Da li imate preko 18 godina?

INDIREKT SHOWCASE FESTIVAL: muzička Evropa u Beogradu!

Od 11. do 13. oktobra na programu će biti četvrto izdanje beogradskog Indirekt Showcase festivala gde će mladi i talentovani izvođači imati priliku da svoje stvaralaštvo prikažu kako velikom broju profesionalaca iz sveta muzike, tako i lokalnoj publici.

Atom Akademija, Soul Society, Dorćol Platz i SAE Institut ugostiće bendove iz zemlje i inostranstva tokom drugog oktobarskog vikenda, a uz koncerte, biće upriličeno niz panela i konferencija gde će organizatori festivala, producenti, booking agenti, izdavači i drugi eksperti iz muzičke industrije diskutovati o raznovrsnim aspektima iz ove oblasti.

Čast da otvori festival imaće pančevački bend Ivica. U kratkom razgovoru za naš portal, Ivan Kačavenda, alfa i omega ovog projekta, pričao nam je o sazrevanju grupe, kao i o njihovom novom albumu.

Kako bi opisao vaš zvuk nekome ko nije upoznat sa vašim radom?

Žanrovski smo raznoliki, mada zvuk preteže na stranu dreamy/shoegaze/slowcore/singer-songwriter strane. A kada moram u jednoj reči, onda je to alternative ili indie.

Ivica je nastao kao tvoj solo akustični projekat, međutim sada pored sebe imaš Aleksandru. Koliko ti je ona pomogla da sazriš kao umetnik i autor?

Mnogo zaista. S njom su pesme dobile na širini i dubini, što je uvek rezultat kad sarađuješ s nekim ko ima sličan senzibilitet tvom. Iako sam control freak u pogledu snimanja, Aleksandra je uvek imala potpunu slobodu izražavanja. A to je svakako dobro za oboje.

Vaše najrecentnije izdanje nosi naziv „Kakvi ste to ljudi“. Da li možeš da nam kažeš nešto više o tome?  Ako se ne varam, ovo je prvi album nove etikete Kontra.

Tako je, prvo Kontrino izdanje i naše prvo izdanje koje nije samizdat. Dakle, važna stvar. Kockice su se u pravo vreme i na pravom mestu složile pa se to i desilo. Jako sam zadovoljan radom izdavača i njegovim odnosom s nama. Nikola ima iskustva i razume vreme u kom živimo, a i predivan je čovek. Što će reći – redak primerak!
Meni je cela ta priča sa izdavaštvom nova, mogu slobodno da kažem da pojma nemam ništa o tome, sve prepuštam izdavaču, u kog imam beskrajno poverenja.
Ovim albumom sam iskoračio iz hermetičnosti, ali ipak ostao zatvoren. Makar tako volim da mislim.

Prvi singl sa tog albuma zove se „Nemam vremena“. Za šta to Ivica nema vremena?

Ta pesma je vrlo lična i podrazumeva određenu situaciju i osećanja koja sam iskusio. Ali kad je slušam drugim ušima, zaista ima neku univerzalnost i potencijal slikanja vremena u kom živimo. Čini mi se da svi delimo osećaj brzog proticanja vremena, smenjivanja trendova, mimova koji su aktuelni jedan dan, promenljivost socijalnih mreža koje su postale deo naše svakodnevice itd. Tako ispade da jedna moja lična drama u kojoj sam bio, a koja je sada pesma, ume da nas poveže na nivou osećaja da vreme prolazi brzo.

 

Tog prvog dana, pored Ivice, nastupiće gosti iz Makedonije, grupa Ki, ali i alternativci iz benda Slonz. Već imaju iskustva sviranja na sličnim festivalima, budući da su prošle godine osvojili prvu nagradu na Demofestu u Banjaluci. Kako je ta nagrada uticala na njih i kakvo je njihovo mišljenje o ovakvim manifestacijama, saznali smo od Nenada Tošića, basiste ovog šabačkog sastava.

Osvajači ste prve nagrade na prošlogodišnjem Demofestu, a Nikola je prograšen i za najboljeg gitaristu. Šta se promenilo u karijeri benda Slonz od tada? Objavili ste i prvi album…

Da! Objavili smo prvi album pod nazivom “Lepota u glavi”, što je i najveća promena u karijeri benda. Naravno tu su i brojnije svirke, otvorila su nam se vrata regiona, na koja smo kucali i ranije, ali bezuspešno hehe. Napredovali smo svi, sazreli pre svega i neke stvari posmatramo dosta ozbiljnije, živimo naše najbolje živote hehe.

Prema vašem mišljenju, kakav je tretman prema mladim bendovima na sceni?

Zavisi kako gde. Što se tiče starijih kolega uglavnom su veoma korektni i trude se da pomognu koliko mogu. Što se tiče klubova i festivala, tu je još uvek lošija situacija, forsiraju se stariji bendovi i izvođači još uvek, ali naše vreme tek dolazi, tako da nas to ne tangira mnogo.

Koliko su ovakve manifestacije poput Indirekt Showcase festivala značajne za vas?

Značajne su naravno, jer prvo, dobijamo priliku da se promovišemo, da što više ljudi čuje za nas, a za Slonze to će biti pocetak trodnevne turneje, kao i zagrevanje za svirke koje predstoje u oktobru i novembru.

Šta nam možete reći o planovima za neki budući period?

Budući planovi su definitivno svirke i promocija albuma “Lepota u glavi”. Nakon Indirekta, odmah sutradan putujemo za Sloveniju, posle se vraćamo u Srbiju, pa kasnije i Hrvatska… Radimo na novom ep izdanju, ali nigde ne žurimo. Postavili smo jake standarde sa prvim albumom, ne smemo sada zakazati sa nekim užurbanim i pogrešnim odlukama ili pesmama (smeh).

Druge festivalske večeri pored beogradskog Virvela i instrumentalne džez-fank postave Bullet for a Badman koji će biti predstavnici Srbije, nastupe će održati i reprezenti iz Rumunije Lucia, pop-soul kantautorka i synth-pop trio Next Ex, zatim elektronski indi-rok sastav Killedbycar iz Poljske, hrvatski bendovi The Black Room i The Siids, mađarski Vera Jonas Music, kao i gosti iz Rusije iz darkwave grupe Ivatu.

Line-up završnog festivalskog dana, između ostalih, upotpunjava i Srđan Popov aka Sergio Lounge, sa veoma atraktivnim scenskim nastupom i vrlo interesantnim instrumentalnim čedom.

Koliko je poznato, ti si se školovao za instrumente kao što su flauta i kontrabas, a bas gitaru sviraš u drugim bendovima. Otkud sada pričamo prvom srpskom tastaturisti? Šta nam možeš reći o tom instrumentu i muzičkom izražaju koji stvaraš?

Kad je Sergio tek krenuo da se formira kao lik i kao ideja, prvo je nastala muzika. Tek sam kasnije, kad sam objavio prve snimke na netu, krenuo da razmišljam o tome kako bi to moglo da se izvodi uživo, a da bude odgovarajuće samoj muzici. Trebalo mi je nešto što je jedinstveno, pomalo šašavo, veselo i šareno, ali i nešto što će stvarno biti izvodljivo. Proces razmišljanja nije trajao dugo, ugledao sam tu tastaturu i jako brzo došao do zamisli da je okačim oko vrata i proglasim svojim instrumentom.

Nije mi bitno na bini da pokazujem svoje umeće, naročito ne sviračko, već da prenesem esenciju muzike koja se dešava u tom momentu, a tastatura mi je to omogućila na spektakularan način.

Jedan si od najautentičnijih predstavnika retro estetike na sceni. Kako si se odlučio za taj stil?

Muzičku scenu pratim u dva pravca – volim da čujem moderne tendencije, da zapratim nekog novog autora i generalno da sam u toku sa današnjicom. Ali isto tako, mom ukusu i senzibilitetu najviše leži muzika 60-ih, i to slušam otkad znam za sebe. Dogodilo se slučajno da je već godinama unazad retro estetika jako popularna, pa su se tako i ta dva pravca koja volim poklopila.

Sarađivao si sa Unom Gašić, kao deo njenog Bitipatibi projekta, kao i sa sve popularnijim duom TI. Kakva iskustva nosiš odatle?

Scena u Beogradu je kao jedna velika familija, pa je neminovno da usput i sarađujemo. Grupa Ti i Bitipatibi su jedni od primera te saradnje, bilo je tu još dosta bendova sa kojima sam sarađivao na najraznovrsnije načine. Ilija Duni i grupa Ti su me od samog početka “otkrili” i pružili mi dosta prilika da sviram sa njima, na čemu sam im neizmerno zahvalan. Ti koncerti su bili jako uspešni i to je bilo jedno veliko iskustva za mene i Sergia, koji je bio tek u nastanku tada. Ilija je bio i ostao jedan od najboljih ljudi koje poznajem i izuzetno mi je zadovoljstvo i privilegija nazivati ga prijateljem.

Sa grupom Bitipatibi sam svirao oko pola godine bas gitaru, u jednom vrlo aktivnom koncertnom periodu za bend, i nosim jako lepa iskustva sa tih nastupa. Zbog mojih sve većih obaveza prema Sergiu, kao i mojoj izvornoj profesiji – muzičkoj produkciji, morao sam izaći iz benda. Bitibatibi je jedan ambiciozan bend i bilo bi nefer sa moje strane da učestvujem u nečemu tako lepom sa pola pažnje i nedovoljno vremena. Una i ja smo i dalje prijatelji i saradnici, a i ponekad se vratim da odsviram neki koncert kad god vreme to dozvoli.

Ove godine dobitnik si prve nagrade na banjalučkom Demofestu i Bunt Roku, festivalima gde se u prvi plan stavljaju mladi i neafirmisani izvođači. Šta te nagrade predstavljaju za tebe?

Ove godine sam se zajedno sa bendom prvi put u životu odlučio na taj korak – da učestvujemo na takmičenju demo bendova. Ispostavio se kao vrhunski potez, i to ne samo zbog nagrada. Takmičenja daju novu perspektivu samoj delatnosti benda, pa smo na tim festivalima saznali par stvari o sebi i našoj muzici – pre svega koje su stvari u kojima smo dobri, a gde moramo još da radimo. Na tim takmičenjima se ocenjuje sve – kako bend svira, šta svira, kako nastupa, kako se oblači, ponaša, zvuči, koja je reakcija publike, kakva im je pesma koju izvode. Konkurencija je bila prilično jaka, što čini te nagrade još većim dostignućem za nas. Žiriju oba festivala su se najviše svidele pesme koje smo izvodili, naš nastup i pristup muzici, što mi je izuzetno drago, jer mi je to i najbitnija stvar kod jednog benda, bilo da sam na bini ili u publici. Saznali smo koji je pravac kojim ćemo ići, kako će izgledati naš prvi zvaničan album, i jako smo uzbuđeni zbog svega šta spremamo za budućnost.

Poslednjeg dana posetioci će ponovo moći da vide dva hrvatska predstavnika, mladog folk kantautora Ichaboda, ali i trio Tús Nua. Sa Jordi, gitaristkinjom ovog zagrebačkog sastava smo nakratko i popričali.

Prošle godine ste objavile debi album „Horizons“ čiji se proces snimanja poprilično odužio. Kako sa ove vremenske distance gledate na sam rad na tom izdanju, kao i na sam rezultat koji ste stvorile? Da li ste zadovoljni konačnim epilogom?

Snimanje se odužilo, da, ali to je velikim dijelom zbog toga što vjerujemo da se dobre stvari grade duže vrijeme. Ja sam osobno jako zadovoljna albumom, a vjerujem da su i Jelena i Matea. Naravno da će uvijek biti stvari koje su mogle biti bolje, ali se ne zamaramo previše time, bit će još albuma.

Pesma “Fight!” sa tog albuma odabrana je kao pesma dana na popularnom KEXP radiju , a američka izdavačka kuća Weltraum-Wal Records je objavila vaš album na kaseti i na njihovom tržištu. Kako reagujete na sve ovo? Vaša muzika se čuje i van regionalnih granica.

Ponekad se probudim i ne mogu vjerovati koliko nam se lijepih stvari izdogađalo zadnjih godinu dana. Imam dojam da mi se ostvaruju snovi za koje sam do veoma recentno mislila da su nedostižni. Naš album na kazeti je izašao u svibnju ove godine i kazete super idu! Napravljene su u maloj tiraži, tako da ih imamo još samo nekolicinu.

Dan pre svirke u Beogradu, nastupaćete u Ljubljani kao predgrupa jednom renomiranom bendu kakav je God Is An Astronaut. Da li je to vaš najveći uspeh u dosadašnjoj karijeri? Šta za vas to znači?

Teško je vrednovati uspjeh, jer dosta ovisi o momentu i okruženju. Svaka nova prilika koja nam se pruži je za nas novi uspjeh, nema ih smisla vrednovati. Ali da sam nevjerojatno sretna i uzbuđenja zbog toga što sviramo s God Is An Astronaut, naravno da da. Oni su mi jedan od najdražih bendova i, koliko se sjećam, prvi post-rock bend koji sam počela slušati. Jako se veselimo tom koncertu, kao i Beogradu. Super vikend!

Dobitnice ste jedne zanimljive titule, „lezbijke godine“ na Lez of the Year dodeli nagrada. Kako je došlo do toga i šta nam možete reći o ovome?

Da, dobile smo nagradu Lez of the year prošle godine u prosincu, zahvaljujući glasovima publike. Mi smo veoma sretne zbog te nagrade jer nam je to prva nagrada koju smo osvojile kao bend, a i sretne smo jer nagrada dolazi od nama jako dragog kolektiva Zbeletron, kao i LGBT+ zajednice. Nadamo se da ćemo posjetiti Lez of the year i ove godine i tako podržati odličnu inicijativu koja podiže vidljivost umjetnica i aktivistkinja na sceni.

View this post on Instagram

Summertime happiness! Photo by Lara Varat

A post shared by Tús Nua (@tusnuaofficial) on

Objavile ste i nekoliko spotova u DIY produkciji. Planirate i dalje na taj način da funkcionišete?

To je više bila sila prilika haha. Svakako ćemo u budućnosti spotove prepustiti nekome drugome, iako, tko zna, možda nam se omakne još koji iz DIY produkcije.

Konačan muzički program zaokružuju švajcarski Visions In Clouds, mađarski Passed, Radio Slam iz Poljske, kao i triling srpskih bendova: Vin Triste, Dingospo Dali i niški Igralom.

Upravo sa frontmenom grupe Igralom, Dimitrijem Simovićem, nakratko smo razgovarali

Vaš album prvenac „Pogrešna poznanstva“ zavredeo je brojne pohvale, kako kritike, tako i publike. Da li ste očekivali takav uspeh?

Hvala puno za vezivanje uspeha uz naš debi album! I nama se tako čini, zar ne? Puno ljudi nam je izašlo u susret u procesu snimanja kako prvog, tako i drugog albuma, i pažnja i podrška koju smo od starta imali od prijatelja, čiji sud vrednujemo svakako, govorili su nam kako smo na tragu nečeg jako dobrog. Mislim da je postizanje tog unikatnog zvuka najveći uspeh i lica ljudi u prvim redovima na gigovima su dobar pokazatelj toga. E sad, mislim da je „očekivatli“ prejak izraz za taj dobar predosećaj kojismo imali – nadali smo se.

Održali ste pregršt koncerata po regionu, kako na festivalima, tako i u manjim klubovima. Da li neki od tih nastupa zauzima posebno mesto u vašem srcu?

Nekoliko nastupa u rodnom Feedbacku, Kvaka 22 u Bgu, (sub)African festival u Sofiji, Kino Šiška s Disciplinom, Omladinski centar u Zaječaru, CK 13 u Novom Sadu… Uh, ima među svim tim nastupima jako dobrih uspomena, ne mogu ih sve pobrojati nikako…

Nedavno je objavljeno i vaše drugo izdanje „Sunovrat“ gde se u ulozi mentora nalazi Chris Eckman. Kako je došlo do zajedničke saradnje i kakvi su vaši utisci povodom svega toga?

Mi smo se probudili u Ljubljani i naš prijatelj Matjaž Manček nas je odveo na kafu s Chrisom. On je vremenom pao na naš zvuk i imali smo tokom procesa jako dobar feedback od njega. Slali smo mu snimke s proba i on je pomno pratio razvoj albuma i davao sugestije. To je svakako nama puno značilo, veliki je to vetar u leđa.

Na predstojećem Indirekt Showcase festivalu priredićete publici i svojevrsnu ekskluzivu, jer ćete premijerno promovisati novog člana benda. Da li se zadovoljni kako se novi bubnjar uklopio u celu priču?

Ulogu našeg bubnjara uzelo je na sebe nekoliko ljudi i svima smo jako zadovoljni. Mislimo da će se s tim jednim sve logističke kockice poklopiti, pored ovog najbitnije klika koji se tiče sâme svirke. Radujemo se Indirektu!

Ukoliko želite da prisustvujete kompletnom programu koji uključuje konferencije i koncerte, to zadovoljstvo će vas stajati 2000 dinara. Cena jednodnevne ulaznice za jednu lokaciju iznosi 500 dinara, dok karta za jedan dan za sve lokacije košta 700 dinara. Za dvodnevne ulaznice potrebno je izdvojiti 1200 dinara. Kompletan program možete naći na zvaničnoj stranici Indirekta.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: