Da li imate preko 18 godina?

Predmeti: Sanja Radić

Sa Sanjom Radić, novosadskom ilustratorkom koja stoji iza Sanjar Illustrations i Heart Shaped Dolls, o menjanju života iz korena, šivaćoj mašini, kutijici za nakit i porcelanskim slonićima. 

14
0

Pričali smo sa Sanjom Radić o njenim krpenim lutkama, ilustracijama, i predmetima među kojima se našla bakina šivaća mašina, ali i brojne druge porodične dragocenosti. 

Kako si počela da se baviš ilustracijom i pravljenjem lutaka?

Heart Shaped Dolls lutke su bile moj početak. Pošto sam 9 godina (do letos) radila u državnoj firmi, imala sam mnogo slobodnog vremena na poslu i žao mi je što nisam ranije počela da ga kreativnije koristim. Ubijalo me je to silno slobodno vreme i gore je nego kada imaš previše posla pred sobom. U jednom momentu sam tako počela da učim digitalno crtanje na kompjuteru i da učim da radim u ilustratorskim programima.

Prvu lutku sam napravila kao poklon drugaričinoj ćerki za rođendan, a ubrzo nakon toga sam napravila Instagram profil za lutke i onda su počele da dolaze narudžbine, prvo od drugarica i ljudi koje poznajem, a kasnije i šire. Svaka lutka je unikatna i to je ono što ih čini posebnim, a trudim se i da opisi na fotografijama budu bajkoviti i prilagođeni za decu.

Od nedavno si počela da se baviš i ilustracijom, sada već prilično prepoznatljivom na društvenim mrežama.

Ilustracijom sam počela da se bavim kada me je Angelina pozvala da izlažem lutke na marketu koji je organizovala. Nedelju dana pred market mi je palo na pamet da bih mogla i da ubacim i ilustracije, čisto da budu tamo na stolu pored lutaka. Na kraju sam prodala skoro sve ilustracije.

Što se tiče društvenih mreža, moram da kažem da je tu jako važna ta ženska zajednica na Instagramu, zajednica žena koje se bave nekom vrstom kreativnog rada. Međusobno se podržavamo i delimo profile i radove jedna za druge, a to mnogo znači za posao.

U međuvremenu sam počela da štampam i majice. I onda je došao Vlada Divljan (smeh). Tokom prolećnog karantina, drugar me je zamolio da mu nacrtam Vladu, što sam odmah prihvatila, jer i sama volim njegovu muziku. I tada je krenulo ludilo. U početku sam brojala koliko je tih majica prodato, ali sam u međuvremenu prestala.

U ilustracijama koristiš vedre i lepe kombinacije boja i one imaju neki prijatan, opuštajući momenat. Šta je ono što ti, lično, voliš da ilustruješ?

Najviše volim da crtam portrete. Tata mi je bio vrlo talentovan i to sam nasledila i naučila od njega. Nekako sam se zakačila za poznate ličnosti od početka. Pored pomenutog Divljana, uradila sam i Milenu Dravić kao deo izazova gde ti ljudi predlože šta da crtaš. Ostalo mi je još 4 ličnosti iz tog izazova.

Kako si presekla i odlučila da daš otkaz na državnom poslu i da počneš da se baviš onim što zapravo voliš? Ne bi svako imao tu hrabrost da istupi iz te vrste (doživotne) ušuškanosti, koliko god da mu/joj je frustrirajuća.  

Zapravo se ta odluka desila upravo tokom karantina, tada sam odlučila da više ne želim da čekam da dam otkaz na mestu koje me ni malo ne ispunjava. Iako je stvarno veliki korak napustiti takav posao, jednostavno sam shvatila da to što imam ušuškanost u smislu zdravstvenog, godišnjeg ili bolovanja nije dovoljno. Plus, četiri godine veze na daljinu je nešto što je takođe počelo da me frustrira. Jako dugo sam maštala da ne moram da idem u kancelariju i da radim svakog dana isto.  Ljudi pristaju da ostaju na takvim mestima, jer smo tako naučeni. Nakon što sam dala otkaz, preselila sam se u Zemun i promenila svoj život za 365 stepeni, a najteže mi je palo odvajanje od mlađeg brata (smeh).

Planovi za budućnost?

Plan mi je da radim što više i dokažem sebi da će se moja luda hrabrost isplatiti! Presrećna sam što sam našla svoj stil i što je se sviđa ljudima, ali mislim da svaki dobar crtač mora da se snalazi sa raznim tehnikama i stilovima, tako da planiram da nadograđujem svoje znanje iz digitalnog crtanja.

Kada su lutke u pitanju, jako mi je drago što će se naći u mnogim novogodšnjim paketićima. Jedna dizajnerska želja mi se već ostvarila, ali će ugledati svetlost dana tek u januaru, a druga, za sada neispunjena želja, mi je da dizajniram omot knjige.

PREDMETI

Kutijica – Mamina kutijica za nakit, ima otprilike 40 godina. Nije imala preterano mnogo nakita, ali je imala tu kutijicu i to mi je jedan od omiljenih predmeta.

Slonići – Porcelanske sloniće smo tata i ja kupili na moru, u Igalu, 2002. To mi je jedna od najdražih uspomena na njega. Inače smo svako leto provodili kod babe i dede u Bosni, pa za more nije bilo baš mnogo vremena (smeh).

Prstenje – Svo prstenje je nasledstvo ili poklon. Ovaj najveći sam dobila od brata na poklon, kupio mi ga je u Pragu. Prsten sa malim crnim kamenom sam dobila od kumova u 6. razredu i od tada ga nosim. Jedan je mamin (možda čak i verenički), a jedam sam dobila od babe.

Bubnjarska palica – Palica je sa mog prvog Exita 2006. na koji sam otišla sa drugom iz srednje, po završetku četvrtog razreda. Otišli smo da gledamo HIM. Uvek mi je bilo prečudno kada čujem da je neko uhvatio trzalicu ili bilo šta na koncertu, ali eto ova palica je letela ka meni i čudi me da me nije udarila u glavu (smeh).

Knjižice – Mnogo sam čitala kada sam bila mala. Pošto smo živeli na selu, svakog dana sam po povratku iz škole uzimala novu knjigu iz biblioteke. Omiljene su mi bile Bajke u slici, i mislim da sam tada počela da razvijam svoj stil crtanja, precrtavajući životinje i princeze odatle. Ljubivoje Ršumović, Pevanka – i dalje znam svaku pesmu.

Knjiga – Pet prijatelja na kampovanju mi je omiljeni komplet knjiga iz detinjstva i tokom godina sam ga zaboravila, dok mi ga pre nekoliko godina brat nije kupio, kada je na to slučajno naleteo kod uličnih prodavaca.

Šolja – Ovo mi je omiljena šolja za kafu i posebno volim taj stil ‘70-ih u kojem je napravljena. Jako je stabilna i ne prevrne se čak i ako je stavim na kauč.

Ždral – Komad instalacije koju sam dobila za rođendan od drugarica, pošto smo tada gledale film 500 Days Of Summer i bile nesrećne u ljubavi. Pošto se u filmu se pojavljuje veliko ždralovo drvo, one su za moj poklon ubrale grane, umotale ih u roze saten i pokačile ždralove.

Cvetići – Ove cvetiće sam dobila od momka na prvom dejtu. Momak mora da se uključi u ovu priču da ne bi bio ljubomoran (smeh).

Mašina – Jedna od dve mašine koje imam. Baka me je naučila da šijem kada sam imala 10 godina, a ovu mašinu sam dobila od tate za 18. rođendan. Volim da šijem i bez problema sam stekla osećaj za to još kao mala. Bagat Ruža je moja druga i omiljena mašina, na kojoj šijem svoje Heart Shaped Dolls.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: