.

Šta znači ime Verkat?

Sonja: Naše prezime je Vrkatić, to prezime potiče iz mesta Berkasovo kod Šida odakle je naš otac. U zapisima sa kraja 18og veka smo našle popis stanovnika, u kom se spominje Vujica Verkat, koji u sledećem popisu nestaje i umesto njega se pojavljuje prvo Veketić, a zatim Vrkatić. Zanimljivo je da je taj prvi Vrkatić plaćao porez u vinu!

Dizajn je prilično radikalan, gledano iz ugla konzervativnog vinskog sveta.

Nataša: Mi smo želeli da dizajn odražava naš pristup – koji je neopterećujuć. Želeli smo da se vidi vino, flaša je prozirna, a etiketa čak prazna. Ispalo je savršeno zahvaljujći Metaklinici i Sonji. Etikete deluju kao da su lepljene ručno. Mislim da dizajn odražava sve te ruke koje su učestvovale u izradi vina.

Sonja: Mi smo mlada vinarija, na početku svog vinarskog puta. Metakliniku moram posebno da istaknem, jer nas je njihov dizajn trasirao i dao nam samopouzdanje.

Nataša: Mnogi misle da je u pitanju greška (smeh) – zašto je ovako krivo?  ali tako se započne razgovor i bude divno.

Šta utiče na ukus vašeg vina, na kvalitet, da li se u njemu oseća sunce?

Sonja: Za istrasku malvaziju se kaže da ima tri sunca – od neba, mora i kamena. Naš hamburg i grašac imaju dva – nebo i Dunav (smeh). Naravno za kvalitet su najvažniji grožđe i prva prerada – to je najstresniji trenutak za sve, ceo godišnji rad u jednom danu imate na plećima i odgovornost je ogromna. Završetak berbe se zato i slavi toliko, svi festivali grožđa i vina su u septembru, to je neophodna katarza!

Vaš podrum se nalazi na jako lepom mestu, prostor kao da poziva ljude da u njemu ostanu, da li planirate da ga “otvorite” za još neke stvari?

Sonja: Planiramo Proleće u Verkatu. Želimo da organizujemo neke kulturne i umetničke susrete, događaje koji nisu vinski u užem smislu. Želimo da otvorimo prostor za različite manifestacije, i predstavimo ga kao neko fino utočište.

Vina Verkat se mogu kupiti u vinariji Verkat u Čereviću kod Novog Sada, dok se u Beogradu mogu naći u vinotekama: Wine and Pleasure, Fino vino, Grape, Wine room, kao i u nekoliko restorana.