Jovan Todorović: svirajte svoju muziku, ne tuđu

Popričali smo sa Jovanom Todorovićem, filmskim rediteljem, koji zajedno sa Ilijom Dunijem čini dvojac ZNTNDR. Oni su predstavili video za prvi singl Wonderful Time sa debi albuma Pieces of Things That Come to Life.

Čime se baviš? Da li možeš da nam se predstaviš?

Ja sam po zanimanju filmski reditelj. Nakon što sam završio film “Beogradski fantom”, posvetio sam se radu u advertajzing-u i muzičkoj industriji, snimajući reklame za Diesel, Adidas, Nike i Samsung, spotove za Major Lazer, Jessie Ware, SOHN, kao i za izdavačke kuće Universal, Sony i XL Recordings. Snimio sam i dugometražni dokumentarni film koji prati štićenike Vaspitno popravnog doma u Kruševcu. Moji poslednji filmski projekti su upravo muzički spotovi za ZNTNDR. Naredni spot za pesmu “Untitled Us” koji smo snimili u Tokiju izaćiće krajem leta.

Koliko dugo se baviš muzikom i na koji način?

Muzikom se bavim još od srednje škole kada sam počeo da pravim elektronsku muziku pod okriljem kompjuterske demo scene i grupe Kosmoplovci (ex Corrosion). Nisam muzički školovan i uživam u naivnosti i igri koju mi muzika omogućava. U početku sam pravio muziku po uzoru na onu koju sam slušao. Često bih kopirao strukturu i orkestraciju pesama koje sam voleo kako bih naučio da pravim svoje. Kasnije, negde oko 2009. sam sa tri drugara napravio bend “Kill Me Laser” u kome sam po prvi put stekao iskustvo rada u višečlanom sastavu, ali i ozbiljnije bavljenje harmonijom, muzičkim instrumentima, živim svirkama i javnim nastupima. Među njima izdvajam koncert na EXIT festivalu, i kao nastup ispred benda Prodigy na njihovom koncertu na Kalemegdanu, u Beogradu.

Opiši nam prostor u kom stvaraš muziku.

Ilija i ja smo napravili identičan studio, svako u svom stanu, ja u Njuorku, on u Beogradu, kako bi mogli da pravimo muziku gde god da se zateknemo. Rad u kućnim uslovima nam pruža komfor i intimu koja utiče na atmosferu pesama. Na početku našeg rada smo isključivo koristili analognu opremu, ali smo tokom vremena krenuli u osvajanje digitalnog prostora i u taj proces uključili kompjuter, kao instrument za stvaranje muzike.

Zašto čitalac ovog intervju treba da posluša miks koji si spremio za B/A?

Kao bend pravimo plejlistu sa nama bliskom muzikom, koja se stalno uvećava i svako može da je prati, a nadam se da će vašim čitaocima otkriti neke zanimljive uticaje:

Kako je došlo do formiranja ZNTNDR dua?

Ilija i ja se znamo iz vremena kada je “Kill Me Laser” delio studio sa njegovim prvim bendom “Petrol” u zgradi BIGZ-a. U stvari znamo se i pre toga jer smo moj drug Đole i ja radili spot za pesmu “Sve jedno je” grupe “Petrol” tokom 2008. Nastavili smo da se družimo, ali zbog mojih poslovnih obaveza nismo se često viđali. Ilija mi je početkom 2019, tokom jednog našeg susreta, predložio da zasviramo i tako smo počeli da eksperimentišemo sa idejom da napravimo bend.

Šta predstavlja ime ZNTNDR?

ZNTNDR je skraćenica od dve reči arapskog porekla Zenit i Nadir. Zenit je najviša tačka na nebeskom svodu, a Nadir je najnža tačka koja leži suprotno od Zenita, na donjoj, nevidljivoj polovini nebeskog svoda.

Koja je raspodela posla između Ilija i tebe kada pravite novu numeru? Ko je zadužen za šta?

Na početku radimo zajedno na različitim stvarima, konstanto osluškujući ovog drugog. Ja se  bavim programiranjem ritma, sintisajzera i ponekad basa, dok Ilija gitarama, glavnom temom, i basem. Na primer razvijemo neki bazični ritam i glavnu temu na sintisajzeru i odmah nakon toga ja razrađujem vokale i osnovni tekst, dok Ilija utvrđuje gitare. Od jutra do večeri imamo osnovne stvari snimljene, a u roku od par dana većinu strukture i svih njenih delova. Utičemo jedan na drugog, preslušavamo produciramo…. Često za nedelju ili dve dana započnemo i postavimo za pet do deset numera koje posle završavamo.

Da li se proces stvaranja muzike razlikuje u odnosu na pređašnje bendove (Kill Me Laser, Kosmoplovci)?

I te kako. Kako smo stariji i zauzeti poslovima i porodicama naučili smo da budemo ekstremno efikasni. Nađemo se u studiju i odmah radimo, bez nekih sporednih razgovora, fokusiranii smo na muzički proces, brzinu i dijalog kroz muziku. Ne pijemo kafu, ne pušimo, niti provodimo vreme na telefonima…

Šta ti je omiljena strana tour-ovanja, a šta te najviše zamara?

Do sada nismo imali mogućnosti da idemo na turneju, ali svakako razmena energije sa publikom predstavlja najveće uživanje tokom koncerata. Ono što nedostaje trunejama je fokus na stvaranje nove muzike.

Koji je poslednji koncert koji si posetio i gde?

Toliko je prošlo da se ne sećam. Jedino se sećam poslednje žurke i DJ seta grupe Mystic Stylez u Beogradu u novembru 2021. i uličnih svirki po ulicama Japana prošlog meseca.

Omiljene pesme u poslednjih par dana?

Derya Yıldırım & Grup Şimşek – Üç Kız Bir Ana

Dua Saleh – Cat Scratch

BADBADNOTGOOD – Time Moves Slow

Jedna omiljena pesma svih vremena za naše čitaoce?

Enya – Orinoco Flow

Šta misliš o regionalnoj underground sceni i u čemu se ogleda njen progres?

Najveći uspeh regionalne scene je prevazliaženje žanrovskih granica koje su postojale kod prethodnih generacija. Imam utisak da su mladi danas otvoreniji u prihvatanju različitih uticaja.

Ukoliko misliš da postoje, koje je pozitivne stvari donela globalna pandemija muzičkoj industriji?

Naučila nas je da cenimo ono što nismo imali tokom pandemije. Na primer žive svirke. U isto vreme naučili smo da još bolje sarađujemo jedni sa drugima bez obzira na kom kraju planete živeli, pa i da sviramo i stvaramo uprkos fizičkoj razdaljini. Tu vrstu saradnje socijalni mediji, ali i aplikacije, muzička distribucija i različiti vidovi popularizacije i kreacije osnažuju i uvećavaju. Naravno, sa uvećanim mogućnostima svake vrste uvećava se srazmerno i količina nekvalitetne muzike.

Koju poruku bi poslao mlađim muzičarima koji tek kreću da formiraju svoj prvi bend?

Svirajte svoju muziku, ne tuđu.

naslovna fotografija: Branko Starčević