Da li imate preko 18 godina?

Predmeti Miloša Milovanovića

Priča o predmetima je priča o porodici.

 

Miloš Milovanović. Muzičar, novinar, prezenter, voditelj, spiker, producent, komšija (!?), paun, ozbiljan čovek, duhovit čovek – zanimljiv čovek. Miloš je TV lice poznato sa BK televizije, sa Studija B, B92, trenutno sa televizije N1, dakle svima nam je bio “u kući”. Ovo je ukratko. Mogli bismo da dodamo i pokretač i producent basističkog vikenda “Bass Passion“ i voditelj “Male škole bontona – kako se sluša koncert“ programa Kolarčeve zadužbine koji deci poslednje subote svakog meseca približava klasičnu muziku. Ekipa BeforeAftera je pre nekoliko meseci bila kod njega u kući i tamo nam je pokazao njemu drage i važne predmete. Podelio je sa nama svoje uspomene.

Tabla

Ovo je tabla sa pradedine krojačke radnje koju smo brat i ja pronašli na tavanu zgrade u Dositejevoj ulici koju je deda i podigao. Važna mi je zato što je pradeda Svetolik – Sveta prvi od naših Milovanovića u Beogradu. Dvadesetih je kao mlad krojač došao iz Tabanovića kod Šapca, da li već sa majstorskim pismom, ili ga je ovde uzeo u to nisam siguran. Imao je radnju na vrhu Balkanske ulice, sa nekoliko desetina radnika, i radionicu u kući u Dositejevoj u kojoj i dalje živi moj tata. Kroz život sam imao uzore, vezivao se za formalne i neformalne mentore, za ljude čije mišljenje smatram relevantnim. Ova tabla je podsećanje na jedan takav uzor.

Merač za pritisak u gumama

Pripadao je mom deda Backu, poznatom arhitekti Aleksandru Gligorijeviću, koji je došao na mesto biloškog dede, dakle tatinom očuhu. Bio je deka kakvog možeš da poželiš. Merač je uspomena na njega.

Šajkača

Poklon i uspomena na deda Jeremiju, maminog tatu, koji je imao dalijevske, junačke brkove, i na babu Karanfilu. Kapu sam dobio i ponosno nosio na završnoj priredbi u vrtiću. Ona je jedna od stvari koja nas vraća našim primernim precima.

Kišobran

Pripadao je tatinom teči Mihajlu Goluboviću kog su svi zvali teča Majkl. On je bio primer odmerenog, gospodstvenog, šarmantnog i duhovitog čoveka. Kišobran se uklapao u njegovu donekle hladnu pojavu i ozbiljni nastup posle kog bi usledilo nešto smešno – pravi Englez. Ono što najviše volim kod predmeta-uspomena koje me vezuju za pretke je ukoliko i dalje imaju upotrebnu vrednost. Ovaj kišobran nosim vrlo često.

Sat

Sat sam dobio od mame za diplomu, za završetak muzičke akademije. Ona je i kriva za moju muzičku priču. Odrastao sam u vreme kada je Stefan Milenković kretao ka svom vrhuncu, bio slavan, nastupao sa orkestrima… Mama je otkrila da imam sklonosti za muziku, ali sam ubeđen da je priželjkivala, iako ona to ne bi kazala, da ima jednog malog Stefana kod kuće. U adolescenciji sam izrastao i postao trapav na violini, i tako je došao kontrabas.

Mama je bila “krivac” naročito u težim trenucima, pred odustajanje, kada ne vidiš poentu, kada vežbanje postane moranje a ne uživanje, mama je tada “gurala”. To je njen projekat.

Kakav odnos imaš prema tome što si se školovao za muziku a radiš nešto sasvim drugo?

Šalim se sa kolegama muzičarima kako sam zapravo ja u boljoj poziciji od njih kojima je muzika profesija, jer ne živim od muzike, sviram za svoju dušu… Što je ironija, jer ne sviram uopšte! Sa današnjim tempom, medijskm radom, i sa znanjem o tome šta je potrebno da bi muzika zvučala kako treba da zvuči, ne postižem taj kvalitet i zato trenutno ne sviram.

Da li i na muziku gledaš kao na uspomenu?

Nikada nisam poželeo da prodam kontrabas, on je deo mene, šesti član porodice. Miša Blam mi je jednom poklonio svoju knjigu sa posvetom: “Mom drugaru, koji će se kad tad vratiti u klub”, i tada me je prodrmao. Kada je umro osećao sam da moram da vratim svoj dug muzici i napravio sam Bass Passion, koji se desio 2015. i 2016. Prvi je bio posvećen njemu. To je veza koju održavam sa muzikom. Trudim se da promovišem omladince koji su danas brutalni (Pera Krstajić, Miloš Čolović…)! I pitam se šta će da rade sa 40 ako ovako sviraju sa 20! Evo, ja sam kupio žice, kobilicu od bosanskog hrasta, hvatnik od abonosa… tako da planiram  da renoviram kontrabas (smeh). A valjda i svoje sviranje.

Krst

Krst je lepa uspomena na posetu Dečanima. Fond B92 je svojevremeno pokrenuo akciju skupljanja i nošenja novogodišnjih poklona za decu u srpskim enklavama na Kosovu i Metohiji. Nosili smo i odeću, građevinski materijal, elektroopremu, računare. Ta akcija je trajala od 2006. do 2011. Jedne od tih godina, po dubokom snegu uz pratnju policije, otišli smo i do manastira. Tu sam došao do ovog krsta. Još jedan od razloga zbog kog sam se prijavio za tu humanitarnu akciju je i taj što je moja mama sa Kosova, rođena je u selu Varage i krivo mi je što nikada nisam u tom porodičnom kontekstu odlazio tamo.

Otvarač za vina

Volim da popijem dobro vino o kom sam čuo neku priču, a onda sam čuo da je važno i kakav otvarač imaš. Ovaj otvarač omogućava da se čuje “puk” pri otvaranju.

Manžetne

One su izuzetno važne, predstavljaju vezu sa istorijskim trenutkom u mom životu! Obeležavaju početak zajedničkog života sa mojom ženom. Desile su se u istom trenutku kada sam planirao da je zaprosim, tako da su one moj verenički prsten – moje vereničke manžetne.

Stingova knjiga

Jedan od uslovno rečeno idola u muzici, čija mi mi muzika najviše i najčešće leži, pritom je i basista!

Lego čikica

Lego kocke su moja najduža životna ljubav. Imao sam boginje, ležao pod temperaturom i čekao svoje prve lego kocke. Bez trunke sramote govorim da moja deca imaju oštru konkurenciju u meni, jer povremeno moram i sebi da kupim lego. Naravno, moje kocke stoje odvojeno od dečijih! Ovog čikicu sam sklopio negde u inostranstvu, nalazeći deo po deo – i sklopio sam sebe!

Rukavice

Rukavice sam dobio od svog “vazduhoplovnog gurua” Vladimira Bojovića kog sam upoznao kada je gostovao u Jutarnjem programu i pričao o svom snu: muzeju starih letilica domaće proizvodnje. To je užasno skup projekat, ali neverovatano vredan. Uključio sam se u promociju tog projekta jer mislim da je bitan sa aspekta istorije i tradicije. Krenuo sam i na obuku od koje sam odustao, falilo mi je vremena… Imao sam privilegiju da letim sa Marjanom Jelenom u malom galebu G2, to je neuporedivo iskustvo.

Četka za brijanje

Ovde je zbog mog odnosa prema tradiciji. Dobio sam je od kuma Branka. Četka me vezuje i za dedu i za pradedu, kao gospodu za primer, a ja kao njihov naslednik, ne bih smeo da se ponašam drugačije (smeh).

Putni set za čišćenje obuće

Uklapa se o priču o pedantnosti, a ljudi se smeju kada shvate da ga zaista nosim sa sobom na put. Dobio sam ga od tetke kada je videla kako sam se zagledao u njega. Uklapa se i u strast prema gedžetima, a ima i značku Spirit of saint Louis, što je ime aviona kojim je Lindberg preleteo Atlantik.

Ovi predmeti su za mene vremeplov. Pradedu nisam upoznao, ali on u mom životu ima bitno mesto. Dokle god se sećamo nekoga dotle on živi. Živi i kao deo našeg identiteta. Predmeti nose deo onih kojima su pripadali. To je jedan od načina održavanja veze sa njima.

 

Lajkuj:

Komentari:

  1. Grozdana Djuric says:

    Divni ljudi žive oko nas.

Ostavite komentar:

Slični članci: