Da li imate preko 18 godina?

Predmeti: materijali, teksture i dinamika Nusprodukta

Sa Sarom Dević, koja stoji iza niza ideja i ove male manufakture, pričale smo o delićima, delovima, spojnicama, materijalima, šećeru i čudima.

0
2

Nusprodukt je brend, ideja, mogućnost, istraživanje, a Sara Dević je arhitekta koja ga je pokrenula, izmaštala i sprovela u delo, te ove lampe sada možete naći u Palmas Boutique-u ili u Sarinom stanu-radionici. Dekonstrukcijom upravo tih neponovljivih objekata koji svetle, ali i dodirivanjem crteža i napipavanjem planova, došle smo do trenutka u kojem je sve počelo, prošle kroz razvojni put niza nastalih proizvoda i pričale o izazovima svetla i elektronike. Nusprodukt je, između ostalog, vreme u kojem se jede lenja pita i vode ovakvi razgovori. 

Kada je nastao Nusprodukt, i ne manje važno – zašto? (Ne želim da pitam sa kojom idejom, jer ona nije neophodna na početku; više sa kojim impulsom)

Nusprodukt postoji oduvek, a pod tim imenom od 2010. godine, kada su svi ti predmeti počeli da izlaze napolje, na internet i u radnje. Ideje za Nusprodukte se po pravilu javljaju u momentima kada moram da se fokusiram na nešto jako važno, i ne samo da se javljaju, nego traže momentalnu posvećenost, jer detalj je već tu, samo treba da se baci na papir, ili samo treba da se sklopi.

Od jakne, preko torbe i knjiga, pa do lampi – koje si sve stvari u međuvremenu pravila?

Počelo je od sitnica, ogrlica, kožne futrole za bojice, preko odevnih predmeta (jakne, haljine i jedan kombinezon), kožne torbe i krznati ranac Good Shepherd, dizajn i štampa knjiga koje ne mogu da se nađu kod nas, manje i veće lampe, manji komadi nameštaja, pačka (baletski kostim) i sada rotirajuće svetlosne instalacije; Nusprodukti rastu i usložnjavaju se.

Šta si sve morala da naučiš, a ko ti je i koliko pomogao na tom putu?

Zabavlja me da shvatim kako je predmet konstruisan i kako radi, pa sam mnoge stvari naučila sama, a tu je i internet. Slavko, bivši nastavnik tehničkog i prodavac elektro opreme na Bajloniju uči me elektronici. U otvorenoj radionici Praksa Makerspace naučila sam da koristim ozbiljnije alate za drvo i metal. Taj prostor vode divni ljudi iz kolektiva Karkatag koji umeju baš lepo da prenesu znanje, a i oni su uglavnom sve sami naučili.

Lampe su nekako prevagnule kao glavna, ili makar najkompleksnija, preokupacija. Da li u kreiranje njih prenosiš deo znanja koje si stekla kao arhitekta?

Verovatno. Nacrtna geometrija, osećaj za proporciju, razrada detalja kroz crtež – osnovu i presek; sigurno da ima veze.

Koliko prođe vremena (i promišljanja) od crteža do gotove lampe? I gde to radiš, u stanu/studiju/radionici?

Ponekad prođe samo nekoliko dana, a ponekad nekoliko meseci. Delove slažem i crtam ovde, u stanu/ ateljeu, proveravam proporcije kroz maketu… Onda nosim u staklarsku/ stolarsku/ bravarsku/ kamenorezačku radionicu da napravimo dodatne delove i sve to povežemo. Najčešće u stolarsku radionicu Jovana Spirovskog, čika Jove. On se uvek seti elegantnih rešenja kako da se nešto izvede.

Šta je najvažnije u konstrukciji jedne lampe, a koje još veštine čekaju da ih usavršiš?

Najvažniji deo je, naravno, bezbedno povezana struja. Bilo je puno kratkih spojeva dok nisam shvatila kako to radi.
Trenutno učim da povezujem LED trake, koje ne volim, ali dizajn često traži linijski izvor svetlosti, a ne tačkasti. One su nezgodne i zbog tog transformatora koji je kabast i skup, ali moguće je praviti LED transformatore i od punjača za mobilni. To bih volela da naučim.

Nažalost, sijalice sa užarenim vlaknima će uskoro nestati i LED svetla će ih zameniti skroz. Zverko iz kolektiva Karkatag mi je objasnio kako je svetlo sijalice sa užarenim vlaknom puno šumova i prija našem oku jer zrači po celom elektromagnetskom spektru, od radio do gama talasa, i tu su veliki gubici u energiji. Između ostalog i na toplotu. LED, sa druge strane, “gađa” samo u vidljivo polje, i zato je štedljiv, i zato je tako neprijatan.

Dok se to ne desi, treba kupiti zalihu žarulja.

Koliki ti izazov predstavlja igranje sa materijalima; pominjala si mi da ti je rekontekstualizacija određenih predmeta, oblika i tekstura jedna od glavnih inspiracija?

Jako mi je zanimljiv taj iznenadni preokret u percepciji, u doživljaju predmeta, kada ga izvučete iz konteksta (polica plastičnih sudova u kineskoj radnji ili prljava tezga na Kaleniću), i izložite tako da isti predmet odjednom zaslužuje divljenje.

U tom smislu, najviše me je obradovalo otkriće da su ružne i banalne boce deterdženata, omekšivača ili šampona pravljene u divnim arhetipskim oblicima koje je, na primer, i Bogdan Bogdanović primenjivao prilikom projektovanja svojih čuvenih partizanskih memorijala. Očišćena od konteksta, boca deterdženta komunicira sa nama kao praistorijska figurina, kao Bogdanovićeva skulptura, pa još kad bi i svetlela! To je tema za neke buduće svetlosne eksperimente.

Gde nalaziš delove za lampe; jesu li one uvek neponovljive i koliko ti je uopšte važna ta jedinstvenost (ili kako god to nazvali)?

Neponovljivost je posledica toga što predmete potpuno nasumično nalazim na buvljacima, u kineskim radnjima, prodavnicama plastike, raznim radionicama, na Kupindu, na ulici…

Reci nam malo više o kolekcijama Nusprodukt lampi: prethodna je bila Kabinet čuda, ova koja sada nastaje zove se Sav taj šećer. Šta im je zajedničko, a po čemu se razlikuju (i koje ih narativne/materijalne niti uokviruju kao odvojene celine)?

Kolekcija Kabinet čuda je puna životinjolikih lampi a Tamara Broćić i ja smo od početka imale ideju da je fotografišemo u biblioteci Astronomske opservatorije na Zvezdari gde su se utopile u okruženje pa na nekim fotografijama nije baš jasno da li je u pitanju neki stari teleskop ili Nusprodukt lampa.

Nova kolekcija Sav taj šećer dobila je takav naziv jer podseća na intergalaktičku poslastičarnicu i na ideju svemira u produkt dizajnu 60ih. Najviše je, u stvari, dobila to ime zbog prezasićenosti oblika, boja i materijala, zbog preterivanja, kao kada jedete tortu koja je preslatka i muka vam je, ali je baš dobro i ne prestajete; ili kao kad gledate reklame.

Opiši Nusprodukt u nekoliko reči, onako kako ga ti vidiš/osećaš. 

Neka sila je u igri, u igri je neka sila!

Predmeti:

1. Crtež za lampu „3,2%mm“, eksperiment sa banalnim bocama, ovog puta od jogurta.

2. Polusklopljena lampa iz nove kolekcije.

 

3. Knjiga Hane Arent u izdanju Nusprodukt press-a.

4. Klješta za žicu i kablove. Tatina, stara, iz vremena kada je sa majstorima pravio porodičnu kuću, improvizovao. Možda je nasledan taj stav da sve možemo sami da napravimo.

5. Matice za Ø10, baš se teško nalaze.

6. “Something’s not right”, deo budućeg light box-a. Gmail-ova poruka kada puca internet, takođe i poruka koju primimo, a ne znamo ni kako, ni od koga, ni zašto, ali znamo da nešto puca.

7. Deo bočice parfema nađen na buvljaku u Parizu, budući deo lampe.

8. Pačka (baletski kostim). Veliki građevinski poduhvat koji sam započela 2012 i završila 2018. godine, šav po šav, sloj po sloj. Pačka, pogača, palača.

9. Mamina mapa Severne Afrike na arapskom. Iz vremena kada je radila u tim zemljama kao prevodilac za arapski. To lutalaštvo je i dalje drži nesmanjenim intenzitetom.

10. Sprejevi kod Džesta iza Pančevca, najbolji izbor i kvalitet.

11. Derviš, rotirajuća piramida od ogledala. Jugosloven Koloman Novak i pre njega Laslo Moholi-Nađ u Bauhausu istraživali su svetlost i pokret kroz luminokinetičke instalacije. U tom pravcu će se razvijati Nusprodukt.

12. Auto-folije, da Derviši dobiju sloj boje. To će biti roze, plave i narandžaste piramide od ogledala.

Lajkuj:

Komentari:

  1. Jovan says:

    Super dopada mi se

  2. Maja says:

    Kako je lepo videti da i dalje na ovome svetu postoje kreativci koji nađu načina da ni iz čega stvore nešto, naročito od sirovina koje nas okružuju ali ih ne primećujemo. Svaka čast.

Ostavite komentar:

Slični članci: