Da li imate preko 18 godina?

Squid Game – ogledalo današnjeg društva

Upečatljiva vizuelna estetika, likovi sa kojima možete da se poistovetite i uznemirujuća studija ljudske prirode privukle su milione gledalaca.

1
0

Šta se dogodilo sa svetom da ovako odlepi za serijom Squid Game? U čemu je “kvaka” i ima li razloga za to? Ne samo da je serija preplavila sve medije i društvene mreže, nego je i Netflix šokiran ovako velikim uspehom i verovatno nisu mislili da će ovo čudo iz Južne Koreje pokrenuti ludačku potražnju. I ne samo to, čitajući američke medije, ljudi već zahtevaju da serija mora da se nastavi, odnosno da druga sezona mora biti realizovana što je pre moguće. Iako žanr serije nije nimalo nov, njena upečatljiva vizuelna estetika, likovi sa kojima možete da se poistovetite i uznemirujuća studija ljudske prirode uspeli su da pogode žicu publike širom sveta. Dakle, razlog za ovakav hajp je delimično opravdan.

Poznato je da su filmovi iz Južne Koreje odavno popularni, a tim putem nastavljaju i serije. U poslednjih nekoliko godina korejska TV produkcija postala je svetski fenomen zahvaljujući striming servisima. Squid Game je podigla puno prašine u svetu od prvog dana kada je objavljena, a nakon četvrtog dana brojke su počele naglo da rastu, te je za 10 dana postala najgledanija na Netflixu, sa tendencijom da postane najgledanija svih vremena. Ova južnokorejska drama o preživljavanju rangirana je na prvom mestu u više od 90 zemalja, a postoje naznake da bi mogla oboriti nekoliko rekorda kada su u pitanju striming servisi. Kao i većina korejskih drama, svaka epizoda ove devetodelne serije, koju pod rediteljskom palicom drži Hwang Dong-Hyuk, traje oko 60 minuta, ali ono što je najbitnije, koristi većinu vremena na pravi način tako da ništa ne propada, a greške su minimalne. Krvavo je i nasilno, ali takođe stvara zavisnost.

Prema nekim informacijama, 132 miliona ljudi je gledalo bar dva minuta serije, čime je oboren rekord Bridgertona koji je na debiju stigao u 82 miliona domova. Squid Game je prva TV serija iz Južne Koreje koja je pokorila i Veliku Britaniju i Ameriku. Produkcija je koštala 21,4 miliona dolara, a Netflix procenjuje da će prihod biti blizu neverovatnih 900 miliona dolara. Iako reditelj i scenarista Hwang Dong-Hyuk ovde nije rekao ništa novo o siromaštvu i borbi za opstanak, njegova priča gleda se u dahu i neverici.

Na ideju za Squid Game Hwang Dong-Hyuk je došao još 2008. godine, kada se i sam suočavao sa finansijskim problemima, a prvobitan plan je bio da napravi film. Čitavu godinu pisao je scenario koji su sve produkcije odbile, ali je 2019.

Netflix prihvatio da snimi seriju. Squid game se na indirektan način pozabavila problemom koji je rak rana južnokorejskog društva – dugovi i neprestana borba da se oni otplate, ili još bolje rečeno – kako je živeti do guše u dugovima.

Serija Squid Game mogla bi da se uporedi sa nekoliko izuzetno jakih ostvarenja, najviše podseća na Battle Royale (2000), i to je više nego očigledno. A vrlo lako je zaključiti zašto je to tako: tamo se takođe radilo o preživljavanju grupe ljudi, odnosno mladih učenika devetog razreda koji su bili primorani na opasnu i surovu igru u kojoj treba da se ubijaju međusobno dok ne ostane samo jedan – pobednik. Squid Game sledi delimično istu tu formulu, samo na drugačiji način i sa grupom odraslih ljudi.

Naime, ovde je reč o očajnim pojedincima koji su opterećeni dugovima i nalaze se na listi dobrovoljnih učesnika za misteriozne igre na misterioznom ostrvu. Sve što treba da urade je da odigraju šest jednostavnih dečijih igara kako bi na kraju mogli da osvoje ogroman nagradni fond (45,6 milijardi korejskih vona, iliti 39 miliona dolara). Ali, ako u toj igri ne budu uspešni, biće eliminisani iz života. Svaki lik je u svom životu bez novca i bori se kroz očajne situacije, a neki se nadaju da im malo kockanja može promeniti život i doneti bogatstvo. Dakle, ovo nisu animirani likovi, već stvarna ljudska bića, sa realnim životnim problemima koji su nam dobro poznati.

Naš nesrećni protagonista je 40-godišnji Seong Gi-Hun (Lee Jung-jae), koji je prilično simpatičan lik, ali veoma neodgovorna osoba. Ne samo da se razveo i zapostavio ćerku, već živi od danas do sutra u maminoj kući dok su mu za petama uterivači dugova. Međutim, nakon što odigra igru sa misterioznim strancem koji mu daje vizit-kartu i ponudu da se brzo obogati, čini se da za njega ima nade. Seong Gi-Hun će, naravno, odmah oberučke prihvatiti takvu ponudu, a i kako ne bi kada mu je, čini se, ovo idealna prilika da dođe do novca na brz i lak način. Kada stigne na misterioznu lokaciju, saznaje da u trci za milionsku nagradu nije jedini, već da će biti čak 456 igrača koji su u dugovima kao i on, te da će morati igrati šest tradicionalnih korejskih igara za decu. Naravno, ispostaviće se da su ulozi mnogo veći nego što su mogli da pretpostave, ali novca je previše da bi se tako lako odrekli nagrade. A sve to je napravljeno samo iz jednog razloga – da zabave bogataše. Pravila igre kontrolišu maskirani ljudi u crvenim kombinezonima sa oružjem i svako od njih ima svoja zaduženja. Sve to izgleda kao smešna, neozbiljna zabava, ali samo dok tela ne počnu da padaju.

Seong Gi-Hun na ostrvu upoznaje ostale ljude koji su iz različitih razloga pristali da učestvuju u igri i svi oni su različitog kova: imamo opasnog kriminalca sa tetovažom na licu, starijeg gospodina sa tumorom na mozgu, devojku koja je sa porodicom pobegla iz Severne Koreje, imigranta iz Pakistana i Seongovog prijatelja iz detinjstva koji, navodno, važi za uspešanog čoveka, međutim, ne treba nam dugo da shvatimo da je i on u velikim dugovima. Takođe, pored priče o ovim nesrećnicima, paralelno pratimo i policajca koji je došao na ostrvo sa očajničkim ciljem da sazna šta se desilo sa njegovim bratom. Svi likovi vode psihološki rat koliko i fizički, a reditelj i tvorac serije Hwang Dong-Hyuk priči pristupa inteligentno. Svaki učesnik je stavljen na iskušenje i svi imaju jednake šanse. Jedini cilj koji ih sve okuplja je prilika da osvoje veliki džekpot i oproste se zauvek od tog starog života. Nagrada raste što je više igrača „eliminisano“ iz igre, ali za tu veliku nagradu, težak je put do cilja. Ovde publika sigurno neće zaspati, oči su stalno širom otvorene. Glumci rade dobar posao i prikazuju mračne i zanimljive likove, a priča se brzo kreće. Takođe, Squid Game je vizuelno lepo urađena, sa šarenim i intezivnim bojama, dok partitura kompozitora Jung Jae-ila (koji je radio na filmu Parasite) dodaje stalnu napetost.

Moram reći da sam se već susretao sa radom Hwang Dong-Hyuka, imao je zaista par ozbiljno dobrih filmova. Međutim, iako je na prvom (kratkometražnom) filmu radio još pre 20 godina, nije snimio preterano veliki broj filmova u karijeri, a ovo mu je prva serija na kojoj radi. Ipak, on je reditelj od kojeg se očekuju velike stvari (snimio je maestralan film Silenced iz 2011. godine) i uspeva da ovu priču učini i te kako zanimljivom. Squid Game je u jednoj stvari vrlo direktna: ljudi su zbog novca, često očajni, spremni na sve, pa čak i da pretrpe teške fizičke povrede i da preuzmu ogroman rizik kako više nikada ne bi morali da brinu o novcu. Međutim, u suštini niko nije zadovoljan. Siromašni su ubeđeni da nemaju potrebne uslove za život, a bogati osećaju da im nikad nije dosta i uvek traže više ili se dosađuju u izobilju. Svi žive u siromaštvu i neimaštini, bez obzira na spoljašnje razlike. Siromašni su fizički gladni, a bogati psihički. Likovi su glavni razlog zašto Squid Game treba pogledati, jer su njihovi životi i postupci vredni dublje analize. Nedostataka ima tek manjih, ali svaki nedostatak Squid Game nadoknađuje kroz krv, napetost i emocije.

Velika popularnost Squid Game je iznenadila sve i njena popularnost i dalje raste širom sveta i čini se da euforija još neće popustiti. Glumci su već postali slavne ličnosti, a publika traži da se serija nastavi, što je za očekivati i da se desi. Nedavne istočnoazijske filmske i televizijske priče poput Parasite (2019), Burning (2018) i Itaewon Class (2020) vešto su se bavile nejednakostima između bogatih i siromašnih, a reditelj Hwang Dong-Hyuk uspešno prati ovaj trend sa Squid Game, svojom prvom dramskom serijom. I ono što možemo zaključiti na kraju je da naš stvaran svet u kojem živimo može biti jednako paklen kao svaki izmišljeni brutalni svet koji vidimo na ekranu.

Kriza izazvana pandemijom kovida-19 samo je pogoršala već postojeće nejednakosti. Pandemija posebno pogađa siromašne i osobe koje su na ivici siromaštva, a to im samo dodatno stvara muke. Pored toga, pandemija je grubo otkrila pravo lice vodećeg dela sveta, njegovu sebičnost i „aroganciju moći“, bez empatije i solidarnosti sa dubokim siromaštvom i patnjama stotina miliona ljudi. I jedno je sigurno, bogati će se i dalje bogatiti, a siromašni će nastaviti bogu da se mole za bolje dane.

Koliki su dometi i koliko daleko će Squid Game otići, saznaćemo u mesecima i godinama koje slede. Svih devet epizoda Squid Game nalaze se na Netflixu, pa ako imate devet sati slobodnog vremena, samo napred. Ipak, upozorenje je više nego dobrodošlo, ovo je krvava, nasilna emisija, ali koja od početka to želi da bude.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: