A.N.D.R. – jel osećaš emociju koju želim da prenesem?

Razgovarali smo sa Andrijom Gavrilovićem aka A.N.D.R. koji je nedavno objavio svoj debil album “U Krug”.

Čime se baviš? Da li možeš da nam se predstaviš?

Moje ime je Andrija Gavrilović, mojoj publici poznatiji sam pod imenom A.N.D.R. Volim da se predstavim kao muzički producent. Često ljudima nije tačno jasno šta to radi producent, e pa – otkrivam vam upravo sada. Ja krojim i pravim pesme – od ideje, koja može da bude jednostavna kao jedan akord ili jedan udarac na bubnju, ja napravim celu pesmu koja možda nekome probudi i poneku emociju. Od pravljenja melodije, pisanja teksta, sviranja i komponovanja za sve instrumente pa do samog odabira umetnika ili izraza kojim umetnik treba da se predstavi, sve to je na mom meniju kada dođem u moj studio i otkucam početak svog radnog vremena.

Koliko dugo se baviš muzikom i na koji način?

U muzici sam od svoje jedanaeste godine. Taj svet sam upoznao kroz sviranje i učenje klasične muzike na trubi. Truba me je dovela do džez muzike, džez muzika do komponovanja a komponovanje do ovoga što stvaram danas. Dok sam se bavio samo sviranjem trube, nekako je nametnut cilj bio da budeš najbolji ili da nekoga impresioniram svojim tehničkim sposobnostima, to je jedan od razloga zašto se nisam zadržao samo na tome. Kada sam shvatio da nije poenta biti “najbolji i najbrži” pronašao sam svoju poentu u džez muzici. U tom trenutku poenta je bila da znam što više pesama, što bolje da znam harmoniju, da znam napamet svaki solo koji je Majls Dejvis snimio. Nekako sam se opet našao u tom svetu nadmetanja u muzici. To je bio trenutak kada sam počeo da idem ka onome što sam danas. Sada su mi samo dva pitanja bitna: Jel osećaš emociju koju želim da prenesem? Jel te vozi? Sve ostalo je na drugom mestu. Na taj način želim još dugo da se bavim muzikom.

View this post on Instagram

A post shared by Andrija Gavrilovic / A.N.D.R. (@andr__music)

Opiši nam prostor u kom produciraš muziku.

Prostor u kojem produciram je jedno čarobno mesto koje se zove “Studio Apoteka”.To je moje omiljeno mesto na celom svetu, ne samo zato što tu stvaram već zbog ljudi koji sa mnom kroz taj prostor cirkulišu. Studio Apoteka se nalazi u prostoru koji mi je ostavila moja pokojna baka Meri, tu sam kao klinac provodio puno vremena dok je moja mama Bojana tu imala veterinarsku ordinaciju koja se zvala “Trompita”, na vratima nekada bio je nacrtan slon čija me je surla uvek podsećala na trubu. Od Trompite smo napravili studio, moj ćale Gaša i ja, možda malo više on, ja sam mu dodao par šrafova i po koji čekić. Tako da pored savršenog zvuka koji dobijam od svog studija, dobijam uspomene i inspiraciju od svojih najvećih idola.

Zašto čitalac ovog intervju treba da posluša miks/plejlistu koji si spremio za B/A?

Ovu plejlistu (U KRUGu i van njega) slušaoci treba da poslušaju da bi se upoznali sa mojim zvukom malo bolje kao i da prepoznaju zašto su baš ovi vokalni umetnici na mom debi albumu i šta to mene radi kod njih. Takođe na ovoj plejlisti će sigurno svako naći svog favorita i siguran sam – nastaviti da istražuje njihov rad, što svako od ovih ljudi zaslužuje.

Opiši nam svoj kreativni rad tokom pravljenja muzike.

Moj kreativni proces nije baš lako uokviriti u jedan primer ali pokušaću. Kada stvaram od nule obično tražim zvuk koji me usmeri ka nekom putu. Nekada je to boja sintisajzera na koji sam naleteo, nekada neki određeni ritam koji čujem da može da bude interesantan, nekada je to umetnik sa kojim želim da saradjujem pa pravim nešto što bi savršeno leglo iz njihov senzibilitet. Jako volim kada imam dovoljno vremena da postavim celu pesmu u jednom sedenju. Imam neku svoju teoriju da što duže radite na pesmi – to se više navikavate na to što ste napravili, a možda nešto na šta ste se navikli nije najbolje rešenje. Kada znam da nemam vremena da završim ideju uglavnom je ne slušam do sledećeg trenutka kada želim da nastavim da radim na istoj. Kada imam postavljenu prvu ideju – sve ostale nastaju tako što pevam šta čujem u glavi. Melodiju uvek pravim svojim glasom a ritam koji želim uglavnom čujem čim je prva ideja tu. Uvek prvo napravim najjači deo pesme (refren ili hook) pa onda sve ostalo nastane oko toga. Ono što mi pomaže dosta za nove ideje je da uvek krećem novu pesmu u nekom tempu koji nisam do sada koristio, makar to bio 121 umesto 120 otkucaja po minutu. To su neke forice koje koje su česte u mom stvaralačkom procesu. Teško mi je da opišem ceo proces jer ga većinom nisam svestan, kada pravim mjuzu totalno sam kao u nekom mehuru i ne obraćam pažnju kako je nešto nastalo samo crpim iz toga inspiraciju za sledeću ideju.

Opiši nam kako je došlo do odlaska u Ameriku i kako je izgledalo tvoje školovanje tamo.

U Americi sam završio greškom. Promašio sam gejt na aerodromu i probudio sam se na Berkliju. Šalim se. Verovali ili ne, Berkli i Amerika nisu bili moj prvi izbor. U tom trenutku sam bio zaljubljen u klasičnu trubu i želeo sam da studiram u Hamburgu. Nakon što sam dobio informaciju da tamo primaju samo jednog studenta za trubu a ja nisam bio prvi na listi i nisam primljen, bio sam očajan. Moj najbolji prijatelj Pera je u tom trenutku bio prva godina na Berkliju i predložio mi je da izađem na audiciju – ’’pa šta ako ti nije baš ono što želiš, makar će nam biti dobra bleja, haha. ’’Tako je i bilo, ja sam izašao na audiciju u Valensiji, dobio stipendiju i otišao u Boston. Pored toga što nam je bila najbolja bleja, Berkli je bio mesto gde sam ja otkrio šta zapravo ja želim istinski kada je u pitanju moje mesto u muzici. Moje školovanje na Berkliju je trajalo tri godine. Za te tri godine sam upoznao mnogo ljudi sa kojima još uvek sarađujem, imao sam priliku da učim od ljudi za koje sam mislio da ću ih samo gledati na jutjubu i stekao neprocenljiva prijateljstva.

Koji je poslednji koncert koji si posetio i gde?

Poslednji koncert koji sam posetio bio je koncert Kendija u Beogradu, na Zappa Barci. Iako sam bio gost na tom koncertu mislim da se računa kao koncert koji sam posetio jer sam svirao sa Kendijem samo poslednju numeru a ostatak večeri sam bio u publici. Ovo je bio jedan od najboljih rep koncerata kojima sam prisustvovao. Kendi ima ludičku energiju i neverovatnu povezanost sa svojom publikom. Bilo mi je fenomenalno što cela publila zna svaku reč svake njegove pesme. Divno iskustvo. Sa Kendijem sam uradio pesmu koja se zove “Koko” i kada sam uleteo na binu za Koko i čuo da publika peva linija koje sam ja snimio na trubi, oduševio sam se.

Omiljene pesme u poslednjih par dana? Odaberi do tri.

Ograničen sam da vam kažem samo tri omiljene pesme u poslednjih par dana, izazovno. Hajde ovako: Vince Staples – 745, Bea Miller – Feel Something Different, Mos Def & Talib Kweli – Definition ( i Re:Definition)

Jedna omiljena pesma svih vremena za naše čitaoce? Ovde samo jedna numera, all-time favorit.

Omiljena pesma svih vremena, još veći izazov. Mac Miller – Blue World. Mon omiljeni artist (Mac) sa mojim omiljenim prodjuserima (Disclosure)

Šta misliš o regionalnoj muzičkoj sceni i u čemu se ogleda njen progres?

Regionalna muzička scena je puna fenomenalnih i inovativnih ljudi. Imamo jako puno kreativnih ljudi o kojima treba da pričamo, da ih slušamo i da ih podržavamo. Dovoljan pokazatelj da postoji progres na ovoj sceni je broj ljudi koji stvara novu muziku. Jedni drugima dokazujemo da je vredno! Kome je teško da poveruje u tu činjenicu, neka otkrije svoju omiljenu pesmu i izvođača preko plejliste koja okuplja sve regionalne artiste – Yugo Bleja.

Ukoliko misliš da postoje, koje je pozitivne stvari donela globalna pandemija klabingu?

Možda postoji par momenata u ovoj pandemiji koji su doprineli klabingu. Producenti su sedeli u studijima i čukali nove bitove koje danas slušamo, a ljudi su se jako uželeli skakanja i đuskanja sa drugim ljudima te je energija na visokom nivou. Ali ipak definitivno ima više negativnih stvari koje je ovo stanje donelo nego pozitivnih, pre svega kada je u pitanju finansijska stvarnost artista.

Koju poruku bi poslao mlađim producentima koji tek kreću da pronalaze svoj put?

Mladim producentima bih poslao jednu važnu poruku – Pravite svoju mjuzu! Ne morate da pravite ono što deluje kao da će provereno poći kod publike. Pre svega pravite da zadovoljite svoju želju i da pronađete svoj izraz. Pravite ono šta vam se sluša i šta vas vozi i nemojte se ustručavati da ulećete u DM pevačima na instagramu. I oni jedva čekaju da prave novu mjuzu sa vama.

*fotografije: Benny Gashi