Predmeti: Daško & Mlađa

Novosadski radio dvojac koji već sedam godina od ranog jutra zabavlja hiljade slušalaca sa nama je podelio priče o svojim omiljenim predmetima. Pored individualnih, odabrali su i nekoliko (genijalnih) koje su dobili za poklon od slušalaca, što iz Srbije što iz dijaspore. Pored priče o predmetima, otkrili su nam kakav je osećaj imati sopstveni, nezavisni radio kanal i kako zamišljaju idealno društvo.

Koji su benefiti toga što imate svoj radio?

Mlađa: Najbolji je taj što si sam svoj gazda. Zapravo su nama gazde ljudi koji nas slušaju. Jako je lepo kada radiš ono što voliš pa, iako ti je teško da ustaneš ujutru, radiš to sa velikim entuzijazmom. Ta naša sekta koji postoji i funkcioniše vraća veru u ljude i u život koji ne mora biti patnja.

Daško: Stvarno nema boljeg osećaja nego da ne radiš za nekoga, da radiš sam za sebe i da možeš sve što zamisliš. Možeš da kažeš šta hoćeš, da uradiš kad hoćeš, koliko hoćeš… To iziskuje i jaku samodisciplinu, koju mi jesmo postigli. Mi nemamo potrebu da nas iko tera na posao ili da govori šta da radimo i koliko. Ne zloupotrebljavamo svoju slobodu i naši slušaoci znaju da ćemo se mi uvek pojaviti u programu. Ne znam šta treba da se desi da se ne pojavimo u programu…

Da li ste ikada bili pritiskani da o nečemu ne pričate u programu, otkako postoji vaša emisija?

Daško: Bilo je indirektnih pokušaja, ali ništa važno ili veliko. Nikad nas niko nije pozvao da razgovor da nam sugeriše da o nečemu ne pričamo.

Mlađa: Bilo je pokušaja da se uzimanjem reklama na radiju spreči priča o nečemu, ali ni to nije zaživelo. Ljudi su shvatili da nema poente.

Daško: Nas ne cenzurišu, nama samo onemoguće rad.

Kolika vam je baza slušalaca na dnevnom nivou?

Daško: Brojke su u svakom slušaju drugačije jer nemamo FM stanicu, nego smo na internetu. Najveća slušanost je bila kada smo bili na radiu B92 koji je imao nacionalnu frekvenciju. Sada nas dnevno sluša preko 10 000 ljudi. Pored programa uživo imamo i dva podkasta (sa muzikom, bez muzike) i razne servise koji nas distribuiraju.

Koje bi prema vama bilo idealno društveno uređenje?

Daško i Mlađa: Demokratski socijalizam.

Mlađa

1. Film “Ovo malo duše” – moj omiljeni film iz bivše Jugoslavije, sa područja BiH. Svaki put kad vam je teško u životu pogledajte ga i shvatite da može da bude teže i da je na kraju tužan hepi end. Toplo ga preporučujem i ima mnogo momenata iz tog filma koje smo pretvorili u džinglove za emisiju.

2. Sat – dobio sam ga za 1000. epizodu “Državnog posla”. U pitanju je Insa, idustrija satova sa područja bivše Jugoslavije, iz Zemuna. Inače, to je sat koji se dodeljivao ljudima za 10 godina rada i slično.

3. Roman “Drakula” – kupio sam u Njujorku, od babe na ulici za 1$. To je jedna od stvari koju sam mogao sebi da priuštim, pored hot-doga koji sada košta 3$. To mi je inače i omiljeni roman.

4. Strip “Legija nepromočivih” (Željko Pahek) – jako volim ovaj strip. Humor, način crtanja i obrađivanja teme izmišljenog rata iz budućnosti je genijalan i jako duhovit. Mislim da je jedan od najboljih i najoriginalnijih stripova koji su kod nas urađeni.

5. Singlica “Damned” nam je zajednički omiljeni bend, a ovaj singl sam nabavio na nekoj od burzi ploča.

Daško 

1. Srećni dolar – svako mora da ga ima u novčaniku da bi čuvao ostale pare. To je praznoverica u koju veruju čak i racionalni ljudi.

2. Newtown Neurotics bedž – jako volim bedževe, ceo život ih i sakupljam i pravim. Imam drugara u Zagrebu koji ih masovno proizvodi, kome često radim dizajn za njih i kad god bi bila prilika da napravim neke bedževe koje inače ne bih imao gde da kupim – za bendove ili parole, što ne bi bilo komercijalno a meni bi bilo drago – napravim i sebi.

3. Marker – uvek ga imam sa sobom. To mora da bude permanentni marker kojim se može žvrljati po svim površinama, jer uvek imam nešto da dodam.

4. Kompas – dobio sam ga od devojke. On mi stoji u kolima i onda mi je interesantno da, kada sam daleko od kuće, pogledam da vidim koja je strana sveta i da li dobro zamišljam gde mi je kuća odatle. U principu, nikad mi nije bio koristan, nisam se nikad izgubio.

5. Britva – nikada ne izlazim iz kuće bez nje. Moj otac je jako želeo da ja budem Sremac, pa je moju mamu vozio u Srem da se tamo porodi, a svaki Sremac mora da ima britvu…

Zajednički predmeti

Mlađa: Imamo jako mnogo zanimljivih stvari koje dobijamo od slušalaca, ali mi Daško mi ne da da ih stavljam ovde jer kaže da pravim Najlon (novosadska pijaca prim. aut.). Nešto sam odneo kući…

Daško: Biće jednog dana naša zavičajna zbirka od svega ovoga.

1. Crtež – Crtež nam je poslala jedna slušateljka, nacrtala nas je njena ćerka.

2. Radikalski kombi –  dobili smo od ga drugara iz Botoša, on ga je napravio i brendirao kada smo nogirani po drugi put sa radija. Pošto smo bili prinuđeni da sami sebi pravimo radio stanicu, on je predložio da, dok se ne snađemo, rešimo problem tako što ćemo se javljati iz radikalskog kombija.

3. Smežurano kengurovo mudo (Kevin Parker) – otvarač za flaše od pravog kengurovog testisa koji smo dobili. To nam je poklonila slušateljka, neprijateljska emigracija u Australiji.

4. Grejač za penis –  dobili smo ga od naše drugarice, ne koristimo ga, ali kao u Pepeljuzi idemo po kraljevstvu i tražimo kome odgovara.

5. Auto DeLorean iz filma “Povratak u budućnost” – dobili smo ga od slušaoca iz Slavonije.

6. Viski u tetrapaku – dobili smo ga od slušateljke koja ga je kupila u Indiji. Ovo se tamo prodaje za očajne alkose.
Željko Samardžić kada bi video ovo ne bi pevao “sipajte mi još jedan viski”.

7. Partizanske figurice – dobili smo od slušaoca Moćnog portira. U pitanju su Milovan Đilas i Koča Popović i figurice su urađene baš po njima, kada pogledaš bliže vidi se da su baš njihovi likovi…