Da li imate preko 18 godina?

Dvoje prijatelja i pop kultura: okej hokej

O YouTube-u, Instagramu, vizuelnom identitetu i bilo-čemu-svemu pričali smo sa Mišom i Jovanom koji su pre godinu dana krenuli onlajn da dele svoje oduvek prisutne diskusije, interesovanja i radoznalost.

6
1

okej hokej je projekat koji su, istovremeno studiozno i spontano, pokrenuli dvoje prijatelja iz Beograda čiju pažnju privlače teme iz popularne kulture – od serija i muzike do stripova, knjiga, igrica i bilo čega što se izdvaja svojim stilom ili kvalitetom. Kao opis na instagramu im piše “geeking out and crushing over people and things”, a u stvarnosti oni su zaista fokusirani samo na one sadržaje koji im odvlače pažnju u pozitivnom pravcu i nisu zainteresovani da kritikuju po svaku cenu ono što im se ne dopada, kao što su tome skloni mnogi slični profili ili blogovi. Uostalom, okej hokej i nije klasičan blogerski prostor.

U prvom klipu kojim su pokušali da se predstave i sami kažu da nisu skloni bilo kakvom ukratko objašnjavanju, tako da vam predlažemo da Mišu Popović i Jovanu Pantić pratite na način na koji biste slušali drugare koji razgovaraju o filmu koji su pogledali: neopterećeno i iskreno.

Mogli ste na početku da ih nađete na iTunes-u (u obliku zvučnog zapisa ) ili na YouTube kanalu (u obliku video klipova ili plejlista), a u proteklim mesecima najčešće ćete ih sresti na Instagramu, na kom su postali najaktivniji, pa možete da pratite i sadržaj koji ih svakodnevno zabavlja, provocira, razbuđuje. Pričali smo o tome šta je sve popularna kultura, koja je to publika kojoj se obraćaju te koliko je zapravo zahtevno (a koliko zabavno) baviti se posvećeno (i u kontinuitetu) tim brzoprolećućim temama koje okupiraju našu pažnju.

Čuveno pitanje: kako je sve počelo?

J: Shvatili smo da plačemo uz iste filmove (smeh). I da volimo Doctor Who-a. Miša je svakako već tripovao da snima nešto i tako smo krenuli – prvo audio podkast samo o Doktoru, pa video o svemu drugom o čemu bismo se raspričali pre i posle ćaskanja o njemu. I, na kraju, završili smo tako što nam je sada glavni medij zapravo Instagram.

Krenuli ste od podkasta i završili na Instagramu. Kako se to desilo?

J: That’s where the kids are!
M: U jednom trenutku smo skontali da imamo 70 stvari objavljenih na Instagramu dok za to vreme napravimo jedan video, i kao – hmmm, pa možda je ovo zapravo prava platforma za nas.

Jedna od prvih stvari koje ste o okej hokej– u rekli u podkastu je „bićemo oštri!“. Da li sada mislite da ste ostali dosledni takvoj najavi?

M: Smaralo nas je što po netu svi idu i hejtuju i kritikuju stvari, a mi nismo hteli to da radimo, uvek smo mnogo voleli pop kulturu i živeli svoj život kroz nju, ložili se na ove i one pesme i samo smo hteli taj hajp i srećicu da delimo sa ljudima.
J: Ma totalno ćemo da kritikujemo sve! (smeh)

U uvodnom videu ste nabrojali dosta veliki raspon tema koje ćete pratiti. One variraju od Kanjea do uvijača za knjige, a većina njih se temelji na pop kulturi. Šta biste rekli da je u najvećoj meri uticalo na vaša interesovanja i ukus danas?

M: Odrastanje i stanje u kući, ali i moja introvertnost i radoznalost, koje su me navodile da kopam i saznajem o stvarima, pomešano sa time da mi je cela porodica u nekoj vrsti umetnosti…
J: Mišin odgovor skoro kao da je moj (smeh), nije ni čudno što smo počeli da radimo zajedno. Suzice postaju srećice!
M: Uuu, izlazi novi nasmejani emoji, ali sa suzicom, to će tako da bude okej hokej emoji!

Teško pitanje: šta je za vas pop kultura? Ne definicija, već vaše vidjenje tog pojma i koje mesto zauzima u životima ljudi danas .

J: (šapuće) Sve je pop kultura.
M: Šta god nas loži, a mislimo da bi bilo zanimljivo ljudima. Ili nam je toliko strava, pa želimo da više ljudi sazna za to.
J: Pop kultura je kad neko kaže prvi lirik Lose Yourself i svi znaju da kažu drugi.
M: Da! Ili evo pre neki dan je Joka pisala na storijima o Bon Bons dečijim parfemima i ljudi su odlepili (smeh).
J: (šapuće) Je l’ sam rekla da je sve pop kultura?

Šta su glavne odlike jednog dobrog proizvoda pop kulture – bilo da je u pitanju muzički album, film, serija?

J: Sećam se kad smo pravili Q&A na storijima i neko nas je pitao šta treba da sadrži jedan dobar album i ja sam rekla Tylera, the Creatora i Miša je umro od smeha. Ali sad ozbiljno, uvek će da me privuče kad vidim posvećenost, kad neko baš živi to što radi.
M: Pa i Kanye se sada loži na crkvu, pa su mu loši ovi Jesus albumi (smeh). Ali da, loženje i posvećenost su sve.

Kada komuniciraš sa publikom osećaš neku dužnost ili odgovornost prema tome da sadržaj bude konkretniji i pripremljeniji. Koliko vremena provodite u pripremanju postova, gledanju, međusobnom dopisivanju…?

M: Nas ljudi uvek pitaju kako postižemo da ispratimo ono o čemu pišemo, a mi se razmišljamo, da ti znaš šta smo mi sve još pogledali/poslušali, a nismo pisali o tome (smeh). Takoo daaa, dosta vremena!
J: Ne znam, ja to ne vidim kao trošenje vremena na pripremu, ja bih svejedno konzumirala taj sadržaj i razmišljala o njemu, pisala o tome ili ne.
M: Štreberi zauvek!

Uvek sam se pitala kako, kada radiš podkast/blog o pop kulturi, možeš da budeš siguran u odabir teme i, još važnije, u to da si završio sa njenim “pokrivanjem”? Ima li kraja i ako nema – zar je potrebno lupati glavu oko toga?

J: Teme biramo prema tome šta je nama interesantno i o čemu bismo mogli da pričamo do sutra, pa ako je to i ultimativno relevantna tema trenutno, super, ako ne, oh well.
M: Pa da, nekad će nam tema biti Jessica Pratt, a nekad Billie Eilish. A što se tiče završetka pokrivanja, Instagram nam daje prostora od 2200 karaktera da kažemo šta imamo i onda, hteli ne hteli, moramo da stanemo. To je svakako dobro, inače bismo poludeli, a i smorili ljude (smeh).

Uglavnom se bavite internacionalnim temama, pretpostavljam jer su vam one privlačnije. Da li ste razmišljali o tome da više pišete o lokalnim stvarima?

J: Internacionalnog prosto ima više, nebitno da li je to internacionalno američko, francusko ili japansko, pa ima i više dobrog sadržaja preko nego u regionu. Ali, strava nam je kad naletimo na nešto što nas izloži i ovde, pa onda ne zaklapamo o tome (smeh).

Dešavalo se da napravite #guiltypleasure plejlistu, uz obećanje da ćete od sutra ponovo biti kul. Kako biste vi objasnili pojam gulity pleasure, šta on za vas znači i koliko je drastična razlika između njega i onoga što inače preferirate?

M: Ne znam kako je došlo do te plejliste zapravo, jer ja, u suštini, ne volim taj izraz. Sve što ti je pleasure je pleasure, a taj guilty dolazi samo od peer preasure-a, ništa drugo.

Ko je publika koju ste mislili da ćete privući? A kakva se sad zajednica okupila oko okej hokej-a?

J: Zapravo se te dve publike ne razlikuju (smeh). Sad ću da budem čizi, ali mi smo stavili našu dušu na internet i privukli ljude sa sličnom dušom.
M: A ako te zapravo zanima koja je to publika, to su ljudi kojima je stalo do toga što gledaju i slušaju, štreberi za muziku, filmofili.. Ali, koji ne osuđuju druge ako ne dele njihovo mišljenje, elitizam STOP (smeh).

Sada vas već prati 7.000 ljudi, napravili ste neku vrstu kolektiva. Da li osećate da postoje očekivanja od vas, da pričate o određenim stvarima – ili u vidu estetske i stilske doslednosti? Koliko vam je važan fidbek te zajednice?

J: Mi nismo profesori ili roditelji, a i ne pretendujemo da to budemo ljudima koji nas prate. A očekivanja, naravno, ima, ali mi i pored toga nećemo pisati o nečemu ako ne znamo šta bismo rekli o tome ili nas to ne loži dovoljno.
M: Da, sećam se kad su svi čekali da pišem o novom Freddie Gibbs i Madlib projektu, ali ja nisam znao šta bih rekao i taj post se samo nije desio… A estetika nam je uuuuvek bila bitna, to se valjda vidi čim se dođe kod nas na profil.

Da li je uopšte moguće biti objektivan onlajn? Da li tome težiti ili ne? 

J i M: Ne!
J: Zašto bi iko ikada brinuo o tome šta je objektivno, koga zanima šta je objektivno, sa objektivnim ne možeš da se povežeš!

Koliko učite – samostalno, ali i jedno od drugog – od kad ste pokrenuli okej hokej?

M: Rekoh ti već mi smo štreberi (smeh). Tako da, učenje stalno i zauvek. Jednom smo pravili story pole o tome šta je smisao života, to learn or to love, i odgovori su bili praktično podjednaki, što je tako hokej. A i ne učimo samo jedno od drugog, učimo od zajednice još više jer nam oni stalno šalju stvari za koje mi nikad ne bismo čuli da nije hokej-a.

Opišite nam okej hokej (pojedinačno) u nekoliko prideva.

M: Šta su pridevi? (smeh) Davno je bila osnovna škola..
J: Srećicasto, suzicasto, hokejasto.

Koliko ste se bavili vizuelnim identitetom i zašto vam je to bitan aspekt okej hokej-a?

J: Bavili smo se!
M: Ako do sad nije jasno – mi se svemu uvek puno posvetimo! Ali da, uvek nam je to bilo bitno, nismo ni hteli da pokrećemo hokej dok nismo imali definisan vizuelni identitet, koji je uradila Sandra Milanović. Hvala Sani za sve sate potrošene na nas!

Budući da pratite i tu stranu umetnosti, ako bi trebalo da izaberete nekoga ko će uraditi ilustraciju Jovane i Miše, ko bi to bio?

M i J: (u glas) @_rialda

Na koje ste sve načine razvijali okej hokej do sada? Šta su vam planovi za dalje, izvan samog sadržaja i stalnog angažovanja oko njega?

J: Želimo da se vratimo na video jer sada imamo više vremena da se bavimo time. A ja bih lično volela da se vratimo i podkastu, pa da imamo i explainer videe, blog i podkast.
M: Mi smo hteli da budemo podkast o Doctor Who-u, pa smo postali YouTube kanal o pop kulturi, pa smo odande prešli na Instagram i sad imamo i postove koji nisu toliko pop kultura, nego je samo nešto što je nama prelepo (#hokejujeovolepo). Tako da, mogu da ti kažem šta imamo u planu, ali znam da će se zapravo desiti nešto skroz deseto.

Koje kriterijume mora da zadovoljava nešto što će ući u jednu od vaših kategorija – #hokejujeovolepo?

M: Ako je suditi po reakcijama publike, samo da je brut (smeh).
J: #hokejujeovolepoje samo način da sebe ograničimo da ne tražimo baš previše reči o svemu što želimo da podelimo.
M: Dap, nekad baš moramo da se hakujemo da ne bismo overthinkovali O SVEMU, UVEK.

Da li smatrate da je pop kultura postala “domaći zadatak” za našu i mlađe generacije? Kad to pitam, mislim na ovaj tekst

M i J: Sve smo već rekli ovde:

View this post on Instagram

Ne znate kako da postignete da sve pogledate/preslušate? Ne morate. Štaviše – nemojte! Čak se i mi mučimo s time, ali nije poenta da pop kultura postane domaći, nego nešto u čemu se uživa. Treba dati vremena albumu koji ti ostane u ušima i preslušavati ga po hiljaditi put iako izlaze nove stvari svaki dan. Treba se odlučiti nekad da pogledate Scott Pilgrima po 73. put i da citirate svaku repliku dok ga gledate i radujete se onome što znate da dolazi sledeće, umesto da pokušavate s nečim novim. Ni mi ne bismo bili ovde da se nismo 700 puta vraćali na istu stvar jer nam je TOLIKI utisak ostavila. Naravno nikome od nas to ne potraje, i uvek imamo potrebu za novim kontentom, i kad se to desi, go for it. Samo slušajte sebe, i molim vas samo ne nabijajte sebi krivicu što niste nešto postigli. FOMO je za pičke! 😁 Biće vremena za sve, slušajte sebe i @samo_nezno_prema_sebi. Inače na ovaj tekst me je naveo poslednji klip od nama drage @iz.harris, žene @johnnywharris s Voxa koji vodi emisiju Borders, koja je napravila divan video o tome kako je kad se u savremenom društvu osećaš kao gubitnik zato što ne postižeš sve ono što bi "trebalo" da postigneš, sve ono što ti deluje kao da svi drugi osim tebe postižu. Ne postižu! Samo kriju to da bi bili kuliji. Ili ako postižu, to su ljudi koji se ne vezuju ni za šta, a koja je poenta života ako ne da se jako i potpuno vežeš za nešto, i nekoga? Zato zajebi druge ljude, slušaj sebe i one do kojih ti je stalo. Pop kultura će uvek biti tu kad vam zatreba ❤️

A post shared by okej hokej (@okej.hokej) on

Za kraj, neki gif koji vas opisuje, umesto tačke na ovom intervjuu.

Ad Astra GIF - Find & Share on GIPHY

Lajkuj:

Komentari:

  1. Ivana says:

    Super ste!

Ostavite komentar:

Slični članci: