Žestina kao moderna tradicija

Lepota rakijske scene u Srbiji leži u tome što nema tehnološkog nivoa koji bi ovom piću garantovao isti ukus, miris i boju svaki put kada otvorite flašu. Slaba razvijenosti proizvodnje rakije, neplanirano je otvorila polje za kreativnost i eksperimente sa ukusom i mirisom. Porodične destilerije i mali podrumi zaista proizvode zanatski, i tu stvarno ima za čim da se traga. Navešću jedan suprotan primer.

U Americi je poslednjih godina na sceni prava najezda malih crafted destilerija koje tvrde za sebe da su porodične, da imaju recepte za burbon još iz doba prohibicije, da je u njihovoj boci zarobljen duh stare Amerike. Pre mesec dana je otkriveno da su te priče izmišljene i da svi nabavljaju viski iz jedne velike fabrike alkohola u Indijani. Potrošači su, kupujući različite brendove, u stvari plaćali samo različite etikete.

Umor od serijske proizvodnje koju je doneo kapitalizam porodio je glad za originalnim, ekskluzivnim i domaćim. Srpska rakija zadovoljava svaki od ovih kriterijuma. Ona ima karakteristike ručnog rada, a zbog specifičnih uslova u kojima opstaje, ne podleže standardizaciji i potpuna je suprotnost masovnoj proizvodnji monotonih i predvidljivih ukusa. Skoro da je možemo nazvati antiglobalističkim pićem.

Najkvalitetnije rakije, one koje imaju najuzbudljiviji aromatski kompleks, a čuvaju se kao porodični nakit, proizvode se od autohtonih sorti voća. Autohtone šljive, na primer, uspevaju na ovim prostorima stolećima, razvile su specifičan odnos sa zemljištem i klimom – fenomen koji Francuzi zovu terroir. Te sorte se ne uklapaju u ono što moderna ekonomija, gladna za većim, težim, bujnijim, rodnijim, zove isplativost. Ponovo se princip kvantiteta sudara sa kvalitetom, a retkost sa masovnošću.

Moderno vreme donosi nam i potpuno novi pristup nacionalnom identitetu kao i njegovom prezentovanju drugima. Umesto slavne ratničke prošlosti, koja je delegitimisana ideologijom ljudskih prava, kao i umesto priče o vrhunskoj kulturi, za koju je potrebno naprezanje mozga i predznanje, dolaze gastronomija, muzika, ples. Alkoholna pića su jedan od najvažnijih elemenata takozvanog brendiranja tradicije.

Ako želite da probate nešto što će biti putovanje kroz vreme i geografski prostor Srbije, potražite rakije Savićević iz Ivanjice, šljivovicu Gegula, ili neku iz palete Dibonis. Ukoliko želite da eksperimentišete sa narodnim lekarstvom, kombinacijom rakije i lekovitog bilja, tu su Homoljska zdravica i Paunova travarica.