Aytac Aybak i Sertac Ogul

Do skoro su Sertac (aka «As Smooth As») i Aytac (aka «Aldes») puštali orijentalne letnje zvukove sa retro-melanholičnim šmekom. Poreklom iz Istanbula, obojica su rešila da započnu novo životno poglavlje u Beogradu. Vratimo se na kraj 2015. dok su živeli zajedno preko puta Narodnog pozorišta, i podsetimo se njihovog dosadašnjeg doprinosa muzičkoj sceni u našem gradu.

Kada i na koji način ste se tačno upoznali?

Aytac: Upoznali smo se u Istanbulu preko moje tadašnje devojke. U isto vreme smo i on i ja aplicirali za nemačku vizu, i odbili su nas. Planirali smo da se preselimo u Berlin. Ta priča nas je spojila.

Zanimljivo je to da ste se ranije bavili nekim drugim stvarima. Kako ste ušli u svet muzike?

Sertac: Da, ja sam u nekom prošlom životu bio korporativni advokat. Odavno sam dao otkaz i sada studiram biznis i menadžment na FON-u. Ali oduvek sam bio blizak muzici. Sa 16 sam imao svoj bend, svirali smo psihodelični rok u kul barovima. Oko 2010. sam postao DJ.

Aytac: Sertac i ja smo već u Istanbulu producirali i puštali muziku, ali ne istu vrstu. Ja sam tada bio u potpuno drugom fazonu, studirao sam političke nauke. Kada sam zaradio neke pare, investirao sam u zvučnike i došao ovde kako bih studirao inženjering zvuka. Od tada smo počeli zajedno da radimo.

Zašto ste se preselili u Beograd?

Aytac: Oduvek sam hteo da studiram muziku. Bukvalno sam istražio sve moguće škole širom sveta. Bilo šta, svejedno. Ali je sve bilo ograničeno, finansijski, jezički, profesionalno… Na primer, pošto ne govorim španski, čitava južna Amerika više nije bila opcija. SAE Institut je jedan od retkih koji predlaže kompaktni program. Hteo sam da se upišem na manji i kraći deo tog kursa, a to sam našao ovde.

Sertac: Zamalo da nisam otišao u Indiju! Ali par puta sam došao da vidim Aytaca i rešio da mu se pridružim.

Kako bi ste opisali vaš trenutni muzički stil?

Aytac: Prolazili smo kroz razne faze. Ja sam na početku bio inspirisan berlinskom tehno scenom. Onda sam prešao na instrumentalni hip-hop nemačke Beat scene, jer me je to oduvek privlačilo i upravo sam ovde ponovo ostvario tu konekciju. Kao u svakoj tranziciji, došao je kraj jedne faze i početak nove. Kada smo došli ovde, pronašli smo mir.

Sertac: Volim da ubacim neke stare turske disco-funk pesme iz šezdesetih ili sedamdesetih. Uz letnje melodije i ležerne note, kombinujem ritmove sa bliskog istoka. Opuštena varijanta. Ljudima se to sviđa jer je neobavezno. Nije tipična klupska muzika gde se očekuje igranje, ali nije da nam smeta kada se neko pomera!

Imali smo prilike da slušamo vaše setove u KC Gradu, 20/44, Zaokretu, Bivšem, Šećeru… Ali pored toga ste organizovali prvi Beogradski «Sofar Sounds».

Aytac: Za one koji nisu čuli za taj događaj na globalnoj skali, radi se o kućnoj indie svirci za ograničeni broj zainteresovane publike koja se prethodno prijavi. Ideja je da se uz prijatnu intimnu atmosferu oseti «magija» lokalnih bendova, sve to na «tajnoj lokaciji». Prošle godine smo uveli taj koncept ovde. Tada smo snimili Anu Ćurčin, VIS Limunadu i Stray Dogg-a.

Sertac: Planirane su i žurke pod nazivom «Orient Connexion». Velika ideja koja stoji iza tog projekta jeste razmena DJ-eva na relaciji Istanbul-Beograd. Letos smo uspeli da dovedemo Oceanvs Orientalis, zatim su to bili Dušan Lilić aka Lile i Luleyman, a odmah nakon Nove godine je bilo izdanje «Midnight Orient Caffe»-a sa DJ Brkom.

Ko vas najviše inspiriše, ko su vaši uzori?

Aytac: Figub Brazlevič i FloFilz.

Sertac: Flying Lotus i J Dilla.

Koja je priča ovog stana?

Aytac: Uselili smo se ovde pre dve godine. Prvo sam došao ja, pa se i Sertac uselio.

Sertac: Sećam se samo kako smo na početku ovde stalno pravili neke lude žurke.

Šta vam se najviše sviđa u Beogradu?

Aytac: Pre svega ljudi. Topli su, srdačni, vaspitani. Nešto što je retkost u Istanbulu.

Sertac: Možda su fini prema nama zato što smo stranci… Ali grad je mali, i to nam baš prija. Ne volimo velike gradove. Veličina grada je perfektna. Mi smo sa azijske strane Istanbula, i Beograd nas ponekad podseća na taj deo, jer je smireniji. Kao da smo kod kuće! U stvari, Beograd je kao mala verzija Istanbula.

Omiljena mesta?

Sertac: Uglavnom tamo gde najčešće nastupamo.

Šta vam se ne dopada?

Aytac: Ništa mi ne pada na pamet.

Sertac: Takođe.

Šta vam nedostaje?

Sertac: Hrana! Ovde je sve ograničeno: meso, kečap, kupus, luk. To je to. Vegetarijanski specijaliteti fale.

Koja muzika vas asocira na Beograd?

Sertac: Disco tonovi koje pušta Schwabe.

Kako vidite beogradsku elektronsku scenu?

Sertac: Smatram da ima stvarno dosta dobrih DJ-eva i bendova, posebno ako se uzme u obzir da grad nema ni dva miliona stanovnika. U Istanbulu nije toliko razvijena klupska scena sa kvalitetom odavde.

Aytac: Za razliku od Istanbula, gde je sve okrenuto ka čistom profitu i komercionalnoj strani zabave, ovde postoje neka ključna mesta koja tamo nemamo. Noćni život u Istanbulu uopšte nije toliko lud kako ga ljudi zamišljaju. Svašta se događa, ali su prava underground mesta u manjini, jednostavno jer se ne isplate.

Linkovi:
Sofar Sounds Belgrade
As Smooth As
Aldes