Da li imate preko 18 godina?

Mali umetnički prostori su temelji svake kulturne scene

Klub Kvaka 22 u zajedničkom projektu sa 4 slična skluba iz ovog dela Evrope.

Autor:
1
0

Klub Kvaka 22 učestvuje u svom prvom evropskom projektu EEnlarge Europe i tokom 18 meseci tesno će sarađivati sa četiri njima slična koncertna mesta iz regiona. To su Channel Zero iz Ljubljane, Zentropia iz Sente, Nappali iz Pečuja (Mađarka), Cafe Moszkva iz Velikog Varadina (Rumunija).

Ciljevi EEnlarge Europe projekta su stvaranje novih, dugoročnih partnerstava sa sličnim klubovima, kao i pronalaženje zajedničkih rešenja za slične probleme koji se javljaju u ovakvim organizacijama. O ovom projektu razgovarali smo sa Laurom Ferrero, koordinator ovog projekta za klub Kvaka 22

Koji su to ključni problemi sa kojima se klubovi vašeg tipa suočavaju?

Kao autonomni prostori, već imamo neka pitanja koja se tiču naše strukturne organizacije i naše finansijske održivosti. Konkurencija sa većim i komercijalnijim mestima  bila je veoma oštra. Jedina prednost koju smo imali bile su naše bliske veze sa lokalnom scenom, pouzdana regionalna mreža kao i jaka lokalna zajednica. Tokom pandemije, ova pitanja su se još više pojačala, jer su kulturni prostori dobili malo ili nikakvu pomoć od njihovih lokalnih vlasti. Većina nas je morala da se potpuno zatvori na duži period i mesecima nije imala nikakvih prihoda. To je takođe ostavilo lokalnu scenu i umetnike bez podrške. Kroz EEnlarge Europe težimo da dobijemo više priznanja i podrške od naših lokalnih vlada i da pomognemo muzičkim scenama Jugozapadne Evrope da prevaziđu ovu krizu, prilagođavajući se njihovim lokalnim specifičnostima.

Prošlo je više od godinu dana od početka pandemije i „nove normalnosti“ kako se to sada naziva. Kako izgleda rad u vreme ove krize i na koji način ste uspeli da opstanete?

Luka, uz dragocenu pomoć, uspeva je da održi Kvaku 22 tokom prvih meseci pandemije, nadajući se boljim danima koji tek dolaze. Neki događaji su se mogli organizovati prošlog leta, što je bilo čudo u poređenju sa drugim mestima. Međutim, od oktobra to je borba. Većina naših prihoda su sezonski, ali nismo bili u mogućnosti da ponudimo dovoljan broj događaja u 2020. godini. Nismo želimo da dovedemo našu publiku u opasnost i doprinesemo širenju virusa. Pokušali smo da organizujemo neke događaje, uglavnom izložbe ili akustične koncerte, poštujući fizičko distanciranje i nošenje maski. Napustili smo ovo iz dva razloga. Prvo, nemamo materijalna sredstva koja bi primorala našu publiku da se striktno pridržava tih mera, jer nemamo osoblje iz obezbeđenja i nemamo dovoljno ljudi koji rade. Ali pre svega, mi zamišljamo Kvaku 22 kao prostor zajednice. Posetioci doživljavaju Kvaku 22 kao drugi dom. Ne želimo da ih izneverimo dočekujući ih u sterilnom okruženju, niti da dovedemo u opasnost njihovo zdravlje i zdravlje njihovih najmilijih.

Sada smo otvoreni samo za radionice i podržavamo NVO Matrijarsija, naše prijatelje kojima je atelje nedavno izgoreo. Gostoprimljivi smo prema njima i njihovim umetničkim delima dok ne pronađu novi prostor. Možete ih podržati finansijski ili im pomoći da pronađu prostor tako što će ih direktno kontaktirati.

Kako ste došli na ideju da se povežete sa baš ova četiri kluba iz regiona?

Eszter Decsi, naša koordinatorka iz Mađarske, došla je na ovu ideju. Povezala nas je da učestvujemo u projektu jer je upoznata sa našim radom i prostorom kroz događaje i festivale poput MENT-a u Ljubljani ili Malomfesztivala u Oromu u Vojvodini. Pored toga, svako mesto će imati „savezničko“ mesto iz iste države u kojoj se nalazi.

Takođe smo imali sreće što smo izabrani za drugi projekat koji finansira EU, kao partner, u vezi sa eksperimentalnim mestima, ovog puta iz Roterdama (VORM kao koordinator), Brisela (VK) i San Sebastiana (Dabadaba).

Očekuje se da program traje 18 meseci. Kada zapravo sve počinje i kako će ta saradnja konkretno izgledati?

Već je započeo na mreži. Cilj nam je da svoj prvi događaj održimo u maju u Budimpešti, ako pandemija to dozvoli. Biće to serija konferencija sa svim partnerima i nekim relevantnim gostima. Tokom ovih konferencija, svaki klub će pripremiti projekat koji bismo mogli zajedno da delimo (rezidencije, razmena bendova i slično). Dalje, cilj nam je da tačno utvrdimo naš položaj (putem ankete da bismo razumeli navike publike) u datom kulturnom pejzažu kako bismo imali podsticaje za postizanje većeg političkog prepoznavanja. Naravno, glavni cilj je da saradnju nastavimo dugoročno, čak i nakon završetka projekta koji finansira EU.

Koja je, po vašem mišljenju, ključna uloga alternativnih, malih umetničkih prostora?

Mali umetnički prostori su temelji svake kulturne scene. Na takvim mestima mogu se pojaviti razne struje, žanrovi, pojedinci i kolektivi koji predstavljaju svoju neukrotivu viziju zahvaljujući otvorenosti i nepretencioznosti programa. Na primer, nas ne pogađa poštovanje vrednosti definisanih kao „mainstream“, „popularna“ ili „visoka kultura“, mi samo prihvatamo činjenicu da smo prvi filter iz koga će se, u nekim slučajevima, roditi nešto veliko. Ovaj filter ne prođu svi, ali je neophodan za zdravu kulturnu scenu kako bi se pružila šansa smelim umetnicima.

Svedoci smo i da je ne mali broj klubova poput Kvake 22 u Evropi zatvoren, nedavno je prodata i zgrada BIGZa i brojni umetnici su ostali bez prostora za rad. Da li su ovakve inicijative ključne za opstanak i oživljavanje nezavisne scene?

Ove inicijative su očigledno neophodne. Međutim, opasno je pretpostaviti da su nam oni jedini spas. Veoma je važno shvatiti da muzički ekosistemi i, uopštenije, kulturni ekosistemi ne mogu biti održivi bez jake političke volje i mera za njihovu ispravnu podršku, posebno u ovim kriznim vremenima bez presedana.

U Evropi se gubici u kulturnim prostorima procenjuju na milijarde evra. Ove akcije koje vodimo su neophodne, ali neće biti dovoljne ako ih kreatori politike ne prate pomno. Javne politike treba da, više nego ikad, procene da kultura nije dobro koje se prodaje.

Da li već sada razmišljate o tome kako će izgledati prvi dan kada se otvori Kvaka 22 u punom kapacitetu, ili makar uz ograničen broj ljudi?

Nadamo se samo da će se ovaj prvi dan dogoditi. Trenutno ćemo se prilagoditi i preživeti najbolje što možemo.

Mali klubovi su srž muzičke scene i temelj naše kulture. Ja ne bih imao bend, ne bih bio muzičar i ne bih iskusio puls života tako neposredno da nije bilo ovakvih prostora. Mali klubovi dozvolili su mi da u transu nastupam oči u oči sa publikom, spojenih srca, širom granica i nacija. Brinimo o našim malim klubovima, buduće generacije biće zahvalne.”
Ilija Duni, Grupa Ti, Heat

“Sve kultne svirke desile su se u malim klubovima. Topla, opuštena atmosfera i nepostojanje tampón zone su nešto što se ne doživljava u arenama. Komunikacija i razmena energije sa publikom je neposredna i hipnotišuća.”
Ana-Marija Cupin, Repetitor

 

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: